Jagoš Marković, režiser rođen u Podgorici, priznaje da je nalud, ali da nikada ne bi reširao predstave za političare

Piše: Radmila Radosavljević/V.Novosti

Jagoš Marković ušao je u pozorište krajem osamdesetih, kao najmlađi profesionalno angažovani reditelj. Danas ima više nagrada i režija (45) nego godina. Potpisao je predstave "Adam i Eva", "Hekuba", "Bogojavljenska noć", "Romeo i Julija", "San letnje noći", "Komedija zabune", "Elektra", "Lukrecija iliti Ždero", "Kate Kapuralica", "Učene žene", "Tartif", "Čarapa od sto petlji", "Naši sinovi", "Maratonci trče počasni krug", "Sumnjivo lice", "Porodične priče", "Čarobnjak iz Oza", "Hasanaginica", "Gospođa ministarka", "Pokondirena tikva", opere "Pepeljuga", "Karmen"… U poslednje tri godine, pored angažmana u Beogradu, režirao je i pet predstava u Riječkom HNK. Rođen je u Podgorici 1966. ima kćerke Mariju i Teodoru.

Na ručku sa "Novostima" koji je organizovan u "Verdiju", najelitnijem restoranu nacionalne i mediteranske kuhinje, Jagoš Marković otkrivao je najbolje kulinarske tajne ove kuće – jeo je mešanu zelenu salatu od rukole i radiča sa pinjolima i sosom od maslinovog ulja i balsamika, a kao glavno jelo, jagnjeća rebarca s mladim krompirom.

* ŠTA je, po vašem mišljenju, brend u crnogorskoj, a šta u srpskoj kuhinji?

– Istinsko gostoprimstvo.

* Igor Mandić je svojevremeno "patentirao" tezu da "najkraći put do postelje vodi preko trpeze". Pripadate li vi tipu ljudi koji nalaze blisku vezu između hrane i erotike?

– Za mene su to dva različita rituala. Mnogo bi trebalo stranica teksta da opisujem njihov značaj u mom životu i poštovanje koje imam za njih.

* Hrvatski mediji ovih dana uveliko najavljuju vašu režiju na prestižnom letnjem festivalu u Rijeci, i to kao svojevrsni spektakl u moru. Kakvu predstavu, zapravo, radite?

– Riječke letnje noći ove godine otvara veliki Hoze Kura, prvi tenor današnjice, on režira operu "Pajaci" u kojoj i peva, a ja zatvaram festival novom verzijom drame "Lekrecija iliti Ždero", koja sada ima naslov "Lukrecija o bimo rekli po Žderuh". Iako sam pre gotovo petnaest godina u Pozorištu na Terazijama režirao ovu dramu, sada je to potpuno drugačija predstava. Radimo je na vodi i pod vodom, i to je ono što sam celog života želeo. Već je kupljeno 40 podvodnih reflektora koji će osvetliti morsko dno gde će biti smeštena "scena", a publiku će sedeti na obali. Biće to predstava u kojoj more "igra" glavnu ulogu, pored celog riječkog glumačkog ansambla i našeg Dragana Mićanovića koji će igrati Škarpina.

* Iz Hrvatske putujete u švedski Kraljevski teatar Dramaten, gde ćete raditi sa Bibi Anderson, omiljenom glumicom Ingmara Bergmana. Da li to vašoj karijeri dodaje na "težini"?

– Strindbergovom "Kraljicom Kristinom" koju režiram, svečano će biti obeleženo 150 godina Kraljevskog teatra. Rade se, zapravo, tri predstave o tri švedska kralja, a meni, eto, "zapade" kraljica. Divno sam se osećao u Štokholmu nedavno, upoznao sam velikog Erlanda Jozefsona, sedeo u garderobi Grete Garbo i opet imao priliku da se uverim da su prekrasni pozorišni ljudi svuda isti. Sve je ovo, naravno, ogromna čast, ali ne mogu da režiram ni čast, ni ugled, ni uspeh, nego samo dobru predstavu. Pa sad, "kom opanci, kom obojci".

* Šta je ono što još niste uradili u pozorištu?

– Ne postoji stvar koja samo donosi a da i ne odnosi, i obrnuto. To je fizika na ovoj planeti, tako da nemam, ne samo žalost da nešto nisam uradio, nego nemam ni takvo osećanje. To nije moj izbor, to sam ja. U nekim osnovnim ulicama mog života ili stranama sveta, imao sam veliku sreću i zahvalan sam na tome što sam uvek bio svoj.

