Milo Đukanović, predsednik Demokratske partije socijalista i poslanik u crnogorskom parlamentu u ekskluzivnom razgovoru za \’Novosti\’, prvom posle šest godina

Piše: Vesna Radojević/V.Novosti

Još vladate iz senke, često vam pripisuju…

– Takve priče lansiraju pojedinci, opsednuti mnome, rekao bih još i više pošto sam demantovao njihove gluposti da je moj jedini motiv u borbi za nezavisnost stvaranje "privatne države". Dakle, ne vladam iz senke, to je jasno najmanje iz dva razloga. Da sam bio željan vladanja, prihvatio bih funkciju premijera posle pobede koalicije koju sam predvodio na poslednjim parlamentarnim izborima. Drugo, u najširem repertoaru političkih optužbi na moj račun tokom poslednje dve decenije, makar nisam čuo to da ne stojim iza odluka koje donosim i da se skrivam iza nekog autoriteta. Suprotno, većina prigovora bila je da sam preuzimao odgovornost i za mnoge poteze za koje nisam morao. Nije moj manir da povlačim konce iza kulisa, a da javnu odgovornost prevaljujem na druge.

Ipak, predsednik ste DPS, mora biti da učestvujete u vlasti…

Ne plašim se nikoga Iako niste više na državnoj funkciji zadržali ste veliko privatno obezbeđenje. Imate li neprijatelja i da li se plašite za svoju bezbednost? – Nisam ja zadržao obezbeđenje, nego je to urađeno na bazi procena nadležnih službi, saglasno propisima. A ja se tome povinujem. Nikoga ne doživljavam neprijateljem, niti se plašim. Crnogorcima nije svojstven strah.

– Naravno, kao predsednik vodeće partije u Crnoj Gori imam važnu političku ulogu, ali mi ne pada na pamet da se mešam u rad bilo kojeg državnog organa. Premijeru i ministrima uvek sam na raspolaganju kad god ocene da im znanjem i iskustvom mogu pomoći, ali svak nosi svoj deo prava i odgovornosti. Konačno, braneći autonomiju premijerske funkcije svojevremeno sam tadašnjem predsedniku Momiru Bulatoviću vratio mandat kada je pokušao da sa pozicije predsednika partije i države nameće personalna rešenja za sastav Vlade.

Nema dokaza

Vaš odlazak iz državne politike povezuje se i sa "gresima" iz prošlosti, od činjenice da ste bili akter ratnih zbivanja do famozne "duvanske afere". Otuda i verzija da se povlačite pod pritiskom međunarodne zajednice?

– Ne samo da niko nije vršio pritisak da se povučem, nego su baš u to vreme Crnoj Gori i meni lično stizale čestitke za politiku koju smo vodili, za demokratski i fer referendum na kome smo obnovili državnost i pobedu na izborima. Tvrdnje o pritiscima su manipulacija političkih oponenata, koji ni posle mog povlačenja sa državnih funkcija ne mogu obezbediti elementarnu pažnju svojim izjavama ukoliko u njima bar nekoliko puta ne pomenu Mila Đukanovića. Direktno, sa mnogih relevantnih adresa iz međunarodne zajednice dobijao sam prijateljske sugestije da odložim plan za povlačenje sa državnih funkcija, ako ne duže a ono makar za dve godine, kako bi se i time dao doprinos stabilnosti tek obnovljene države. Ali, odluka o povlačenju bila je moja, dugo i dobro osmišljena i nepodložna bilo čijem uticaju. Tim pre što sam uveren u političku, bezbednosnu i makroekonomsku stabilnost Crne Gore i u to da ona odavno ne zavisi od bilo kog pojedinca.

Ostajem u Crnoj Gori Vaše vođenje Crne Gore za 10 ili 20 godina? Gde sebe vidite za deset ili 20 godina? – Kao državu zadovoljnih i srećnih građana. Bogatu i demokratsku. A na vlasti će biti onaj ko bude imao najveće poverenje građana. Ako naša opozicija bude radila kao do sada, onda će DPS i tada biti na vlasti. Za sebe sam siguran: i tada ću biti u Crnoj Gori.

Tvrde, ipak, da ste bili akter ratnih zbivanja. To se lako ne može zaboraviti.

