Tehnika koju su autori "Britanskog žurnala za psihijatriju" proglasili efikasnijom od najprodavanijeg antidepresiva na svijetu

Kada govore o traumi, psiholozi su skloni da koriste metaforu o psihološkom zloćudnom "tumoru" koji je čvrsto učauren u moždanim strukturama i u polje svesti stalno izbacuje zastrašujuće slike sećanja i bombarduje osobu košmarnim snovima. Sve do pronalaska neuobičajene terapeutske tehnike u čijoj se osnovi nalazi ritmično kretanje očiju koje "imitira" pomeranje očiju tokom sna, nauka o duši nije imala odgovor na pitanje – kako pronaći put u središte bolnih uspomena i izvesti operaciju "uklanjanja" ovog psihološkog "tumora". A suština tog odgovora i ovog terapeutskog pristupa se svodi na – ritmične pokrete očima kojima se mozgu pomaže da "obradi" traumatsko iskustvo.

Ovaj mali uvod u anatomiju je, prema rečima dr Zorana Ilića, psihijatra i psihoterapeuta, neophodan da bismo razumeli revolucionarnost terapeutske tehnike, zahvaljujući kojoj je hiljade veterana vijetnamskog rata, koji su imali dijagnostikovan posttraumatski stresni poremećaj, dobilo definitivnu otpusnu listu iz bolnica širom Sjedinjenih Američkih Država. Tehnika koju su autori "Britanskog žurnala za psihijatriju" proglasili efikasnijom od "prozaka" – najprodavanijeg antidepresiva na svetu – nedavno je promovisana i u našoj stručnoj javnosti, a prva generacija srpskih psihologa, psihijatara i psihoterapeuta tokom protekle nedelje dobila je sertifikat o završenoj edukaciji iz EMDR pristupa.

Objašnjavajući mehanizam delovanja traume, dr Rodžer Solomon, psiholog i psihoterapeut, internacionalni trener EMDR Instituta u SAD i edukator na ovom seminaru u Beogradu, traumu poredi s negativnim psihološkim "pejsmejkerom", koji je čvrsto učauren u centralnom nervnom sistemu.

– Kad se dogodi traumatičan događaj, on može ostati "zaključan" u memoriji u svojoj originalnoj formi – u slici, zvuku ili telesnoj senzaciji. Ova tehnika omogućava da se sećanje "odblokira" i da osoba dođe u kontakt sa svim osećanjima koja je ta trauma izazvala. A to je prvi korak ka izlečenju – objašnjava dr Solomon.

Potrebno je razumeti, naglašava naš sagovornik, da je mozak vrlo sofisticiran organ koji ima kapacitet za samoizlečenje. Međutim, ako je trauma veoma intenzivna, ona ostaje učaurena u mozgu i stalno nam šalje zastrašujuće fleš-bekove i u velikoj meri utiče na ponašanje čoveka – mi postajemo taoci zastrašujućih uspomena i slika i izbegavamo sve životne situacije koje su na bilo koji način asocijativno povezane s traumom.

"Sloboda je kada znamo šta da učinimo sa onim šta su nam učinili, a ova tehnika dala nam je odgovor na pitanje – kako to da učinimo", dodaje dr Zoran Ilić, psihijatar i do sada jedini edukovani EMDR psihoterapeut u našoj zemlji. On objašnjava da je ovaj terapeutski pristup otkriven potpun slučajno – njegova autorka, psiholog Frensin Šapiro bila je koncentrisana na razmišljanje o sopstvenom traumatskom događaju i počela je sasvim spontano da pomera oči levo-desno. Nakon samo nekoliko trenutaka, ona se osećala znatno bolje.

– Prva hipoteza Frensin Šapiro bila je da provociranje ritmičnih očnih pokreta "resetuje" mozak i omogućava učenje novih materijala. Druga pretpostavka bila je da se uz pomoć ove "šetnje" očima poboljšava komunikacija između moždanih hemisfera, tako da se "zamrznuta" trauma uspešno obrađuje. Laici bi se ovde verovatno našalili opaskom da cela ova priča deluje pomalo šašavo, ali statistika koja govori o 80 odsto izlečenih slučajeva definitivno nas uverava da ova tehnika deluje – objašnjava dr Zoran Ilić.

Značaj edukacije naših psihologa i psihoterapeuta može se najbolje razumeti ako se ima na umu da podaci Instituta za mentalno zdravlje govore da više od 300.000 osoba u našoj zemlji pati od mentalnih poremećaja, a da su anksiozno-depresivni poremećaji najčešći u opštoj populaciji. Podaci jedne međunarodne studije svedoče da osam godina nakon bombardovanja 27,3 odsto naše populacije još ima posttraumatski stresni sindrom i da je tzv. vijetnamski sindrom ustanovljen i kod jedanaest odsto studenata medicine, koji pripadaju mentalno i fizički najzdravijem delu naše populacije.

Ova tehnika primenljiva je i za lečenje traume, paničnih napada, fobija, posttraumatskog stresnog poremećaja, depresije i poremećaja ishrane. Danas se više od 80.000 psihijatara u svetu bavi ovom metodom, a organizator edukacije naših psihologa i psihoterapeuta bila je italijanska EMDR asocijacija koja ima više od 850 članova.

Katarina Đorđević