Znate li u čemu se skriva lavlja, gotovo nezasita, seksualna moć? Iznenadićete se kad saznate, vjerovatno niste na to ni pomislili.

Američki naučnici su izmerili gustinu grive mužjaka u zoološkim vrtovima na severu i jugu zemlje.

I šta su zapazili?

Lavovi koji obitavaju u hladnijim krajevima imaju čvršću dlaku, zbog koje su privlačniji lavicama.

Kosmatiji severnjaci više su mamili ženke!

U razmatranju kvaliteta grive uzeti su u obzir ishrana, život u čoporu i nasledni činioci. Najnovije otkriće, međutim, ukazuje da je barem polovina dužine i gustine dlake uslovljena toplotom.

Toplota se, naime, duže zadržava u gušćem kosmatom ukrasu oko glave; u suvoj klimi – poput nošenja filcane kape ili vunenog šala – velike mačke se pregreju. Prosečne temperature u parkovima prirode, koji su se protezali više od 3.200 kilometara od Ilinoisa do Teksasa, veoma su promenljive – od 6,5 do 12,5 u januaru i od 18,5 do 30,5 Celzijusovih stepeni u julu.

Iako su svi mužjaci kosmati oko glave, grudi i pomalo na plećima, zatočenici na jugu oskudevali su u dlaci na drugim mestima, kao što su kolena, trbuh, plećke i zadnjica.

Istraživači su procenjivali sa istog rastojanja s kojeg ih posmatraju ženke – 18 do 28 metara. Kolena, plećke, zadnjica, trbuh i slabine su više prekriveni dlakom u severnim vrtovima.

Dva severnjačka mužjaka imala su veoma privlačne (seksi) grive, dlaka je pokrivala polovinu zadnjeg dela i prednje noge, čak i trbuhe. Dva južnjačka su pokazivala upečatljive grive, ali s ređom dlakom, a naročito pozadi i na trbuhu.

Kakvoća grive prenosi poruku i jednom i drugom polu. Gusta i dugačka poručuje ostalim mužjacima da se drže podalje, a ženke poziva da se približe. Kao sve u prirodi, i to ima svoju cenu: teže kretanje kroz žbunje i zgodno stanište za parazite. Izvan zoovrtova mužjaci moraju da ulože mnogo truda da u lovu da bi narasli i održali se; u zarobljeništvu su bez takvih briga i kočopere se upečatljivijim grivama. Zatvoreni imaju, naime, šest obroka sedmično, svaki od 2,5 do 4,5 kilograma mesa, nisu primorani da se bore za hranu. U divljini posle svakog izgubljenog okršaja osećaju se manje muževnim, a količina testosterona u krvi opada, zbog čega im se dlaka proređuje.

Divlji se surovo bore da zadrže teritoriju, zoovrtski su jedino posvećeni oplodnji.

Ako biste lava iz zatvoreništva prevezli u divljinu, griva bi mu oslabila zbog pomanjkanja hrane i vode. Morali bi, svakako, da razglase prisustvo razmećući se svojom grivom. Uobičajeno iskustvo kazuje da bi se ostali mužjaci razbežali, a ženke pohitale u susret novajliji. U Keniji se, međutim, ženke oslanjaju na srodnike s ređom dlakom, umesto da biraju novog prijatelja. Tamošnji mužjaci su neravnomerno obrasli, više podsećaju na podšišanog Brusa Vilisa nego na dugokosog Džona Bona Džovija.

Čak i u ovim uslovima mužjak s više testosterona (muški polni hormon), bolje uhranjen, koji pokazuje svoje dobre gene, privlačiće ženku ako ima kosmatiju grivu. Suparnik s proređenim ukrasom oko glave ostaće neprimećen.

Veličina i gustina lavlje grive nisu plod prirodnog odabiranja, smatraju naučnici. Naprotiv, te odlike zavise od mesnih uslova, što bi moglo da prekroji sadašnje načine razvrstavanja koji se pouzdaju, uglavnom, na spoljašnji izgled divljih mačaka.

U opticaju su, čak, 23 naziva za afričke lavove, ali ovo otkriće i genetska proučavanja učiniće da se taj broj smanji.