Većini Kosovara nije lako da dodju do papira za putovanje u inostranstvo, ali takve probleme lako mogu rešiti posrednici, uz odgovarajuću naknadu.

Piše: Krenar Gaši iz Prištine i saradnici BIRN na Kosovu, u Srbiji i CG

"Za 300 evra mogu da vam nabavim sve dokumente", rekao je Sajo, bivši policajac na Kosovu, sada nastanjen u Rožajima u Crnoj Gori. "Sve odjednom – izvod iz knjige rodjenih, potvrdu o državljanstvu, ličnu kartu i pasoš".

Sajo prodaje Kosovarima nove lične dokumente. U Crnoj Gori i na Kosovu, gde je trgovina falsifikovanim dokumentima u procvatu, mnogo je ljudi sličnih njemu.

Tajnim istraživanjem koje je obavio BIRN otkrili smo koliko Kosovari obično plaćaju ljudima kao što je Sajo da bi došli do nove verzije starog jugoslovenskog pasoša. 

Jugoslovenski lični dokumenti, koji u regionu još važe, i dalje se izdaju u Srbiji, gde nadležnim organima još nije naloženo da promene lične dokumente posle raspada nekadašnje federacije.  

Tržište koje su organizovali trgovci falsifikovanim dokumentima istražili smo predstavljajući se kao posrednici izmedju običnih ljudi i komplikovanih državnih institucija u regionu i otkrili da nezavisna republika Crna Gora ima veoma važnu ulogu u lancu trgovine pasošima i ličnim dokumentima.

Što je najzanimljivije, otkrili smo da bivši policajci, kao što je Sajo, predstavljaju ključnu kariku u lancu.

Mada zakon u Srbiji predvidja da se zahtevi za izdavanje isprava mogu predavati samo lično, ovi posrednici ipak uspevaju da to obave za druge ljude. 

Kako Sajo kaže, mogu sve da završe za jedan dan, mada prema srpskim propisima ovaj postupak traje najmanje jednu nedelju.

Balkan insajt se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije u vezi sa ovim problemom, ali oni su odbili da daju komentar.

KOSOVO – IDEALNO TRŽIŠTE

Kao bivši državljani stare jugoslovenske federacije, kosovski Albanci su posedovali jugoslovenske lične karte i pasoše do 1999. godine. 

Medjutim, sa intenziviranjem sukoba izmedju srpskih vlasti i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova – dok su stotine hiljada ljudi bežali ili bili proterivani u susedne zemlje – srpske vlasti su počele da im oduzimaju većinu dokumenata prilikom prelaska granice. 

U januaru 2001. godine, UNMIK je počeo da izdaje putne dokumente u sopstveno ime. Većina zemalja ih priznaje i prihvata uz odgovarajuće vize, dok za Albaniju i Makedoniju vize nisu ni potrebne.

Ali dokumenti UNMIK-a nisu rešili problem niti eliminisali berzu lažnih dokumenata.

Ne poseduju svi Kosovari dokumente UNMIK-a, niti ih svi žele. Mnogi Albanci više vole stari jugoslovenski pasoš, koji omogućuje putovanje u nekoliko zemalja u regionu bez vize, na primer u Bugarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Prva stanica u našem istrazivanju bilo je etnički mešovito mesto Kosovo Polje, ili Fuste Kosove, udaljeno od Prištine oko tri kilometra.

Ovde smo naišli na dugačak red Albanaca koji su ispred dobro čuvane kancelarije Centra za mir i toleranciju čekali za nove jugoslovenske dokumete.

To je, zapravo, centar za izdavanje pasoša i dokumenata – jedan od malobrojnih ostataka nekadašnje srpske administracije na centralnom Kosovu – koji pokriva teritoriju na kojoj se nalazi i nekoliko srpskih enklava.   

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije potvrdilo je da mnogi stanovnici centralnog Kosova, jednako Srbi i Albanci, koriste usluge ovog centra da bi došli do dokumenata.

Portparol, Miodrag Janković, izjavio je za kosovski dnevnik "Koha Ditore" da su od juna 1999. do aprila 2006. primili 179.409 zahteva, i da su izdali 164.493 nova pasoša.

Ali ovaj centar ne može rešiti problem putnih dokumenata za sve Albanace na Kosovu.

Centar prihvata samo zahteve onih koji su rodjeni u regionu Prištine. Drugi lokalni uredi, poznati pod skraćenicom SUP (Sekretarijat unutrašnjih poslova), koji rade sa ljudima rodjenim u drugim delovima provincije Kosovo, više ne operisu na Kosovu već samo u užoj Srbiji. 

Na primer, SUP Pristine je sada lociran u Nišu. SUP za Mitroviću je u Kraljevu, za Peć u Kragujevcu, za Gnjilane u Vranju, za Uroševac u Leskovcu, za Djakoviću u Jagodini i za Prizren u Kruševcu.

Albanci iz ovih regiona moraju lično posetiti ove gradove u Srbiji da bi podneli zahtev i podigli dokumenta.

