Da li ispovijedanje može da zamijeni odlazak kod psihijatra kada činjenice života to nalažu?

Istoričar psihijatrije Gregori Zilburg stalno ističe da dušebrižništvo i briga za mentalno zdravlje ljudi imaju dodirnih tačaka i da baš u praksi ispovedanja započinje psihoterapija kao metod i tehnika. Kakva je veza između psihoterapije i institucije ispovedanja i da li ispovedanje može da zameni odlazak kod psihijatra kada činjenice života to nalažu, psihijatar dr Vesna Dukanac kaže:

– Nije poznato da je neka ispovest otklonila simptom bolesti, ali je činjenica da se čovek bolje oseća kad se ispovedi. Sveštenik se ne bavi tumačenjem kao psihijatar, on ne traži unutrašnje uzroke počinjenih dela, ali može da daje oprost. Psihijatar ne može da prašta realnu krivicu, on traži uzroke za nju, bavi se nesvesnim procesima i složenim sistemom motivacije. Naravno, naglašava ona, verujući čovek može da ima psihičkih smetnji zato što je prekršio verski kanon i psihijatar mora to da ima u vidu. Otuda mu se nameće obaveza da se razume u religijske probleme, jer uspesi u terapiji mogu biti manji, ako nije upućen u verski život svog pacijenta. Osim toga, grupne verske svečanosti i rituali tehnički se mogu posmatrati kao preteče nekih vidova grupne psihoterapije. U njima je veoma važna psiho-socijalna dimenzija. Dakle, da rezimiramo, pitanje greha, kazne, praštanja, emotivna, duhovna i telesna harmonija, sve su to danas zbirne veličine, važne za zdravlje.

Na pitanje da li psihijatri odbijaju da poveruju u isceliteljsku moć vere, dr Dukancova kaže da je istina da mnogi psihijatri s nevericom gledaju na taj fenomen. To je, verovatno, zato što se ta izlečenja, bez obzir na iskustvene potvrde, naučno i logički teško mogu objasniti. Mirča Elijade, najpoznatiji znalac religijskih ideja, tvrdio je da nesvesno ima auru religioznosti. S tim se slažu mnoga značajna psihijatrijska imena. Uostalom, čovek je biće vere, a sadržaj vere je drugo značajno pitanje. Tip vere utiče na status mentalnog zdravlja i to je bar naučno potvrdio. Ko ni u šta ne veruje, njemu ne može pomoći ni psihijatrija, ni bilo koja druga nemedicinska praksa. Naprosto, čoveku bez vere, nažalost, nema pomoći.