– Nisam bio akter ratnih zbivanja, već državnik koji je bio na funkcijama u vreme krvavog raspada zajedničke države. Crna Gora nije uzrokovala ni raspad, ni ratove koji su usledili, niti je mogla bitnije uticati na razvoj događaja. Neupućen čovek, čitajući danas zlurade ocene pojedinaca sa crnogorske intelektualne i političke scene, samozvanih istoriografa, komičnih "biografa", koji ocrne svakog koga pomenu ne bi li tako, makar u vlastitim očima njihova nerealizovana ličnost dobila na značaju, dakle, čitajući njihovo vrlo funkcionalizovano viđenje novije istorije, mogao bi zaključiti da je upravo Crna Gora svojom veličinom, ekonomskom i političkom snagom presudno doprinela neuspešnom preuređenju odnosa u SFRJ i početku ratova na verskoj i nacionalnoj osnovi. Kao da su Momir Bulatović ili Milo Đukanović crtali karte podela na salvetama u Karađorđevu, kao da smo mi organizovali vojne i paravojne formacije, kao da se u Crnoj Gori događao "Blesak" ili pokušaj genocida nad Albancima 1999. godine. Najviše što smo mogli, učinili smo: sačuvali mir, multietničku toleranciju i Crnu Goru od ratnih razaranje.

O neutemeljenosti "duvanske afere" smatram da je izlišno govoriti. Valjda bi, da je uopšte postojao, za sve ove godine tokom kojih je obnavljana ta kampanja, bio obelodanjen bar neki dokaz.

Rekli ste da ste se "slatno nasmejali" najnovijem procesu koji se u Bariju vodi protiv vas zbog mafijaškog udruživanja i "pranja" novca. Da li je moguće da je italijansko tužilaštvo tako neozbiljno, pa godinama vodi tu istragu, da je toliko vremena i novca potrošeno samo zbog nekakve opsednutosti ili s ciljem da se Crna Gora markira kao nesposobna da bude nezavisna?

– Možda vi o rezultatima te istrage znate nešto što je meni nedostupno? Ono što ja znam čini me apsolutno spokojnim. A znam da je po italijanskim zakonima ona trebalo da bude zaključena za 18 meseci, a trajala je 5-6 godina. Tom istragom i medijskom pompom, koja prati jedan posao rađen u Crnoj Gori po zakonima tadašnje SRJ, on se pokušava okvalifikovati kao šverc zato što je posle zakonite faze tranzita u Crnoj Gori moguće jednim delom završavao na ilegalnom tržištu druge države, koja nije mogla ili nije htela da tu njegovu sledeću fazu, van prostora Crne Gore i van domašaja i odgovornosti institucija crnogorske države spreči. Znam i da to nije bio privatni posao, nego privredna aktivnost od koje je svaki cent državnog prihoda završio u državnoj kasi, o čemu postoji besprekorna evidencija u Ministarstvu finansija. Znam i da su ne samo zvanični istražitelji, nego i "crnogorski dobrovoljci" prevrnuli sve finansijske arhive u svetu ne bi li pronašli kakav tajni račun koji bi mogli dovesti u vezu sa mnom. Da budem iskren, to me zabavljalo!

Nema povratka Hoćete li biti kandidat vaše partije na predsedničkim izborima? – Ne razmišljam o povratku na državne funkcije. Pa, nema još ni godinu dana kako sam se povukao. No, naši politički oponenti se vrlo nervozno bave pitanjem budućeg predsedničkog kandidata.

Ne želim da ulazim u ocene o ozbiljnosti italijanskog tužilaštva, niti koliko je novca utrošeno na ovu istragu. Znam jedino da ni da se sto puta toliko vremena i novca utroši ne može dovesti do dokaza koji bi me mogao povezati sa nezakonitim radnjama. Jer – takav dokaz ne postoji.

Canetov račun

Gotovo svi koji se pominju u italijanskim istragama su vaši prijatelji ili saradnici – Duška Pešić-Jeknić, Barović, Mićunović, Vujošević, bivši ministar Ivanišević, Cane Subotić…

– Tačno. Neki od ljudi koje ste spomenuli su moji prijatelji. Pojedini su mi bili i saradnici. Isto tako, deo osoba koje ste pomenuli ima veze sa tranzitom cigareta taman koliko i vi. Ali, ako je makar deo njih, kao recimo Barović i Vujošević, bio deo logistike za obavljanje tranzitnog posla koji neko kvalifikuje švercom, logično je valjda da i oni budu deo te istrage.

Mafijaš s mocarelom Poznajete li Kuoma, Prudentina, Macarelu i druge koje italijansko tužilaštvo označava kao "mafijaše" i vaše saradnike u švercu cigareta koji ste im vi omogućili? – Kako da ne!? Sve su mi to drugovi iz razreda. Posebno mi je draga uspomena na mocarelu. Serviranu sa pršutom iz Parme i paradajzom!

Italijanski tužioci tvrde da su na jednom računu na Kipru otkrili 500 miliona evra koji potiču od šverca cigareta, a namenjeni su investicijama u Crnoj Gori. Šta znate o tome?

