Mi­kloš Mar­šal, re­gi­o­nal­ni di­rek­tor Tran­spa­rency in­ter­na­ti­o­nal za Evro­pu i Cen­tral­nu Azi­ju

Piše: Vanja Bulatović

Gle­da­no oči­ma me­đu­na­rod­ne po­slov­ne jav­no­sti, Cr­na Go­ra je ko­rum­pi­ra­na dr­ža­va, ali ne pred­sta­vlja iz­u­ze­tak u re­gi­o­nu. Ovo je ne­sum­nji­vo upo­zo­ra­va­ju­ći sig­nal za Vla­du Cr­ne Go­re da mo­ra vi­še ra­di­ti na po­lju bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, uko­li­ko že­li­te zdra­vo bi­znis okru­že­nje i vi­še stra­nih in­ve­sti­to­ra. Sve dok ne bu­de pro­ce­su­i­ra­nih slu­ča­je­va ko­rup­ci­je pred do­ma­ćim su­do­vi­ma, ne­ma stva­r­ne bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je. To je je­dan od pred­u­slo­va za pri­dru­ži­va­nje Evrop­skoj uni­ji, ka­že za CG Eko­no­mist re­gi­o­nal­ni di­rek­tor Tran­spa­renc In­ter­na­ti­o­naly za Evro­pu i cen­tral­nu Azi­ju Mi­kloš Mar­šal .

On upo­zo­ra­va da ste­pen ko­rup­ci­je di­rekt­no uti­če na pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja i pod­sje­ća vla­sti da ima­ju u vi­du da je u ve­ći­ni ze­ma­lja u tran­zi­ci­ji pra­vi raz­voj po­čeo tek on­da ka­da su za­po­če­le stvar­nu bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je.

Ka­ko je Cr­na Go­ra ran­gi­ra­na na li­sta­ma Tran­spa­rency In­ter­na­ti­o­nal?

– Ovo je pr­vi put da je Cr­na Go­ra sa­mo­stal­no ocje­nji­va­na i ima in­deks per­cep­ci­je ko­prup­ci­je 3,3 na ska­li od 0 do 10 (10 ozna­ča­va či­stu ze­mlju, 0 ap­so­lut­no ko­rum­pi­ra­nu ze­mlju). U tom smi­slu 3,3 je pri­lič­no loš re­zul­tat, ko­ji uka­zu­je da Cr­na Go­ra ima ozbilj­ne pro­ble­me sa ko­rup­ci­jom. Uko­li­ko upo­re­di­mo Cr­nu Go­ru sa su­sjed­nim ze­mlja­ma, od­no­sno ze­mlja­ma iz re­gi­o­na, utvr­di­će­mo da je Slo­ve­ni­ja od­ma­kla da­le­ko is­pred i da je ta ze­mlja već u ne­koj ja­čoj li­gi. Iz­u­zi­ma­ju­ći Slo­ve­ni­ju, Hr­vat­ska za­u­zi­ma vo­de­će mje­sto sa in­dek­som 4,2, a za­tim sli­je­di gru­pa ze­ma­lja sa go­to­vo iden­tič­nim in­dek­som, Sr­bi­ja 3,4, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na 3,3, Ma­ke­do­ni­ja 3,3. Po­treb­no je na­gla­si­ti da je Ma­ke­do­ni­ja po­sti­gla zna­ča­jan na­pre­dak u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne. Gle­da­no oči­ma me­đu­na­rod­ne po­slov­ne jav­no­sti, Cr­na Go­ra je ko­rum­pi­ra­na dr­ža­va, ali ne pred­sta­vlja iz­u­ze­tak u re­gi­o­nu. Ovo je ne­sum­nji­vo upo­zo­ra­va­ju­ći sig­nal za Vla­du Cr­ne Go­re da se mo­ra vi­še ra­di­ti na po­lju bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je uko­li­ko že­li­te zdra­vo bi­znis okru­že­nje i vi­še stra­nih in­ve­sti­to­ra. To je i je­dan od pred­u­slo­va za pri­dru­ži­va­nje Evrop­skoj uni­ji.

