Otvoreno pismo portparolu DPS/a… Pismo je upućeno i onima koji ne znaju da osim Zakona ( krivicne odgovornosti)  postoji  Politika ( politicka odgovornosti )  Moral ( moralna odgovornost) i Ljudskost (metafizicka odgovornost) u svim pitanjima od drustvenog interesa

Piše: Ljubomirka Ljupka Kovačević

Gospodine Kovačeviću, silno ste se potrudili da ovih nekoliko dana a uz pomoć Ministarstva pravde date javnosti podatke o nepostojanju dokaza za Krivičnu odgovornost vasih šefova. Odbrana je po mnogo čemu i za ovu odgovornost sporna. Ono na što želim da ukažem je pokušaj da se sa zvaničnog mjesta umjesto argumenta o Političkoj,  Moralnoj i Ljudskoj odgovornosti vaših šefova u dešavanjima  1990 -1997 radi propaganda protiv slobodne misli u Crnoj Gori. U nedostatku ovih argumenata pribjegavate manipulaciji osjećanjima građanstva nastojeći da izazovete bijes i mržnju prema potpisnicima pisma koji po vašoj procjeni ugrožavaju vaše autoritete i vas polozaj.

Uzimam sebi pravo da interpretiram neke od vaših »argumenata« jer su, naravno, i sa vaše strane to samo vaše interpretacije tj. pokušaj odbrane od straha koji izaziva sadržaj pisma: "Likovi sa peticije" "Grupica intelektualaca" "Frustrirane osobe" "Sramotni ljudi".

Likovi sa peticije  je dehumanizacija – proističe iz same činjenice suočavanja sa drugim i različitim što izaziva Strah,  zato je Lik  a ne  čovjek  koji drugacije misli i ima pravo da misli, izbjegavate strah izbjegavajući  da vidite ljude iza potpisanih imena.

Grupica intelektualaca  je minimiziranje broja,  takodje, prikriva  Strah  jer znanje  i iskustvo  koja stoji iza naziva »intelektualac« užasava prijetnjom o vlastitoj nedostatnosti  i zahtjevu prema vlastitoj intelektualnosti.

Frustrirane osobe  je dijagnostikovanje  –  pripisivanje negativnih karakteristika osobama koje imaju i trpe bol je posljedica nemogućnosti da se  prizna i  prihvati  vlastiti bol u istim uslovima i Strah da će priznanje ugroziti vlastiti  identitet.

Sramotni ljudi je negativno etiketiranje –  prilicno regresivna odbrana koja podrazumijeva ozbiljan stepen prijeteceg Straha po suštinu vlastitog  identiteta gdje je stid  i sramota vaspitno sredstvo primarnih roditelja. Ovaj tip odbrane priziva pomoć od drugih jer je prijetnja tog stepena da se mora uključiti kolektivitet  ili autoritet radi odbrane vlastite pozicije, identiteta i integriteta.

Izvor straha od kojeg se branite i kojim manipulišete pretvarajući ljude u neprijatelje i obezvrjeđujući te »neprijatelje« na način što pozivate javnost na mobilnost  je ili od Autoriteta ili od Ljudi koji drugačije misle.

Izgleda, po jačini reakcije,  da su u pitanju oba straha.

I umjesto da progovorite riječima politike, morala i pravednosti govorite jezikom mržnje.

Suština je da ovaj način odbrane pojačava sukobe na ličnom i kolektivnom niovi i da ukoliko se ne prevaziđu oba ova straha  a nema bolje  prilike od   suočavanje sa prošlošću ličnom i kolektivnom, sukobi će se produbiti i prošlost će se ponoviti. Za sada drugog i boljeg puta nema, eliminisanje drugih i drugačijeg mišljenja samo pojačava strah. Samo suočavanje otvara vrata  Politici, Moralu i Ljudskosti. Vaše odbrane čine suprotno.

Nedodjeljivanje nagrade ljudima koji nisu prošli kroz ovaj proces je Prvi korak  ka pomirenju.