– Znam koliko i vi. Znači, ono što je dostupno i celoj javnosti kroz izjavu Stanka Subotića, koji je saopštio da je novac koji je godinama prolazio preko tih računa u nekoj od kiparskih banaka – njegov. Takođe, da nije reč o njegovoj štednji, nego o računima preko kojih je poslovao. Ako sam dobro razumeo, na tim računima nema akumuliranog novca o kojem govorite, nego je preko njih obavljano plaćanje nabavke robe tokom desetogodišnjeg poslovanja. Koliko znam, italijanski "istražitelji" su otkrili ono što im je regularno i dobrovoljno prezentovano iz kompanije Subotića. To su zvanični podaci. Ne treba ih ni otkrivati ni tumačiti.

Stanko Subotić je nedavno najavio gradnju marine i turističkog kompleksa u Budvi. Šta je sa tim projektom vrednim gotovo milijardu, sada, kada za Subotićem traga Interpol? Da li vam se javljao, s obzirom na to da ste vi i Svetozar Marović u toku celog projekta?

Poslanička plata Zadržali ste funkciju poslanika u crnogorskom parlamentu, ali uopšte ne dolazite na sednice. Zašto vas nema u Skupštini, i da li vam je neprijatno da primate poslaničku platu koju ne zarađujete? – Nije. Verujem da sam je zaradio, i da svojim radom zarađujem mnogo više od iznosa plate koju primam u parlamentu. Uz to, kao predsednik partije koja čini 80 odsto parlamentarne većine i isto toliko Vlade i koji svoj posao radi profesionalno i odgovorno, veoma aktivno učestvujem u pripremi stavova poslaničkog kluba DPS koje moje partijske kolege poslanici prezentiraju u parlamentu. Ima nas dovoljno u poslaničkim klupama da bi se moje odsustvo odrazilo na donošenje odluka. A i ja, imam puno prilika za prezentaciju svojih političkih stavova da bih to radio samo u parlamentu.

– U toku sam da je jedan poznati francuski arhitekta prezentovao skicu moguće marine na potezu Stari grad – ostrvo Sveti Nikola, i da to izgleda prelepo. A od inicijative do odluke o realizaciji projekta je toliko daleko da je danas zaista neumestno nagađati ko bi mogao biti investitor. Što se tiče optužnice protiv Subotića, mogu reći ono što znam – da je u Crnoj Gori sve radio zakonito, uz puno poštovanje interesa Crne Gore i ugovorenih klauzula. Siguran sam da se toga pridržavao gde god da je radio i ne sumnjam da će uspešno izaći na kraj i sa ovom, jednom u nizu istraga o njegovom poslovanju u Srbiji.

Istekao je rok do kojeg je trebalo da se izjasnite o navodima istrage. Ako bude pokrenut sudski postupak, hoćete li se odazvati pozivu suda?

– Rokove i obaveze postupanja u njima prati moj advokat. Siguran sam da on neće ništa prevideti. Verujem da oko ovoga nema zašto da se vodi sudski proces. Jednu očiglednu lakrdiju treba okončati. Bolje pre nego kasnije. Ali, ako i bude sudskog postupka, ispuniću sve obaveze koje se odnose na bilo kog državljanina Crne Gore.

Čime se bavi Milo Đukanović otkako ima više vremena? Da li ste naučili engleski i rad na računaru?

– I dalje najviše radim. A u slobodno vreme, kojeg imam više, bavim se svim što mi godi: od druženja sa prijateljima i čitanja knjiga, do sporta i gledanja filmova. Nikad nisam prestajao da učim. I neću. Naučio sam i naučiću sve što mi je interesantno i korisno.

Različite ponude Kako vidite odnose sa Srbijom sada kada je Crna Gora nezavisna? – Crna Gora je pre i posle referenduma izražavala punu otvorenost za izgradnju najboljih odnosa sa Srbijom. Zahlađenju odnosa doprinela je kontinuirana negativna kampanja koju su nacionalistički krugovi iz i oko vlasti u Srbiji vodili protiv državne politike Crne Gore. Ne treba da vas podsećam da je Vlada Srbije bila veoma aktivna u predreferendumskoj kampanji u Crnoj Gori, na strani političkog bloka protiv nezavisnosti. Mnogi stavovi i potezi govore da ni nova vlada, zahvaljujući personalnom kontinuitetu na njenom čelu, još nije načisto da li je Crna Gora nezavisna ili ne. Za to vreme mi smo Srbiji nudili sporazume, dogovore, deklaracije. Crna Gora je uvek otvorena za saradnju sa Srbijom, čijim građanima i danas garantujemo imovinska prava koja su imali pre referenduma, bez bilo kakve nacionalne ili druge diskriminacije. Nasuprot tome, ponude koje su pojedini zvaničnici Srbije ovih dana doneli u Crnu Goru bile su veoma diskriminatorske.

