Neobični modeli mrtvačkih kovčega postali su stvar prestiža u Gani. Ribari biraju sanduke u obliku kanua, biznismeni u obliku "mercedesa", a prave se i kao kamioni, avioni… Pijetao i oružje su rezervisani za muškarce, a kokoške za žene, ali samo pod uslovom da imaju mnogo djece.

Pripadnici plemena Ga iz Gane odlaze sa ovoga sveta u originalnim mrtvačkim kovčezima koji su prava pravcata remek-dela jarkih boja.

To je običaj novijeg datuma, koji se prepliće sa drevnim afričkim verovanjima, obredima i narodnim običajima.

Uglavnom, postalo je bitno i u kakvom sanduku će vas otpremiti sa ovog sveta, a originalna rešenja prevazilaze i najbujniju maštu.

Ata Oko Ado, zanatlija iz varošice La, napravio je prvi neobičan kovčeg 1947. godine. "To je bio sanduk u obliku krokodila za ženu jednog plemenskog poglavice. Nije postojala nikakva veza izmedju žene i krokodila, već je Ata Oko sanjao tog gmizavca i narednog dana je odlučio da napravi takav sanduk", objašnjava švajcarski etnolog Regula Čumi, koji već godinama proučava tradicionalne običaje ovog plemena. "Njegova porodica nije bila nimalo oduševljena tom idejom, strahovala je da će kovčeg u obliku životinje naljutiti duhove koji će se vratiti da ubiju Atu Oka."

On je, međutim, bio odvažan čovek i nije odustao od svoje namere. Iako ima 88 godina, i dan-danas pravi neobične mrtvačke sanduke, ali sada ima nekoliko mladih pomoćnika koje uvodi u tajne svog umeća. On sam bi voleo da bude sahranjen u sanduku u obliku lokomotiv, ali će ga sam napraviti, pošto nema poverenja u konkurenciju.

Ata Oko nije, međutim, najpoznatiji umetnik koji pravi mrtvačke sanduke i verovatno neće uspeti da uđe u legendu, kao što je to bio slučaj sa Kaneo Kveijem, koji je umro 1992. godine. On je svoj prvi sanduk u obliku ribe napravio 1951. godine za jednu ženu iz Tešija, koja je prodavala ribu i plodove mora na pijaci. Očajan zbog majčine smrti, njen sin Onkel Kodi je odmah i za sebe naručio kovčeg u obliku kanua. Umro je nekoliko sati nakon što je majstor završio posao. Pripadnici plemena Ga veruju da se njih dvoje i na onom svetu bave poslom kojim su se bavili i za života. Onkel Kodi u svom čamcu mrežom lovi ribu, u nadi da će se u nju jednog dana uhvatiti riba u koj je njegova majka. Na njegovoj sahrani svi su bili fascinirani kovčegom, pošto on nikada nije imao tako lep čamac.

"Kovčega raznih oblika naručuju prvenstveno porodice koje neguju tradiciju i nisu prihvatile hrišćanstvo", objašnjava Čumijeva. "Ali ima i hrišćana koji naručuju neobične kovčege, recimo u obliku Biblije. Umetnici, koji često potpisuju svoja dela, ponekad se inspirišu igračkama i reklamnim lecima."

Objašnjenje za ovu pojavu leži u činjenici da kult pokojnika ima centralno mesto u tradiciji plemena Ga, koja je prepuna simbola i misterija. "Preci imaju ključnu ulogu u životu porodice", objašnjava Čumijeva. "Nesreće i problemi su znak da se oni osećaju zanemareno. Kad neko umre u kolevci, daleko od kuće ili strada u nekoj nesreći, postaje nemiran i osvetnički duh, koji može da izazove bolest, pa čak i smrt svojih rođaka." U prvo vreme umetnici su na kovčeg pričvršćivali drvene statue pokojnikovih rođaka, ali se taj običaj vremenom izgubio, pošto je to mukotrpan posao i znatno podiže cenu kovčega. "Verovatno su te statue imale simboličnu ulogu: pratile su pokojnika na putu na onaj svet", kaže švajcarski stručnjak.

Jedan ovakav kovčeg, za koji je potrebno dve-tri nedelje rada, može da košta 400-500 evra, što je velika suma u zemlji u kojoj se živi sa 450 dolara godišnje. Zato svi koji prisustvuju sahrani učestvuju u pokrivanju troškova koji, kada se sve uračuna, mogu da dostignu i do 2,000 evra.

Kovčezi plemena Ga privukli su pažnju kolekcionara umetničkih dela iz Evrope, Amerike i Japana. Muzej u Bernu je svojevremeno kupio osam modela, od kojih suz neki delo Ate Oka. Oni su trenutno izloženi u Nemačkom muzeju higijene u Drezdenu.

Blic