Zbog toga se suočavaju sa dilemom u stilu kvake-22. Mada moraju otići u Srbiju, mnogi od njih to ne mogu, jer čuvari na administrativnoj granici ne priznaju putne dokumente koje je izdao UNMIK.  

Da bi dobili dokumente, neko drugi mora podneti zahtev i podići dokumente umesto njih. Tu na scenu stupaju posrednici, jer oni imaju veze u uredima SUP-a u Srbiji. Uz njihovu "saradnju" ovaj složeni problem se može rešiti.  

RAD NA TERENU

Lako se mogu se uočiti posrednici koji nude svoje usluge Albancima u redu ispred kancelarije u Kosovu Polju, prvenstveno onima koji nemaju vremena ili kompletnu dokumentaciju. Nude im da obave čitav posao umesto njih.

Visoko birokratizovana procedura u zastareloj kancelariji znači da čak i oni kandidati koji imaju ispravne papire moraju čekati po nekoliko sedmica da bi dobili nove pasoše. Mnogi nemaju toliko vremena.

Samo nekoliko minuta po prispeću pred kancelariju, primetili smo jednog posrednika koji je nudio svoje usluge. "Nemate izvod iz knjige rodjenih? Ne možete proći bez toga", rekao nam je.

Ponudio nam je da nas poveze sa čovekom koga zna u obližnjoj srpskoj enklavi Bernice, gde zvaničnici mogu izdati naše dokumente u rekordnom roku.

"Ako idete redovnim putem, čekaćete na dokumente tri ili četiri nedelje, a ja za 150 evra mogu da sredim da sve bude gotovo za dva ili tri dana", rekao je on.

Posle malo cenkanja, spustio je cenu na 130 evra – "njegova poslednja ponuda", kako je rekao. Dodao je  da cena ne može da bude niza zbog "sekundarnih posrednika" koje on sam mora platiti za pruženu pomoć.

Službenici Kosovske policijske službe, KPS, koji patroliraju ispred kancelarije za pasoše u Kosovu Polju ne uznemiravaju posrednike. Niti to čini specijalna policija UNMIK-a iz Ukrajine koja je ovde da bi održavala red.

Zakonski, posrednici operisu u sivoj zoni. Veton Elsani, portparol KPS, izjavio je za Balkan insajt da je policija dužna da hapsi ljude koji se bave trgovinom falsifikovanim pasošima. 

"Ove godine smo imali slučaj ljudi koji su uhvaćeni sa lažnim austrijskim pasošima… i ti ljudi su zavrsili u zatvoru", kaže on. "Svako ko se bavi takvim aktivnostima za profit čini krivično delo."

Ali nije tako lako uhvatiti ili osuditi ljude koji su umešani u pribavljanje ispravnih pasoša od nadležnih državnih organa, na nezakonit način.

Blerim Ejupi, advokat iz Prištine, izjavio je jedan od problema na Kosovu nejasan status važećeg prava.

"Prema propisima UNMIK-a zakoni Srbije koji su stupili na snagu posle 1989. na Kosovu ne važe, pa KPS, kao kosovska institucija, nije dužna da sprovodi srpske zakone",  izjavio je on. 

Ali on smatra da to nije prihvatljiv izgovor za tolerisanje posrednika. "Trgovina jugoslovenskim pasošima na Kosovu je protivzakonita aktivnost prema sada važećim zakonima Kosova", zakljućuje on.

Posrednici su svesni toga i nerado daju prava imena i brojeve telefona.

"Dajte mi broj telefona i ja ću vas pozvati. Znam čoveka koji zna čoveka koji vam može pomoći", rekao nam je posrednik po imenu Sami.  

Za potrebe istraživanja zatražili smo da obezbedi jugoslovenski pasoš za "jednog našeg prijatelja" u Albaniji koji nema jugoslovenske dokumente.

"Taj čovek koga znam može sve da sredi", odgovorio je Sami, smeštajući papirić sa našim brojem telefona u novčanik. "Ali za to što vama treba možda je bolje da pokušate sa nekim u Crnoj Gori."

DOBROSOŠLI U CRNU GORU

Nova nezavisna republika Crna Gora predstavlja važnu stanicu u postupku pribavljanja lažnih pasoša i dokumenata.

Centar ove aktivnosti nalazi se u Rožaju, multietničkom gradu sa malom albanskom zajednicom na oko 10 km zapadno od graničnog prelaza Kula.

Rožaje već dugo služi kao mesto za diskretne susrete kosovskih Srba i Albanaca. "Bar polovina poslova u vezi sa prodajom i kupovinom imovine na Kosovu posle 1999. godine sklopljena je ovde", rekao nam je jedan konobar.

Nakon što su Ujedinjene nacije preuzele upravu nad Kosovom, mnogi Srbi su prodali svoju imovinu Albancima, a trgovina se uglavnom ugovarala u Crnoj Gori, u mestima kao što je Rožaje, koja je smatrana neutralnim terenom.  

Rožaje od tada slovi kao mesto na kojem se mogu sklapati poslovi u vezi sa Kosovom i gde posrednici mogu ostvarivati korisne konakte sa bivšim policajcima koji su sačuvali veze u kancelarijama SUP-a.