Kosovska realnost

Ako ste imali nameru da se odmorite od politike, zašto ste ostali na čelu DPS-a?

– DPS je ozbiljna i odlično organizovana partija, koju karakteriše promišljena i odgovorna politika. Jednodušna ocena i članstva i rukovodstva bila je da treba da ostanem na čelu partije. To je stav koji me obavezuje i ja sam ga prihvatio.

Kakav je vaš stav o pitanju Kosova? Da li bi Crna Gora priznala nezavisno Kosovo?

– Mislim da je korisnije sagledati političku realnost, nego se nadmudrivati ličnim viđenjima mogućeg rešenja za problem Kosova. Znate da nikada nisam bio sklon patetičnim manipulacijama osećanjima ljudi. Smatrao sam da to može biti privilegija neodgovornostih političara, a nikako manir i stil ozbiljnih državnika. Zato sam, dugo vršeći najodgovornije državne funkcije, ljudima uvek saopštavao i najneprijatnije istine, savršeno svestan da ih većina u tom trenutku neće razumeti i prihvatiti. Ali, verujući u ispravnost svojih stavova i noseći odgovornost koju su mi ljudi dali izborom na državne funkcije, bio sam spreman i da na svojim leđima iznesem rizik tog nerazumevanja i po nekoliko godina, dok većina, razvojem događaja ne shvati da su takvi stavovi bili u njihovom interesu.

Imate iskustvo i primere iz svoje karijere?

– Setite se samo 1999. godine. Da li mislite da je većina u Crnoj Gori tada razumela i podržavala moj stav da Crna Gora neće učestvovati u Miloševićevom privatnom ratu sa NATO? Nije. Ali su pola godine ili godinu kasnije, i te kako bili svesni ispravnosti toga stava. Ili, da li mislite da je većina u Crnoj Gori razumela potpisivanje Beogradskog sporazuma 2002. godine kao nužno prelazno rešenje na putu ka nezavisnoti? Nije. Ali su to razumeli 21. maja 2006. godine. Dakle: da li Srbija ima vlast na Kosovu? Nema. Takvo stanje inaugurisano je Rezolucijom SB UN 1244. I ne samo to. Ni predsednik ni premijer Srbije ne mogu otići u taj deo zemlje za koji tvrde da je njihov. Rezolucija 1244 usledila je posle tragične avanture sukoba Srba sa NATO, u koju ju je uvukao tadašnji režim. Odgovorno tvrdim, i danas, kao i tada: bespotrebno. Ako se potrebom ne smatra namera da se na platformi protiv međunarodne zajednice "patriotski homogenizuje" domaća javnost i učvrsti nedemokratska vlast. Zato danas, kada govorimo o statutu Kosova, moramo veoma trezveno uvažiti neprijatnu okolnost da to nije samo pitanje teorije mađunarodnog prava, nego nažalost i pitanje višedecenijske pogrešne politike Beograda, koja je kulminirala pokušajem nasilne promene etničke slike Kosova 1999. godine, što je uzrokovalo NATO intervenciju.

To su vaši zaključci i stavovi o prošlim zbivanjima. Šta je, dakle, vaš stav o budućnosti Kosova?

– Sa svešću o odgovornosti za današnje stanje na Kosovu, uključujući i Rezoluciju 1244, koja je ugaoni kamen budućeg statusa, mora se pristupiti promišljanju rešenja. Ja se, stoga, ne bih "orobljavao" pozivima na istoriju, još manje bih se uzdao u veto u SB UN ili nadao sukobu na globalnoj političkoj sceni među njenim najuticajnijim akterima. Iskustvo nas uči – naći će oni, kao i uvek, rešenje za svoje nesporazume, od kojih Kosovo nije najvažniji. Ponajmanje bih započinjao novi "kosovski boj" sa međunarodnom zajednicom. To bi tek bilo slepo ponavljanje iste greške od pre osam godina, sa politički gledano neminovno istim epilogom.

Realno gledano…?

– Realno gledano, nerešeno pitanje Kosova veoma hendikepira Srbiju na njenom evropskom putu. Crna Gora ima snažan interes da se to pitanje mirno i održivo reši, kako bi Srbija zauzela svoje mesto u regionalnoj kompoziciji koja se kreće ka ujedinjenoj Evropi. Isto tako, Crnoj Gori ne pripada da se aktivnije uključuje u rešavanje kosovskog pitanja, jer je njega jedino moguće rešiti realnim i konstruktivnim pristupom Beograda i Prištine, uz učešće međunarodne zajednice ili novom rezolucijom SB UN koju će svi morati poštovati.

Večernje novosti