Me­dju­na­rod­ne ana­li­ze po­ka­za­le su da je Cr­na Go­ra op­te­re­će­na i ta­ko­zva­nom "ma­lom" i "ve­li­kom" ko­rup­ci­jom, ko­ja uti­če čak i na dr­ža­vu. Ko­ja je u ovom tre­nut­ku pro­ble­ma­tič­ni­ja?

– Op­šti trend u post­ko­mu­ni­stič­kim ze­mlja­ma je da se "petty co­rup­tion" (ma­la ko­rup­ci­ja) sma­nju­je sa na­pret­kom eko­nom­skih re­for­mi i eko­nom­skim raz­vo­jem. S dru­ge stra­ne, ve­li­ka ko­rup­ci­ja ra­ste. Da­nas su ulo­zi ve­ći, pa umje­sto ma­le, dnev­ne ko­rup­ci­je svje­do­ci smo ve­li­ke, u ko­joj uče­stvu­ju eli­te. Mo­je vi­đe­nje je da je ko­rup­ci­ja od "obič­nog bi­zni­sa" po­sta­la "elit­ni bi­znis", a to je već alar­mant­no. To po­ka­zu­je da ne po­sto­ji tran­spa­ren­tan od­nos iz­me­đu po­slov­ne i po­li­tič­ke eli­te. Naj­ve­ći iza­zov u tran­zi­ci­o­nim ze­mlja­ma je­ste re­gu­li­sa­nje od­no­sa iz­me­đu po­slov­ne i po­li­tič­ke eli­te. U mno­gim ze­mlja­ma te eli­te su pr­lič­no is­pre­ple­ta­ne, če­sto isti lju­di vo­de dr­ža­vu i ba­ve se bi­zni­som, a to raz­gra­ni­či­ti, fun­da­men­tal­ni je prin­cip de­mo­kra­ti­je. Na to Cr­na Go­ra mo­ra da obra­ti po­seb­nu pa­žnju, jer joj se mo­že de­si­ti da dr­žav­ni or­ga­ni po­sta­nu pot­pu­no ko­rum­pi­ra­ni i kon­tro­li­sa­ni, što bi bi­lo po­gub­no za njen raz­voj.

Ko­ja eko­nom­ska oblast u Cr­noj Go­ri je naj­vi­še op­te­re­će­na ko­rup­ci­jom?

– In­deks per­cep­ci­je ko­rup­ci­je ne pru­ža tu in­for­ma­ci­ju. Po­sto­ji ana­li­za unu­tar ze­mlje ko­ju spro­vo­di na­ša part­ner­ska or­ga­ni­za­ci­ja i glo­bal­ni ba­ro­me­tar ko­rup­ci­je, ali ka­ko je Cr­na Go­ra od­ne­dav­no ne­za­vi­sna, ni­je uklju­če­na u to mje­re­nje. Po­da­ci o Cr­noj Go­ri bi­će iz­ni­je­ti u de­cem­bru, u okvi­ru ba­ro­me­tra ko­ji po­ka­zu­je mi­šlje­nja obič­nih lju­di. Za raz­li­ku od CPR ko­ji se gra­di na osno­vu an­ke­ti­ra­nja eks­pe­ra­ta i bi­zni­sme­na, u ovom ba­ro­me­tru po­sto­je pi­ta­nja ve­za­na za ode­re­đe­ne in­sti­tu­ci­je i do­bi­ja se in­for­ma­ci­ja da li je ko­rup­ci­ja naj­ve­ća u po­li­tič­kim par­ti­ja­ma, sud­stvu, po­li­ci­ji, cr­kvi… Ono što uti­če na mi­šlje­nje bi­zni­sme­na je­ste oči­gled­no ka­kav je od­nos sa po­li­tič­kim kla­sa­ma i jav­nim sek­to­rom. Pret­po­sta­vljam da bi­zni­sme­ni do­no­se za­ključ­ke na osno­vu prak­tič­nog is­ku­stva u Cr­noj Go­ri i da iza re­la­tiv­no lo­šeg in­dek­sa per­cep­ci­je ko­rup­ci­je sto­ji na­čin na ko­ji je oba­vlje­na pri­va­ti­za­ci­ja. Svjet­ska ban­ka je ne­dav­no ob­ja­vi­la "Do­ing bu­si­ness" li­stu i re­zul­ta­ti Cr­ne Go­re ni­su baš po­hval­ni. Još uvi­jek po­sto­je broj­ne bi­znis ba­ri­je­re za po­slo­va­nje u Cr­noj Go­ri i bi­znis okru­že­nje se ne mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao "pri­ja­telj­sko". Po­treb­no je pro­ći kroz mno­go slo­je­va ad­mi­ni­stra­ci­je, a što je ve­ći ni­vo bi­ro­kra­ti­je, ve­će su mo­guć­no­sti za ko­rup­ci­ju.

