Pukle su od jednog udarca dve muljatorske politike -Tadićeva i Koštuničina. Cena jeste visoka – al\’ to toliko košta.

Piše: Srđan Kusovac/B92 Blog

Držim dakle da je izbor Tomislava Nikolića po Srbiju dobar ishod.

Mogao bih dugo nabrajati razloge zašto mislim da je to dobro. Navešću važnije.

DSS je isterana na čistac, ili što reče Čanak „čir je pukao". Smrdi, gnoj pršti na sve strane, nekoga i boli – ali svi smo znali da postoji zaraza. Koštunica je napustio koaliciju DOS još 2001. Kakav „demokratski blok", kakvi bakrači. Zamajavanje. Verujem da je Vojislav Koštunica noćas nepovratno krenuo krupnim koracima tamo odakle ga je vrag doneo 2004. i gde mu je prirodno mesto – na marginu političke scene.

Boris Tadić je doveden u situaciju da najzad mora da shvati ono što je uporno odbijao da pojmi – da mu je strategija ne nužne kohabitacije nego saradnje sa Koštunicom, koju je odabrao još pre tri godine, pogrešna jer je neizvodljiva. Osim ako neće da bude marioneta (što još nije isključeno, ali o tom po tom).

Iz ovoga će dugoročno prosperirati Srbija jer je ovo kraj politika DS-a & DSS-a „mož da bidne al’ ne mora da znači". Prosperiraće dva politička bloka koja imaju jasne političke stavove, a izgubiće oni u sredini – prodavci magle, muljatori, kompleksaši, tutumraci i kriminalci. Da budem jasniji: ovo će dobro doći LDP-u i radikalima što je po meni dobro. Koliko god mi je politika Srpske radikalne stranke strana – njima sam uvek skidao kapu na principijelnosti i doslednosti, a to u politici držim važnim. Dalo bi se i njima dakako naći putera na glavi ali ni blizu količini karakterističnoj za onaj ološ u sredini.

Na neku državnu funkciju u Srbiji prvi put je nakon Zorana Đinđića izabran čovek od principa. Tomislav Nikolić je, šta god ko mislio, čovek koji se drži principa. Nekakvih, svojih, ali se drži principa i tu nema nikakvog spora. Napredak je utoliko veći ima li se u vidu da vlast u Srbiji već tri godine drže predsednik države i pogotovo vlada koji se ne drže nikakvih principa. U vladi izuzimam ljude poput ministara Popovića ili Bubala; dalo bi se dakako i kod Tadića naći sličnih, ali su to u oba slučaja izuzeci.

Pogled na Tomu Nikolića u stolici predsedavajućeg parlamenta i činjenica da tu sedi zahvaljujući Vojislavu Koštunici mora biti gorivo koje će Demokratsku stranku transponovati na principe iz vremena 2001 – 2003. Ako Tadić to ni sada ne shvata – tim gore po njega. Proces je utoliko teži ima li se u vidu da su poslanici DS za skupštinskom govornicom pokazali da su bliži opciji LDP-a nego opciji DSS-a, a da je Tadić tri godine ne samo pokazivao suprotno nego je prethodno i nedemokratskim potezima u stranci uopšte stvorio potrebu za izdvajanjem LDP-a. Ne bih mu bio u koži.

Radikalima će početi najzad da pada popularnost. Ne odmah. Ako ovi nisu baš ništa naučili radikali će se u međuvremenu možda dohvatiti u jednom turnusu i izvršne vlasti, ali i to je moralo da se dogodi kad-tad i to smo znali svi osim plaćenih „analitičara" i „novinara" (i Borisa Tadića). U zemljama poput Srbije, sa mnoštvom problema koje je nemoguće rešiti po kratkom postupku samo je jedan sigurni način gubitka birača – vlast.

Moguće su tu dakako sada razne varijante. Mogu još da se dogovore Tadić i Koštunica. Mogu da se dogovore i Koštunica i Nikolić pa da posle smenjuju Tadića. Mogu da se formalno ne dogovore pa da zadrže „tehničku" vladu dok stranci ne oposle Kosovo, a oni opet da smenjuju Tadića ili da ga puste da sedi tu, ali taman koliko njima odgovara, a oni da zavode razna stanja i da dižu galamu ne bi li se učvrstili na naci retorici. Ali sve je to od danas do sutra. Ponavljam: radikali su „In", a to je, pošto su ostali nesposobni, jedini siguran put kojim mogu da budu „Out" sve da im Koštunica već danas preda i izvršnu vlast na tanjiru. Uostalom, neka pitaju Koštunicu kako je prošao na izborima posle funkcije premijera.

Šta god da se dogodi jedno je jasno – ovo je kraj postpetooktobarske Srbije. Pobednici revolucije nisu iskoristili šansu i to su platili. Da se razumemo: ja sam uveren da je račun stigao na naplatu još 2004, al’ je plaćanje bilo na poček.

Ko je najviše odgovoran za to što petoktobarska šansa nije iskorišćena? Koštunica? Nikolić? Karla? Milošević? Služba? Zapad? Niko od navedenih jer su oni bili ukalkulisani tj. se za njih znalo kakvi su i šta se od njih može očekivati. (Dobro, nije znao Boris Tadić, ali to smo već apsolvirali). Odgovoran je, po meni, najviše onaj ko je oslabio čitavu proevropsku opciju trošeći i vreme i resurse na učvršćivanje sopstvene pozicije i pozicija bliskih mu dobitnika tranzicije kojima se okružio. To u kolikoj meri je ta proevropska pozicija koja jedina može iščupati zemlju oslabljena odnosno koliko je šupalj samozavaravajući „argument" o „najboljem rezultatu stranke ikada" pokazalo se, ako ne ranije, ono makar jutros u tri sata.

Ima li pouke? Ima. Nije realno očekivati da proevropski blok bude u dogledno vreme toliko jak da može sam da sastavi vladu iz prostog razloga što na narednim izborima, kad god da oni budu, radikali imaju veliku šansu da uzmu vlast. Ako je, kao što verujem, Koštunica noćas krenuo na put bez povratka, još uvek nepostojeći proevropski blok ima samo jednu šansu – mora da pobedi.

To ne može da učini naci retorikom jer tu sa Dačićem i Vučićem nemaju nikakve šanse iako su oni krajnje netalentovani. Ne može uspeti ni šupljim marketinškim štosovima jer je to narod provalio. Neće mu poći za rukom da to učini ni muljatorskom politikom „i Zapad i Srpstvo" jer je to nekompatibilno. Ne prolazi ni pomirljiva politika „i evropske integracije i ‘autonomno Kosovo'/tzv. krajine/Šumska" jer ova tri isključuju ono prvo. Može uspeti samo terenskim radom, zajedno, iskreno, uporno, bez sujete. Mora probuditi apstinente, mora ih uveriti.

Neka čitaju o proteklih 7-8 godina u Slovačkoj i Hrvatskoj. U obe zemlje su nakon diktatora došle šarolike koalicije koje su, za razliku od Srbije, uspele da naprave iskorak. Slovačka je štaviše napravila toliko neverovatan iskorak da je u pola decenije prošla put od diktatora i situacije nalik srpskoj do EU. Pamtim ondašnje intervjue Mikulasa Dzurinde i pok. Ivice Račana. Govorili su o tome kako najvažnijim smatraju to što su uspeli da održe koalicije i pomire sujete. E da, i nisu među sobom imali lopuže. Bili su relativno čisti. 

Do 6. oktobra.

B92 Blog