Britanski naučnici svakodnevno pokušavaju da otkriju i objasne šta ljude čini srećnima i zašto, pa su univerziteti poput Oksforda i Kembridža postali pravi istraživački centri za to pitanje.

"Kao što vam istraživači tržišta pomažu pri kupovini odredjenih proizvoda, tako vam naučnici koji se bave proučavanjem sreće, pomažu da napravite najbolji izbor u životu", izjavio je Asošijeted presu Rut Fenhofen, koji je 1999. godine osnovao Svetsku bazu podataka o sreći.

Fenhofen je počeo da proučava parametre sreće u deceniji 60-ih i to na osnovu podataka koje su prikupljale socijalne ustanove. To su, u stvari, bili odgovori gradjana na pitanje koliko su srećni.
Ocenjivanje sopstvene sreće, medjutim, može biti diskutabilno. Zavisnici od droge, na primer, su stalno "srećni", kaže Sabina Alkire sa Oksfordskog instituta.

Nove studije pokazuju da postoji čitav niz faktora koji utiču na našu sreću: obrazovanje, hrana, oslobodjenost od straha i nasilja, polna ravnopravnost i – možda najvažnije – sloboda izbora.

Nekada su stanovnici Butana smatrani materijalno najsrećnijim ljudima na svetu pa je i sam kralj te male države na Himalajima naredio narodu da više stremi duhovnoj sreći nego gomilanju materijalnih dobara.

Danas, pak – ako je verovati Fenhofenovoj listi – na prvom mestu su Danci s indeksom 8,2, a prate ih Švajcarci, Austrijanci, Islandjani i Finci. Na dnu liste su mnogo siromašnije zemlje Tanzanija, Zimbabve, Moldavija, Ukrajina i Jermenija sa indeksima sreće ispod četiri.

SAD su se, sa indeksom 7,4, jedva probile medju prvih 15 od ukupno 95 zemalja. Sloboda izbora jeste velika u toj zemlji, ali stvari daleko gore stoje kad je rečo ishrani i nasilju, kažu istraživači.

Bogatstvo igra ulogu, ali – prema većini studija – važnije od bogatstva je razlika u prihodima i, prema tome, u bogatstvu. Zanimljivo je da stanovnici zemalja koje imaju jaku socijalnu državu nisu nimalo srećniji od onih koji žive u zemljama koje imaju najbrutalniju "ekonomiju slobodnog tržišta".

"To me je toliko iznenadilo da nisam mogao da verujem svojim očima", kaže Fenhofen i dodaje da su Islandjani srećni koliko i Švajcarci, mada troše duplo manje od njih na socijalno blagostanje.

Alkire je, ističući ličnu slobodu kao najznačajniji uslov za sreću, navela podatak da su u Kerali, na jugu Indije, žene koje same odlučuju o svom životu, srećnije od onih koje imaju stroge očeve ili muževe.

Adrijan G. Vajt sa Univerziteta u Lesteru je, takodje, napravio "listu sreće" na kojoj prva tri mesta zauzimaju Danci, Švajcarci i Austrijanci.

Butan, u kome nešto manje od 50 odsto stanovnika znaju da čitaju i pišu i gde 90 odsto stanovnika čine seljaci, nalazi se na osmom mestu njegove liste.

Američki naučnici su pronašli još neke faktore koji utiču na sreću. Oženjeni su srećniji od neoženjenih, ali to ne znači da deca utiču na njihov osećaj sreće.

Oni kažu da obrazovanje i koeficijent inteligencije malo utiču na sreću, ali da su lepi ljudi, ipak, malo srećniji od ružnih.

Zanimljiv je i podatak do koje su došli naučnici da su stariji ljudi, oni iznad 65 godina, zadovoljniji svojim životom od mladjih.

Mnogi naučnici, medjutim, kažu da sreća zavisi i od genetike. Sa srećom je, kažu naučnici, kao i sa težinom – neki su skloni težini, a neki nisu ma koliko jeli. Sve zavisi od genetskog nasledja.

Odgovarajući na pitanje šta čovek može da sam uradi da bi bio srećan, naučnici kažu – može dosta.

"Ljudi mogu da se nauče da budu emotivno jači i otporniji, da sami sebe kontrolišu, da budu optimisti, da se bore protiv negativnih misli", kaže Antoni Seldon, direktor Velington koledža, jedne od najrenomiranijih privatnih srednjih škola u Britaniji, i biograf bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

AP