Na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, koji će biti održani 21.januara/siječnja 2007.godine pravo glasa za izbor 250-članskog parlamenta imaće 6.652.105 birača, koji će moći da glasaju na 8.462 biračka mesta.

Piše: IFIMES

Republička izborna komisija (RIK) zvanično je proglasila 20 izbornih lista stranaka i koalicija:

1.DS-Demokratska stranka – Boris Tadić, 2.G17 plus – Mlađan Dinkić, 3. LDP-Liberalno demokratska partija – GSS-Građanski savez Srbije-SDU-Socijaldemokratska unija-LSV-Liga socijaldemokrata Vojvodine – Čedomir Jovanović, 4. SRS-Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj, 5. DSS-Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija – dr Vojislav Koštunica, 6. PSS-Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić, 7. SPO-Srpski pokret obnove – Vuk Drašković, 8. SVM-Savez vojvođanskih Mađara – Jožef Kasa, 9. PUPS-Partija ujedinjenih penzionera Srbije – dr Jovan Krkobabić-SDP-Socijaldemokratska partija- dr Nebojša Čović, 10. Koalicija Lista za Sandžak – dr Sulejman Ugljanin, 11. SPS-Socijalistička partija Srbije, 12. Branko Pavlović – ”Zato što mora bolje”,13. Koalicija ”Vojvođanske partije” – mr Igor Kurjački, 14. Unija Roma Srbije – dr Rajko Đurić, 15. Reformistička stranka – dr Aleksandar Višnjić, 16. DZS-Demokratska zajednica Srbije – dr Obren Joksimović, 17. Koalicija Albanaca Preševske doline, 18. Socijaldemokratija – Nenad Vukasović, 19. Koalicija Mađarska sloga – Andraš Agošton – dr Pal Šandor,  i 20. Romska partija – Šajn Srđan.

Prema važećem izbornom Zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, poslanici se biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, dok se poslanički mandati raspodeljuju srazmerno broju dobijenih glasova. Izmene starog zakona prevashodno se odnose na političke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata ukoliko ne pređu cenzus od pet odsto glasova. Za stranke nacionalnih manjina važi ”prirodni prag”, koji se dobija kada se broj važećih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mesto, što je u zavisnosti od izlaznosti, između 12.000 i 16.000 glasova.

Izborna kampanja uglavnom je obeležena antaganizmima između dva suprostavljena politička bloka: «demokratskog bloka» i «bloka miloševićevog režima» (SRS i SPS).

Ubedljivo najjača politička stranka u Srbiji je Srpska radikalna stranka (SRS), koju vodi haaški optuženik Vojislav Šešelj. SRS će po svemu sudeći biti izborni pobednik, ali neće učestvovati u formiranju nove Vlade Srbije.

Zapletenu političku scenu u Srbiji dodatno opterećuje netransparentnost i razni tajni dogovori između političkih lidera. Prema saznanjima Međunarodnog instituta IFIMES tajni dogovor između predsednika Srbije Borisa Tadića (DS) i predsednika Vlade Vojislava Koštunice (DSS) sadrži ostvarenje zajedničkog cilja – opstanak na vlasti. Tako bi prema tajnom dogovoru bila uspostavljena postizborna koalicija DS-DSS, koja bi omogućila, da Koštunica ponovo postane predsednik Vlade, a Tadić ostane predsednik Srbije što bi predstavljalo izvesnu stagnaciju odnosno nazadovanje Srbije, čak usporavanje razvoja demokratskih procesa u Srbiji i ugrožavanje njenog puta ka evroatlantskim integracijama.

SRS POBEĐUJE, DRUGI FORMIRAJU VLADU!