U jednom prepunom kafiću u blizini autobuske stanice, konobar nije izgledao nimalo iznenadjeno kada smo ga upitali kako možemo da dodjemo do novih pasoša.

Ponudio je da nas upozna za bivšim policajcem sa Kosova koji je neko vreme radio u ovom kafiću. "Seo bi u ugao i čekao da se pojave klijenti", rekao je konobar.

Nakon što se posvadjao sa vlasnikom kafića, Sajo, bivši policajac, premestio se na drugo mesto. Konobar nam je zapisao njegov broj telefona. "Sajo ima dobre veze u policiji – u ovom poslu je već četiri godine", objasnio je konobar.

Kada smo se sreli sa Sajom u obližnjoj piceriji, potvrdio nam je da je devet godina radio u Vučitrnu na Kosovu, sve do juna 1999. godine, kada se srpski režim povukao, tada je i on otišao.

Od tada je Sajo civil koji je zadržao veze sa bivšim kolegama koji još rade u policiji Srbije i Crne Gore.

"Veze sa bivšim kolegama su jedina dobra stvar koja mi je ostala sa starog posla", kaže on.

"Imam mnogo prijatelja koji rade direktno na Kosovu. Oni se tamo slobodno kreću. Pošto se situacija smirila, nije više rizično za bivše policajce da danas odlaze na Kosovo".

Rekao nam je da je i sam mnogo puta bio na Kosovu, ali više voli da "obavlja poslove u rodnom gradu, Rožaju".

Sajo je spomenuo još jednog bivšeg policajca po imenu Bane, ili Branislav, koji se bavi istim poslom. 

"Bane radi na Kosovu, vozi juga  sa registarskom oznakom PE (nekadašnja oznaka za Peć) i slobodno ulazi i izlazi", rekao je on, dodajući da Bane i drugi poput njega imaju mnogo klijenata na Kosovu koji traže dokumenta.

Stare jugoslovenske tablice se namerno koriste. Takve tablice su danas ilegalne. Ali u praksi, kosovski Srbi ih rutinski koriste umesto novih kosovskih registarskih tablica. Isto čine i mnogi kriminalci, kojima se svidja to što kosovska policija obično nerado zaustavlja i pretresa srpska vozila. 

"Lako je stupiti u kontakt sa našim ljudima u SUP-u Srbije", izjavio je Sajo. "Da nemamo te stare veze, ne bi bilo lako obaviti ovaj posao."

Sajo je potvtrdio da su on i drugi bivši policajci uobičajena prva tačka kontakta izmedju posrednika i ureda SUP-a.

Mada je Crna Gora sada nezavisna od Srbije, stare veze izmedju policajaca sa različitih strana granice uglavnom ostaju neporemećene.  

Takodje je potvrdio da uz dovoljno novca svako može zaobići zakon.

Prema zakonima Srbije, samo ljudi koji poseduju validne lične dokumente mogu se prijavljivati za pasoše. A lična karta se ne može dobiti bez podnošenja izvoda iz knjige rodjenih i potvrde o državljanstvu. 

Sajo nam je rekao da može nabaviti bilo šta za odgovarajuću cenu. "Naplaćujem 50 evra za oba dokumenta

– potvrdu o državljanstvu i izvod iz knjige rodjenih", rekao je. "Ako hoćete sve odjednom, uključujući i pasoš, to će vaš koštati 300 evra."

"Ta cena vazi samo ako možete da podjete sa mnom u lokalni SUP da vam uzmu otiske prstiju", nastavio je. "Ako ne možete lično da dodjete, cena je mnogo veća – 900 evra."

Znatno veća cena u drugom slučaju ukazuje na to da je ovakva praksa sasvim nezakonita.

Rezultat je to da Kosovari sada imaju dva načina da pribave dokumenta, redovni metod i ubrzani postupak. Kako ubrzani postupak postaje popularniji, mnogi Srbi se žale da redovni postupak postaje sve sporiji. 

U opštinskoj kancelariji u srpskoj enklavi Gračanica, mogao se čuti jedan sredovečni Srbin kako se žali zbog načina na koji pravni sistem, kako se čini, propada. "Albanci su korumpirali nase institucije i sada mi Srbi imamo problema u dobijanju odgovarajućih javnih usluga od naših institucija", rekao je on.

Takve pritužbe ne mogu imati mnogo uticaja na trgovinu koja zadovoljava očiglednu potrebu. Dve sedmice posle susreta sa jednim Albancem u redu u Kosovu Polju, saznali smo da je rešio problem koristeći usluge plaćenih posrednika.

Adi se umorio od čekanja i odbijanja da mu se izda pasoš iz "besmislenih razloga" pa se okrenuo posrednicima i dobio dokumente u roku od tri dana. "Sam sam kupio svoj pasoš", rekao je ponosno.

Krenar Gaši je pomoćnik urednika BIRN Kosovo. Doprinos istraživanju su dali timovi BIRN-a na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori. Balkan insajt je BIRN-ovo internet izdanje.