Ko­li­ki je uti­caj ko­rup­ci­je na stra­ne in­ve­sti­to­re?

– Ve­li­ki. Po­sto­ji ja­ka ko­re­la­ci­ja iz­me­đu ni­voa ko­rup­ci­je i obi­ma stra­nih in­ve­sti­ci­ja. To je ne­ga­tiv­na ko­re­la­ci­ja: što je ve­ći ri­zik ko­rup­ci­je, ma­nji je ni­vo stra­nih in­ve­sti­ci­ja. To je op­šte pra­vi­lo. Po­sto­je ne­ki iz­u­ze­ci, ali u du­gom ro­ku po­sto­ji sna­žna ko­re­la­ci­ja. U krat­kom ro­ku mo­že bi­ti iz­u­ze­ta­ka, jer u eks­trem­no ko­rum­pi­ra­nim ze­mlja­ma, ne­ka­da su pro­fi­ti ogrom­ni. To mo­že pri­vu­ći in­ve­sti­to­re ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za br­zo sti­ca­nje pro­fi­ta. Ali na du­ge sta­ze, vi­sok ni­vo ko­rup­ci­je tje­ra in­ve­sti­to­re.

Ko­rup­ci­ja u ener­ge­ti­ci?

– U sek­to­ru ener­ge­ti­ke ko­rup­ci­ja je ve­o­ma iz­ra­že­na, jer su ulo­zi ve­li­ki, pa je sa­mim tim ri­zik ve­ći. Is­ku­stva ve­ći­ne ze­ma­lja po­ka­zu­ju da je ener­ge­ti­ka jed­na od obla­sti iz­u­zet­no pod­lo­žnih ko­rup­ci­ji. Gra­đe­vi­nar­stvo je pre­ma me­đu­na­rod­nim ana­li­za­ma oblast u ko­joj je ko­rup­ci­ja naj­vi­še iz­ra­že­na, a od­mah po­tom ener­ge­ti­ka.

