Odvojene istrage francuske i britanske policije došle su do istog zaključka: pogibija princeze Dajane bila je tragična nesreća. Medjutim, i deset godina nakon njene smrti mnogi Dajanini poštovaoci vjeruju da je ona bila žrtva zvjere.

Princeza Dajana izgubila je život u saobraćajnoj nesreći u pariskom tunelu Alma, 31. avgusta 1997. godine. Prema zvaničnoj verziji, do nesreće je došlo kada je automobil, u kojem se nalazila sa svojim dečkom Dodijem al Fajedom, udario u zid tunela u centru Pariza.

Dajana je u vreme pogibije imala 36 godina, a za sobom je ostavila dvojicu sinova, prinčeve Vilijama i Harija.

Obično sve teorije zavere uključuju i britansku kraljevsku porodicu, jer je od ranije poznato da oni nisu bili baš previše srećni zbog najavljenog venčanja princeze Dajane i Dodija al Fajeda, koji je takodje stradao u automobilu sa britanskom princezom.

"Njihovo ubistvo deo je opake zavere ljudi koji nisu želeli da se princeza uda za mog sina i koji su strahovali od toga šta bi ona mogla da kaže ili da uradi", tvrdi Dodijev otac Mohamed al Fajed.

Sumnje u zvaničnu verziju

O Dajaninoj smrti postoje i brojne druge teorije, a neke od njih su čak na granici bizarnog, prenosi Rojters. Prema jednoj takvoj teoriji, princezinu smrt naručili su lideri takozvanog novog svetskog poretka zbog toga što navodno nije želela da se uda za bivšeg američkog predsednika Bila Klintona. Prema drugoj, princeza Dajana žrtvovana je u satanističkom ritualu, a postoje i mišljenja da je ona još živa i da je namerno lažirala svoju smrt.

Predstavnik Centra za proučavanje zavera pri Univerzitetu Vinčester Alizder Spark smatra da su sumnje u zvaničnu verziju smrti princeze Dajane samo odraz čestih uverenja da su vlasti namerno pogrešno informisale javnost o dogadjaju.

"U srcu svega je veoma snažno uverenje da nas stalno lažu, da ni jedna vlada nikada ne govori istinu", navodi Spark i dodaje da ljudi jednostavno veruju u takve stvari kao što veruju u televizijske reklame.

Ono što doprinosi atmosferi stvaranja zavera svakako su i pojedini detalji vezani za sam udes u Parizu koji još nisu poptuno rasvetljeni. Medju takvim sumnjivim detaljima je i pominjanje automobila fijat uno bele boje koji se neposredno pre fatalnog udesa sudario sa kolima princeze Dajane. To se navodno pominje i u policijskom izveštaju.

Ulazak u takve rasprave o teorijama zavere, kaže Spark, vrlo brzo nas može odvesti do toga da odredjene tvrdnje i detalji postanu "nepobitni".

"A zapravo veoma često radi se o tome da su to neproverene činjenice. Gde je taj beli fijat uno? Takve stvari, delovi slagalice koji se ne uklapaju u celinu, vremenom postanu preuveličane. Od toga možete da pravite fantazije", smatra Spark.

Popularizacija Interneta kao globalnog medija takodje doprinosi širenju teorija zavera. Takve teorije sada preko globalne mreže daleko brže nalaze put do svetske javnosti.

Bilo je potrebno da protekne samo nekoliko sati od trenutka nesreće pre 10 godina, pa da teorije o ubistvu princeze Dajane preko Interneta dospeju do javnosti.

Zvaničnici, medjutim, ne mogu baš previše da učine kada su u pitanju takve stvari, jer se ne može nikome zabraniti da veruje u neku od teorija zavere.

Postoje mišljenja da cela fama oko smrti princeze Dajana zapravo mnogo više oslikava stanje u društvu s kraja ‘90. godina ili čak sliku današnje Velike Britanije u kojoj ljudi izražavaju veliko nepoverenje prema vladi.

To što američko-britanske snage nisu pronašle nikakvo oružje za masovno uništenje u Iraku nakon invazije na tu zemlju 2003. godine, dodatno je produbilo nepoverenje prema vladi, jer je upravo vlast bila ta koja je sve vreme tvrdila da takvo oružje postoji.

"Recimo da verujete da postoji zavera i da zatražite javnu istragu. Pojave se rezultati te javne istrage i ljudi počnu neprekidno da vade delove tih zaključaka i da tvrde da je i sama javna istraga zapravo deo zavere. I to tako ide u nedogled", zaključuje Spark.

Beta/Rojters