Jedna od doskorašnjih prepoznatljivih slika Grčke bio je magarac koji nosi vremešnog seljaka prašnjavim planinskim stazama, ali u poslednje vrijeme magaraca gotovo i da nema i ako se nastavi taj trend u naredne dvije decenije, magarci će izumrijeti.

"Broj magaraca u Grčkoj dramatično je opao u poslednjih nekoliko godina", izjavio je Rojtersu Jorgos Arsenos, asistent profesora sa Fakulteta za veterinu na Aristotelovom univerzitetu.

"Za poslednjih 50 godina, broj magaraca je opao za 96 odsto pa je od pola miliona iz decenije 50-ih ostalo imamo nešto više od 18.000", rekao je Arsenos.

Mnogi su uginuli u razornim požarima na jugu zemlje na Peoponezu, gde je živelo oko 40 odsto magaraca u Grčkoj. Do kraja godine biće ih manje od 16.000, procenjuje Arsenos, a ako se taj trend nastavi, za 10 do 15 godina će ih biti manje od 1.000 magaraca.

Tendencija opadanja broja magaraca prisutan je u zemljama severnog Mediterana, dok je u drugim područjima, populacija magaraca u usponu i iznosi oko 40 miliona, izjavio je istraživač Pol Starki na medjunarodnoj konferenciji o ulozi magaraca i mazgi na Mediteranu.

Magarci, koji su vekovima korišćeni za prevoz ljudi i namirnica, postali su žrtve modernizacije.

"Gde god ljudi mogu da zamene magarca motorizovanim transportom, oni to i čine jer jer je mnogo zgodnije i brže", kaže Starki.

Skoro svuda u Grčkoj automobili, kamioni, traktori i motocikli uzeli su primat – svuda osim na Hidri.

Na ovom živopisnom ostrvu sve zavisi od magaraca i mazgi jer je upotreba motorizovanih vozila zabranjena. Tu nema ni automobila, ni bicikala, ni kamiona – jedino što se koristi za transport pored magaraca su konji.

Glavni grad na ostvru se pruža od luke u brda gde se uzanim planinskim putevima jedino mogu probiti pešsaci i životinje. Magarce i konje koriste i turisti za prevoz prtljaga do hotela i lokalni stanovnici kada se sele. Magarci na svojim ledjima prenesu i najveći deo djubreta, koje se napravi na ostrvu.

"Ovde su magarci i mazge najznačajniji vid transporta. To je zapanjujuća činjenica usred Evrope", kaže Ed Emeri, koji je organizovao konferenciju o magarcima na Hidri na kojoj su razmatrani uzroci draštičnog pada populacije magaraca.

Na samoj ivici doka u gradskoj luci, magarci i mazge strpljivo čekaju da sa svojim vlasnicima da uplovi neki brod. Po iskrcavanju, vlasnici tovare na magarce cement, cigle, drvene elemente, nameštaj…

"Oni nose sve od igala za šivenje do električnih frižidera", kaže Janis, jedan od vlasnika.

"Ja ih (magarce) držim zato što ih imam oduvek, od detinjstva, zato što ih volim", kaže on, gladeći svoje dve mazge.

Za turističko razgledanje grada on naplaćuje 10 evra, a za selidbu četvorostruko više.

U Hidri ima oko 1.200 magaraca i mazgi. Prema rečima gradonačelnika tog kamenitog ostrva Kostasa Anastopulosa, tu živi 10 odsto celokupne populacije magaraca u Grčkoj.

Motorna vozila koristi jedino gradska uprava i to jedno vozilo za sakupljanje djubreta i jedan pik-up.

Hidra je, medjutim, izolovan slučaj jer se u ostatku zemlje pod pritiskom modernizacije magarcima piše crno.

Tanjug