* Koju biste predstavu, na primer, režirali za Đukanovića, a koju za Borisa Tadića?

– Jesam nalud, to je činjenica, pričam sam sa sobom po kući, u stanju sam da pevam po nekoliko časova, i da u nekakvim sanjarenjima pravim svoju memoarsku građu u starosti – sedim na plaži, imam 169 godina, zaljubljen sam i duva neki lep vetar. Ali, da režiram za bilo kog političara, makar mi bio i rođeni brat, toliko "fijuknuo" nisam.

* Da li imate omiljeni afrodizijak?

– "Neću da vam kažem, pa svima da razglasite", reče jednom Zoran Radmilović.

* Kada biste imali mogućnost da uđete u vremeplov, koje vreme biste izabrali?

– Doba renesanse u Italiji.

* Da li biste prihvatili mesto ambasadora Srbije u Crnoj Gori?

– Ni u ludilu, nikad i nigde. Ja bih sve pobrkao, ulazili bi u ambasadu oni što ne smeju, a kako zaboravljam imena, bila bi to čista komedija apsurda. Nema države koju ne bih zavadio kao ambasador!

* U kom dramskom liku najviše prepoznajete sebe?

– U većini, kako bih drugačije i radio. Od Domenika Sorijana do Filumene Marturano, a tek Kate Kapuralica, i odnos nje i Luke. Hasanaga je već toliko očigledna sličnost, da me tako već poneko i zove – ta agresija i njegov bes kao surogat za preosetljivost i ranjivost. Volim to Simovićevo "ne znam da li je grešnik Hasanaga, ali znam da je nesrećnik". Titaniju sam u životu već odigrao.

* Kada biste režirali svoj život, kako bi izgledala vaša glumačka podela?

– Neke gluposti koje sam pravio u životu, teško da vidim genija – glumca da može da ih opravda. Bar u mojim očima.

* Šta smatrate najvećim uspehom?

– Najveći uspeh? Odveć bi bilo privatno. Osedeo sam, u pozorištu sam od 12. godine, rano sam počeo da živim "petom brzinom", tako da su moj "brojčanik" i moja "kilometraža" u koju je svašta stalo, malo veći. Hvala ti bože što sam iz toga izašao neoštećen, radoznao, živ, i vazda na početku.

* Od koga ste dobili najlepši kompliment?

– Onaj koji je za novine, dobio sam nedavno od jednog prijatelja. Rekao je – mene se ljudi boje, a tebe slušaju.

* Šta je najtačnije od onoga što ste do sada čuli o sebi?

– U vreme bombardovanja, moje velike prijateljice Đurđa Cvetić i Ceca Bojković, pričale su o tome kako su svi nervozni i van sebe, samo sam ja, najviolentniji od svih, prvi put miran u životu. Kako je Jagoš sada tako smiren, upitala je Ceca Đurđu. Ona je na to odgovorila – pa, izjednačili se pritisci.

* U čemu je najveća razlika između Srpkinja, Crnogorki i Hrvatica?

– Kud mene nađoste za to! Nemam iskustva dovoljno.

* Da li postoji žena s kojom biste se danas venčali?

– Da.

* Čemu ne možete da odolite?

– Izazovu.

* Koja je vaša prednost u odnosu na druge muškarce?

– Sramota me je da vam kažem.

* Za dvadeset godina bićete…?

– Mlađi senior.

* U čemu je prednost oženjenih muškaraca u odnosu na one slobodne?

– Čim se udate, odmah ćete videti.

* Da li vam imponuje što ste prvi promovisali veliki glumački talenat Severine?

– Bogami, nisam prvi, ha, ha, ha! Igrala je "Karolinu Riječku" kod Mani Gotovac, u režiji Larija Zapije.

* Koje ste sve glumice do sada otkrili?

– Vi ste bar gledali sve moje predstave, pa znate.

* Ko vas je najviše uvredio do sada?

– Pre 20 godina skoro svako ko je hteo. Sada, samo ja.

* Šta prvo primetite kod žene?

– Pa, valjda, zavisi od žene. Ne možeš da primetiš kod svake isto!

* Da li ste trenutno zaljubljeni?

– Bože, a kad nisam bio, ha, ha, ha!

* Ko je stvorio erotski mit o Crnogorcima?

– To je previše lično pitanje.

* Da li imate omiljenu uzrečicu?

– Đe je navika, tu je i odvika.

* Šta je danas vaša ambicija?

– Kalasova reče – ne moram više da pevam, sve je snimljeno.

Večernje novosti