Skoro polovina se nalazi na prostoru Crne Gore
Piše: A. Ž. Adžić i B. Ćetković/Blic
Na osnovu zahteva zapadnoevropskih osiguravajućih društava Interpol i Evropol sa prostora Balkana potražuju više od 130.000 ukradenih vozila. Prema procenama, skoro polovina ili oko 60.000 ukradenih vozila nalazi se na prostoru Crne Gore.
Izvor Blica iz crnogorskog pravosuđa smatra da je taj broj znatno veći i dodaje da se trenutno u Podgorici vodi postupak protiv nekoliko osoba iz Crne Gore, optuženih za organizovani kriminal zbog krađe tridesetak luksuznih džipova BMW H5 u Hrvatskoj. Ovaj sagovornik „Blica" kaže da je prema njegovim informacijama od tih 130.000 vozila ukradenih u zapadnoj Evropi, mimo Crne Gore, 30.000 automobila završilo u BiH, a oko 25.000 na teritoriji Kosova i Metohije, a najmanje 15.000 ukradenih automobila nove vlasnike našlo je u Hrvatskoj, Makedoniji i užoj teritoriji Srbije.
U srpskoj policiji ne žele da spekulišu o tome koliko je ukradenih vozila u zapadnoj Evropi nove vlasnike našlo među našim građanima.
– Činjenica je da je od 1995. godine oko 18.000 vozila nestalo na teritoriji Republike Srbije. U tom broju su automobili naših državljana i stranaca čija su vozila nestala u Srbiji. Ali tu su i vozila koja su našim vlasnicima ukradena u nekoj drugoj zemlji – kaže za „Blic" Božidar Stojiljković, glavni policijski inspektor u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije, dodajući da su u toj grupi ne samo ukradena vozila već i ona koja su „skinuta sa osiguranja".
|
Crnogorske tablice Božidar Stojiljković objašnjava da niko ne zna koliko u Srbiji građana vozi automobile sa CG tablicama. – Građani su najčešće te automobile kupovali preko poznanika u Srbiji, koji im je preko nekog svog u Crnoj Gori ta kola registrovao i predao im sa dokumentacijom. Događa se da kada naši državljani odu u Crnu Goru da bi ponovo registrovali automobil shvate da kola uopšte nisu tamo u evidenciji i da su sva dokumenta lažna – kaže Stojiljković. |
Naš sagovornik objašnjava da se u Srbiji najčešće kradu vozila iz programa „Folksvagena" i „Zastave" i skoro svaki drugi automobil spada u jednu od ove dve grupe. Na meti kradljivaca najčešće su „golfovi" i „pasati", kao i „jugići" i „kečevi". Posle njih slede „audiji" i „mercedesi", a svaki sedmi ukradeni automobil je jedan od ova dva modela.
Ovi modeli se najčešće kradu i u Crnoj Gori, kaže sagovornik „Blica" iz crnogorskog pravosuđa.
Oba naša sagovornika saglasna su da balkanske organizovane kriminalne grupe sarađuju u ovom poslu. Stojiljković kaže da vozila ukradena u Srbiji završavaju na teritoriji Hrvatske i BiH, jer između naših i njihovih organizovanih grupa kradljivaca automobila postoji dobra saradnja, po sistemu razmene. Sa Hrvatima je saradnja najaktivnija i najčešće razmenjuju „audije", BMW X5 i džipove. Vozila ukradena u centralnoj Srbiji najčešće završavaju na Kosmetu, u Makedoniji i sve manje u Crnoj Gori.
|
"Blizanci" Sagovornik Blica iz MUP Srbije navodi da se neretko događa da građanin na auto-pijaci u Bubanj potoku kupi automobil „blizanac". – Taj automobil kupi od nekog ko ima ovlašćenje i saobraćajnu dozvolu. Kada kod policije proveri preko saobraćajne da li je taj i taj vlasnik tog i tog vozila, dobije potvrdu. Međutim, kada posle nekoliko dana reši da automobil prevede na sebe i preko 988 sazna broj telefona vlasnika i pozove ga, bude šokiran. Jer taj čovek zaista jeste vlasnik takvog automobila, ali on svoja kola nije prodao. Neko je, naime, uradio duplikat saobraćajne i prodao automobil – objašnjava Stojiljković. On savetuje građane da još na pijaci, pre kupovine, preko 988 nađu broj telefona pravog vlasnika, pozovu ga i informišu se da li on zaista prodaje svoj automobil preko posrednika ili je u pitanju prevara. |
– Jedan kanal vodi ka Moldaviji, Ukrajini, Belorusiji i Rusiji, dok drugi preko Bugarske ide ka Turskoj i dalje ka Iraku i Siriji – kaže Stojiljković i dodaje da je bilo slučajeva da su vozila ukradena u Srbiji završila kod kupaca u Sibiru ili na auto-pijaci u Damasku, koja je deset puta veća od one naše u Bubanj potoku i gde niko ne proverava dokumentaciju. I to nisu bili automobili ekstra već srednje klase.
Sagovornici Blica napominju da se i u Srbiji i u Crnoj Gori pojavilo „skidanje sa osiguranja".
– Građanin kupi kola preko lizinga, kredita, osigura ih, a zatim proda, čak i u delovima. Onda prijavi krađu i naplati osiguranje, a uz to je zaradio i od prodaje – objašnjava Stojiljković.
U MUP Crne Gore objašnjavaju kako inače funkcioniše organizovana kriminalna grupa kradljivaca automobila.
– Poslovi su strogo podeljeni i tačno se zna šta ko radi. Zna se ko krade, a to je neko ko dobro poznaje elektroniku i u stanju je da probije fabričke elektronske kodove i čak da isključi satelitsko praćenje. Naravno, u stanju su i da dekodiraju ključeve skupih vozila. Druge osobe su zadužene za falsifikovanje dokumentacije, treće za prekucavanje broja šasije i motora, četvrti za prevoz… – kaže naš sagovornik i dodaje da su profiti od ovog posla veliki.
0 Comments