Na Marsu možda postoje živi organizmi koji su se prilagodili izuzetno teškim uslovima na ovoj planeti, ali ih dosadašnja ispitivanja nisu otkrila jer su naučnici tražili obilike poput onih koji postoje na Zemlji, kažu američki naučnici.

Dve svemirske istraživačke sonde, koje su poslate na Mars pre 30 godina možda su naišle na vanzemaljske mikrobe i možda su ih nehotice i ubile, izjavio je američki naučnik Dirk Šulc Makuč, profesor geologije na Državnom univerzitetu u Vašingtonu.

On je, predstavljajući svoj rad na nedavnom sastanku Američkog astronomskog društva u Sijetlu, u državi Vašington, izneo pretpostavku da su istraživačke sonde "Viking", iz 1976-77. godine, možda tražile pogrešnu vrstu života tako da je nisu ni prepoznale, preneo je Asošijeted pres.

Taj novi izveštaj, zasnovan na širem vidjenju uslova u kojima može da se razvije život na Marsu, možda će navesti NASU da traži drugačiju vrstu života na popularnoj "Crvenoj planeti", posebno kada se imaju u vidu pripreme da na tu planetu uskoro bude poslat novi svemirski brod.

Prošlog meseca naučnici su uzbudjeno saopštili da nove fotografije Marsa pokazuju geološke promene koje nagoveštavaju da tamo povremeno ima vode – što je dosada najjasniji znak da bi Mars mogao biti povoljna sredina za razvoj života.

U periodu sedamdesetih godina, svemirske sonde "Viking" nisu našle nikakve znake života. Medjutim, tražile su žive organizme, poput onih na Zemlji, kod kojih se ćelijska tečnost sastoji od slane vode. Ali, imajući u vidu hladne i suve uslove života na Marsu, takav oblik života je mogao evoluirati u oblik kod koga bi se ćelijska tečnost zasnivala na mešavini vode i hidrogen-peroksida, smatra autor najnovijih istraživanja.

Mešavnina vode i hidrogen-peroksida ostaje tečna i na veoma niskim temperaturama (55,56 stepeni Celzijusa), ne uništava ćelije kada se zamrzne i može da izvuče male količine vodene pare iz vazduha.

Svemirske letilice iz sedamdesetih godina prošlog veka ne bi primetile vanzemaljski život zasnovan na hidrogen-peroksidu već bi ga uništile tako što bi ili pregrejale ili udavile mikrobe, izjavio je Šulc Makuč.
U jednom odvojenom eksperimentu, tle sa Marsa je zagrejano da se vidi šta bi se dogodilo, ali to je verovatno spržilo mikrobe sa "Crvene planete", dodao je on.

I na Zemlji su naučnici u skorije vreme našli žive organizme u uslovima za koje su nekad verovali da su previše teški, kao što su jedna ultra-kisela reka u Španiji ili ledom pokrivena jezera na Antarktiku.

Šulc-Makučeva istraživanja poklapaju se sa istraživanjima u Nacionalnom istraživačkom savetu koji je u naučnim krugovima poznat po šaljivom nadimku kao "Komitet za čudne žive organizme". U tom institutu strahuje da su naučnici previše okrenuti onome što je uobičajeno na Zemlji kada proučavaju vanzemaljski život.

Problem naučnika je u tome što uvek nadju ono što traže, smatra profesor za geonauku univerziteta Pen.

NASA za leto priprema novu misiju. Reč je o letilici "Feniks" koja će, po svoj prilici, testirati novu teoriju o životu na Marsu, preneo je AP.

Medjutim, naučnici moraju da nadju način da to učine koristeći postojeće naučne instrumente na brodu, izjavio je Kris Mekje, astrobiolog i ko-istražitelj u okviru "Feniksa" .