Žrtve su siromašne Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma Svjet­ske ban­ke, pri­je dvi­je go­di­ne u Cr­noj Go­ri je za­pa­žen eko­nom­ski rast i rast in­ve­sti­ci­ja, ali isto­vre­me­no i rast si­ro­ma­štva. Ka­ko ko­rup­ci­ja uti­če na di­stri­bu­ci­ju do­hot­ka i ži­vot­ni stan­dard? Jed­na od naj­po­gub­ni­jih po­sle­di­ca ko­rup­ci­je je što su kraj­nje žr­tve si­ro­ma­šni. Oni ne mo­gu da se su­prot­sta­ve ko­rup­ci­ji. Ve­ći­na pro­gra­ma jav­nog sek­to­ra je di­zaj­ni­ra­na da bi se pru­ži­la po­moć si­ro­ma­šni­ma, ali oni naj­če­šće osta­ju ne­za­šti­će­ni, jer bo­ga­ti kon­tr­o­li­šu sve si­ste­me u du­štvu. Imuć­ni­ji mo­gu pla­ti­ti mi­to i na taj na­čin su im ove slu­žbe do­stup­ne, si­ro­ma­šni ne. Ko­rup­ci­ja po­ve­ća­va so­ci­jal­ni jaz. Jed­na od ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca ko­rup­ci­je je i uspo­ra­va­nje eko­nom­skog ra­sta, ali u kraj­njoj li­ni­ji naj­te­že po­sle­di­ce su po obič­ne lju­de, po­ro­di­ce, ma­nje pri­vi­le­go­va­ne. U mno­gim ze­mlja­ma so­ci­jal­ne slu­žbe, po­čev od zdrav­stve­ne za­šti­te naj­po­dlo­žni­je su ko­rup­ci­ji. Pri­stup zdrav­stve­nim i obra­zov­nim usta­no­va­ma je ja­ko va­žan, a ko­rup­ci­ja mno­gi­ma ote­ža­va pri­stup. Isto se od­no­si i na zdrav­stve­nu za­šti­tu. Bo­ga­ti do­bi­ja­ju sve, a si­ro­ma­šni osta­ju na dnu. U far­ma­ce­ut­skoj in­du­stri­ji, ko­ja je vi­so­ko ko­rum­pi­ra­na od stra­ne pro­iz­vo­đa­ča, pla­si­ra­ju se na tr­ži­šte sku­pi lje­ko­vi, umje­sto jef­ti­nih. Ko­rup­ci­ja kroz sek­tor­ski pro­blem pred­sta­vlja svjet­ski pro­blem jer pod­ri­va po­vje­re­nje u vla­da­ju­ću po­li­ti­ku, po­vre­đu­je si­ro­ma­šne, uspo­ra­va eko­nom­ski rast i pro­du­blju­je so­ci­jal­ni jaz.

U mno­gim ze­mlja­ma po­sto­je za­kon­ski pro­pi­si ko­ji­ma se re­gu­li­še kon­flikt in­te­re­sa. Da li po­slo­dav­ci tre­ba da bu­du u jav­nim slu­žba­ma?

Je­dan od naj­va­žni­jih pro­pi­sa kon­flik­ta in­te­re­sa je­ste po­pu­lar­ni pro­pis "re­vol­ving do­or ro­ols", ko­ji stva­ra okvir za raz­dva­ja­nje lič­nih od dru­štve­nih in­te­re­sa. Lju­di iz pri­vat­nog bi­zni­sa ula­ze u po­li­ti­ku, ili po­li­ti­ča­ri po­sta­ju bi­zni­sme­ni. To se mo­ra za­kon­ski re­gu­li­sa­ti. Na pri­mjer, mi­ni­star ener­ge­ti­ke ne mo­že na­pu­sti­ti vla­du i sle­de­ćeg mje­se­ca po­sta­ti di­rek­tor ener­get­ske kom­pa­ni­je, ili mi­ni­star fi­nan­si­ja – di­rek­tor ban­ke. To je ne­do­pu­sti­vo u de­mo­krat­skim dr­ža­va­ma. U ve­ći­ni ze­ma­lja po­sto­je pro­pi­si o "co­o­ling – off" pe­ri­o­du ili pe­ri­o­du hla­đe­nja, ko­ji tra­je go­di­nu ili dvi­je. U tom pe­ri­o­du ne mo­že se pri­hva­ti­ti ili ot­po­če­ti po­sao u pri­vat­nom sek­to­ru, po­ve­zan sa pret­hod­nim ra­dom u vla­di i obr­nu­to, do­bro­sto­je­ći bi­zni­smen ko­ji po­sta­ne član vla­de mo­ra pred­u­ze­ti ne­ke mje­re ka­ko bi se iz­bje­gla po­ve­za­nost nje­go­vog pri­vat­nog bi­ni­sa sa an­ga­žma­nom u vla­di. Ne po­sto­je či­sti, sto­pro­cent­no si­gur­ni pro­pi­si, ali to je po­ku­šaj da se pre­ven­tiv­no dje­lu­je na lju­de ko­ji ko­ri­ste "re­vol­ving do­ors", ko­ji ula­ze i iz­la­ze iz vla­de. To je je­dan od fun­da­men­tal­nih pro­pi­sa ko­ji­ma se re­gu­li­še kon­flikt in­te­re­sa.