U novom sastavu parlamenta će sasvim sigurno učestvovati Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija, Koalicija LDP-GSS-SDU-LSV-Čedomir Jovanović, kao i stranke nacionalnih manjina (čiji broj poslanika isključivo zavisi od odaziva birača nacionalnih manjina). Vrlo je neizvesno da li će G17 plus uspeti da pređe izborni cenzus od 5 odsto, ali prema najnovijim istraživanjima javnog mnenja biračko telo G17 plus se smanjuje i disperzira na druge dve stranke:  DS i LDP. G17 plus i njen lider Mlađan Dinkić vodili su neubedljivu kampanju, koja je bila usmerena na borbu protiv korupcije i samopromociju njenog lidera mada je poznato da se stranci G17 plus pripisuje veći broj korupcijskih afera i skandala.

Očekuje se, da će se značajan broj nekadašnjih birača SRS prikloniti prigušenoj nacionalističkoj desnici okupljenoj oko Koštunice. Koštunica i ministar spoljnih poslova Drašković (SPO) za nacionalističke i dnevnopolitičke potrebe svojim starim i novim izjavama o teritorijalnim pretenzijama prema Bosni i Hercegovini ugrožavaju odnosno usporavaju evropski put Srbije.

Vojislav Koštunica bi, prema većini istraživanja, verovatno mogao postati novi (stari) mandatar iako će njegova Demokratska stranka Srbije (DSS) imati manje glasova nego Tadićeva Demokratska stranka (DS). Koštuničin glavni predizborni adut je borba za Kosovo kao sastavni deo Srbije i usvajanje novog Ustava. Činjenica je, da Kosovo nije u sastavu Srbije još od 1999.godine kada je Savet bezbednosti UN-a rezolucijom 1244 teritoriju Kosova proglasio međunarodnim protektoratom pod ingerencijom UNMIK-a i privremenih kosovskih vlasti. Novi ustav Srbije donešen je u veoma kratkom roku i sa preambulom, koja Kosovo definira kao sastavni deo Srbije što ne odgovora stvarnom stanju.

Predsednik Tadić ne želi «moćnog» čoveka iz svoje stranke na premijerskom položaju. Tako je DS najavila Božidara Đelića za novog mandatara. Takav potez DS-a očekivala je stranka Vojislava Koštunice (DSS), jer je posledica tajnog dogovora. DSS je procenila da je Đelić slaba tačka Demokratske stranke kao neharizmatična ličnost koju treba diskreditovati kako bi se DS-u u poslednjem trenutku smanjila podrška biračkog tela. To je u poslednjim danima kampanje bio snažan adut DSS-a da se približi DS-u. Koštuničin cilj je da ostane na mestu premijera, a da ga Tadić podržava u tome govori potez predlaganja Đelića za premijera, jer u suprotnom, DS bi svakako u prvi plan predložila nekog drugog, sposobnijeg i bliskijeg Borisu Tadiću. Đelić je u prvi plan namerno najavljen kao budući mandatar s obzirom na aferu u kojoj je kao nekadašnji ministar finansija kontraverznom biznismenu Bogoljubu Kariću (PSS) vratio novac od naplate ekstraprofita, pa se ostvarilo očekivanje da će DSS svoj napad usmeriti upravo na Đelića i tu transakciju.

 Najveći poraz politike DSS-a i Koštunice je raspad Državne zajednice Srbija i Crna Gora, a kao najveći debakl je svakako neispunjeno obećanje da će se optuženi za ratne zločine Ratko Mladić sigurno naći u Haaškom tribunalu. Zahvaljujući ”kohabitaciji” sa Tadićem i verovatno podršci poslanika nacionalnih manjina Koštunica želi postati navodni izborni pobednik i zauzeti mesto predsednika vlade. Takvim raspletom dolazimo do situacije, da u Srbiji neće biti apsolutnog pobednika i da Srbija ostaje partijska država koja se vraća ponovo nekoliko godina unazad. Realizacijom tajnog dogovora Tadić-Koštunica anulirali bi se rezultati delovanja demokratskih mehanizama, koji su osnov funkcionisanja savremenih društava.

