Brojne državne i nevladine organizacije koje se bave problemom organizovanog kriminala označile su Albaniju kao glavnu tranzitnu tačku na putevima droge.

Piše: Ben Andoni/ Beta

 

Na skorašnjoj konferenciji u Institutu "Vudro Vilson" u Vašington, rečeno je da vrednost narkotika koji godišnje prodju kroz Albaniju iznosi oko dve milijarde dolara.

Na istoj konferenciji je iznet podatak da albanska narkomafija kontroliše izmedju 40 i 90 odsto tržista narkotika u evropskim zemljama. Pare se kasnije koriste za kupovinu oružja ili se pranjem preusmeravaju u legalne tokove.

Dobro obavešteni policijski izvori tvrde da su svi svetski putevi droge već monopolizovani. Ukoliko se želi bilo kakav upliv na tržište droge Afganistana, koji se smatra jednim od najmoćnijih proizvodjača droge, neophodna je dozvola 30 moćnih organizacija iz čitavog sveta koje, prema najnovijem ižveštaju Ujedinjenih nacija, imaju direktne kontakte sa narko bosovima u Afganistanu, Pakistanu, Turskoj, Albaniji i na Kosovu.

Misija Ujedinjenih nacija u Afganistavu je zbog toga u nezavidnom položaju jer se trudi da umanji ulogu te države u svetskoj proizvodnji opijata.

Ujedinjene nacije su, takodje, objavile da albanski trgovci drogom imaju veze sa gospodarima tržista opijuma iz Afganistana. Prema britanskom listu "Herald", u Albaniji, kao u Afganistanu, Pakistanu, Turskoj i na Kosovu, postoje narko bosovi koji su pravi profiteri u svetskoj trgovini zabranjenim narkoticima.

Pozivajući se na izveštaj UN-a, "Herald" tvrdi da je Zapad počeo da kupuje polja maka reagujući na pojavu jeftinog heroina u Velikoj Britaniji.

Polupreradjeni heroin je ranije preuziman od zemljoradnika za 55 funti po gramu. Krajnji korisnici su plaćali 100 funti za jedan gram, ali kako se tržiste zasitilo, cena je pala na 28 funti za gram. To je naravno velika opasnost za mlade koji lako i za mali novac dolaze do opijata.

Trgovina narkoticima donosi više od 40 odsto društvenog proizvoda Afganistana i često je uzgajanje maka jedini izvor zarade u siromašnim seoskim područjima. Sami Talibani ne proizvode mak, ali su taj posao preneli na narod koji zahvaljući njemu uspeva da preživi.

Ujedinjene nacije tvrde da se profit od prodaje droge sliva u džepove velikih narko grupa.

Do sada je Vlada u Kabulu, oslanjajući se na predloge Sjedinjenih Američkih Država, naredjivala da se polja maka spaljuju i da se preduzimaju mere protiv samih trgovaca drogom. Medjutim, ta politika dovodi seosko stanovništvo na rub siromaštva i podštiče njegove simpatije prema Talibanima.

No, danas možda postoji alternativa koja može da pomogne i zemljoradnicima i istovremeno oslabi narko mafiju. Zbog nestašice medicinskog morfijuma, opijum će se možda koristiti kao zamena za kodein i morfijum jer ima slično dejstvo.

Od 6.110 tona afganistanskog maka, koliko je proizvedeno prošle godine, može da se dobije 600 tona medicinskog materijala. No, za to je potrebna politička volja i finansijska inicijativa, ali i nadgledanje proizvodnje maka.

Laka dostupnost droge mladima je sve veći problem, posebno kada je reč o heroinu, a broj zavisnika se povećava posledjih godina.

Brojke koje je iznela Aksiom PLUS, organizacija koja se bavi problemima mladih u Albaniji, pokazale su da ima više od 25.000 korisnika droge u toj zemlji. Najveći deo njih živi u glavnom gradu, Tirani.

Čak 73 odsto narkomana koristi marihuanu, 22 odsto je naviknuto na heroin, a dva procenta su korisnici kokaina. Smatra se da su mladi ljudi najizloženji opasnosti od droge do 24. godine života.

Albanija ima vrlo važnu ulogu i kao tranzitna zemlja za narkotike, i kao zemlja proizvodjač, jer se u njoj uzgaja jedna vrsta marihuane. Ona se prodaje i kao marihuana i kao hašiš, što je potvrdjeno u policijskim akcijama širom zemlje.

Biljka se potom preradjuje u laboratorijama, najčešće u okruzima Vlora i Fijer. Iako su neke od tih laboratorija vrlo primitivne, druge su odlično opremljene. Zapošljavaju iskusne hemičare koji su ostali bez posle u toku procesa privatizacije. Mada su neke laboratorije otkrivene, policija još nikog nije uhapsila.