Iako su vla­sti ra­ni­je tvr­di­le da u Cr­noj Go­ri ne­ma ko­rup­ci­je, po­li­ci­ja sa­da po­kre­će is­tra­ge po­ve­za­ne sa ko­rup­ci­jom na vi­so­kom ni­vou, ali ni­je­dan vi­so­ki zva­nič­nik ni­je iz­ve­den pred sud. Di­rek­tor po­li­ci­je op­tu­žu­je sud­stvo za ko­rup­ci­ju, dr­žav­ni tu­ži­lac ka­že da ne­ma po­vje­re­nja u sud­stvo, a sud­stvo od­ba­cu­je ove op­tu­žbe i tvr­di da je po­li­ci­ja ko­rum­pi­ra­na. Da li je do­bro što se to de­ša­va i da li je to po­zi­ti­van ili ne­ga­ti­van trend?

– To je fa­za u raz­vo­ju kroz ko­ju se mo­ra pro­ći. Ne­gi­ra­nje je uvi­jek pr­va fa­za u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je. Dru­ga fa­za je pri­hva­ta­nje po­sto­ja­nja ko­rup­ci­je, a za­tim pro­blem po­sta­je dru­štve­ni, po­li­ti­ča­ri po­či­nju da pri­ča­ju o ko­rup­ci­ji, ali ma­lo šta se pred­u­zi­ma. Tre­ća fa­za je ak­tiv­no dje­lo­va­nje, po­kre­ta­nje is­tra­ga, kom­plet­ni slu­ča­je­vi. U mno­gim ras­pra­va­ma lju­di sa is­to­ka će vam re­ći- ko­rup­ci­ja je svu­da, po­gle­daj­te Si­mens u Nje­mač­koj. Ali iz­o­sta­vlja­ju ključ­nu či­nje­ni­cu, da ni­je­dan od ta­da­šnjih vi­ših me­na­dže­ra ni­je da­nas na funk­ci­ji. Ko­rup­ci­ja u Nje­mač­koj po­sto­ji, ali i efi­ka­sno sud­stvo ko­je se uspje­šno bo­ri pro­tiv nje i pro­pi­su­je od­go­va­ra­ju­će ka­zne. To je osnov­na raz­li­ka. U SAD, ve­li­ke kom­pa­ni­je , uklju­ču­ju­ći An­ron su bi­le pod is­tra­gom zbog ko­rup­ci­je. Svi lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u toj afe­ri su ot­pu­šte­ni i ka­žnje­ni za­tvo­rom. To je op­šti pro­blem u svim post­ko­mu­ni­stič­kim tran­zi­ci­o­nim ze­mlja­ma, uklju­ču­ju­ći i mo­ju ze­mlju Ma­đar­sku. One su još uvi­jek u fa­zi ka­da se o ko­rup­ci­ji jav­no ras­pra­vlja, čak šta­vi­še po­li­tič­ke eli­te zlo­u­po­tre­blja­va­ju jav­ne ras­pra­ve za me­đu­sob­no op­tu­ži­va­nje. To mi li­či na po­li­tič­ki lov na vje­šti­ce. U Polj­skoj ko­ri­ste tim za ko­rup­ci­ju za vla­sti­te po­li­tič­ke in­te­re­se, a ko­rup­ci­ja je, sva­ka­ko, in­tri­gi­ra­ju­ća te­ma, ko­ja se do­bro pro­da­je i pu­ni na­slov­ne stra­ne. Mi­slim da će u na­red­nih pet, de­set go­di­na ove ze­mlje do­sti­ći fa­zu ka­da će se ko­rup­ci­ja stro­go ka­žnja­va­ti. Ista je si­tu­a­ci­ja i u Ma­đar­skoj. U pro­te­klih 15 go­di­na ima­li smo broj­ne skan­da­le ve­za­ne za ko­rup­ci­ju, sit­ni igra­či su iza re­še­ta­ka, a oni s vr­ha pi­ra­mi­de se slo­bod­no kre­ću i da­nas. Mi to zo­ve­mo "ze­mlja bez po­sle­di­ca".

CG Ekonomist