LDP U USPONU

Koalicija LPD-GSS-SDU-LSV kroz svoju kampanju u političku igru vratila je zaboravljenog nekadašnjeg potpredsednika vlade Čedomira Jovanovića. Izuzetno skupa i doterana, kampanja ”Od nas zavisi” usmerena je na mlađu i nezadovoljnu populaciju, a pre svega na onu koja simpatiše DS. Njihovi politički ciljevi su veoma jasni i vezani su za modernizaciju zemlje kao građanski uređenu državu u Evropskoj uniji. Liberalno demokratska partija je u ovoj kampanji zabeležila najveći uspon i postala jedina ozbiljna opoziciona snaga u Srbiji. LDP pokazuje kapacitete za dalje jačanje u biračkom telu. Čedomir Jovanović i njegovi koalicioni partneri smatraju, da je DS njima jedini odgovarajući partner zbog toga što nisu pristali da budu deo vlade Vojislava Koštunice u prethodnom sazivu. Takođe, politička retorika Borisa Tadića (DS) i Čedomira Jovanovića (LDP) o Kosovu predstavlja svojevrstnu pripremu javnosti u Srbiji za trenutak kada će biti proglašena nezavisnost Kosova.

SRBIJA NEMOŽE BITI UNITARNA DRŽAVA

Međunarodni institut IFIMES ocenjuje, da će se pojedini problemi nacionalnih manjina rešiti kroz predviđenu regionalizaciju Srbije. Kroz regionalizaciju pojedini specifični problemi manjinskih zajednica u Srbiji će nestati i tako će se ubrzati evropski put Srbije i pristup evropskim fondovima iz kojih regije mogu crpiti ogromna novčana sredstva. Očekuje se, da Srbija prioritetno reši status Albanaca na jugu Srbije (Preševo, Medveđa, Bujanovac), status Mađara u Vojvodini i status Sandžaka. Analitičari ocenjuju, da su društvene okolnosti i prisutna multietničnost srpskog društva eliminisale mogućnost da Srbija i dalje ostane unitarna država i da je regionalizacija preko potrebna.

G17 PLUS PRED IZBORNIM PRAGOM

Neizvesno je da li će G17 plus ponovno postati parlamentarna stranka. Ne bi predstavljalo iznenađenje, da (G17 plus) ne uspe da pređe cenzus, jer se od samog početka oseća da ta stranka ne funkcioniše kao ranije. Dinkić je iz stranke eliminisao sve one koji su mu predstavljali političku konkurenciju ili su mu se suprostavljali. Takvu poziciju koristi Koštunica, koji ne napadajući Dinkića i G17 plus računa, da ukoliko bi Dinkić osvojio više glasova time bi smanjio procenat glasova Demokratskoj stranci. Takvu politiku DSS ima i prema LDP i Čedomiru Jovanoviću, koji pretenduje na glasove birača DS.

U raznolikoj raspodeli poslaničkih mandata predviđa se i situacija da Srbija i ne dobije novu vladu nego nove izbore. Pošto novi ustav Srbije predviđa rok za sastavljanje Vlade, što znači da se parlament mora konstituisati u roku mesec dana od objavljivanja izbornih rezultata, dok se nova Vlada mora izabrati u roku dva meseca od konstituisanja parlamenta.  Zbog toga treba predvideti i mogućnost stvaranja manjinske vlade u koju možda ne bi ušle stranke nacionalnih manjina. Tako ”formirana” vlada ponovo neće biti stabilna, što nas ponovno vraća na period od pre tri godine. Takav scenarij ne bi bio dobar za Srbiju, kojoj je posle ubistva premijera Zorana Đinđića potreban novi veliki korak prema Evropi.

Međunarodni institut IFIMES smatra, da tajni dogovor Tadić-Koštunica vraća Srbiju nekoliko godina unazad, što može posledično uticati na slabljene demokratskog političkog bloka te doprineti daljoj destabilizaciji prilika u Srbiji. Evropska perspektiva Srbije, a i mogućnost njezine modernizacije time bi se samo još više udaljila od apatičnog biračkog tela. Najveću odgovornost za stanje u Srbiji kao posledicu tajnog dogovora Tadić-Koštunica snosio bi predsednik Tadić.

Ljubljana,  17.januara/siječnja 2007.