Ako citate novine, bice vam oprostena zabluda da je buducnost Kosova jos uvek misterija. Da li ce biti nezavisno, hoce li nekako ostati u sastavu Srbije ili ce biti podeljeno? Da li ce status Kosova biti odredjen do kraja godine i ako nece, kada ce?

Piše: Tim Dzuda/BIRN

Ako slusate predsednika Vlade Srbije Vojislava Kostunicu ili kosovskog premijera Agima Cekua, pomislicete da jos uvek nista nije reseno i da je mnogo toga jos uvek nejasno.

Istnina je da obicni Srbi i Albanci nisu svesni koliko je toga vec odluceno. Nekoliko stvari je vec potpuno jasno, ako se izuzme mogucnost nekog nepredvidjenog razvoja dogadjaja.

Niti Srbi, koji zele da sprece albansku vecinu da stekne nezavisnost, niti Albanci koji tu nezavisnost zahtevaju, nece biti potpuno zadovoljni.

Stavise, razvoj situacije u narednih nekoliko godina prozet je visestrukim rizicima i verovatno ce izroditi takozvani "zamrznut konflikt".

Intervjui sa srpskim i albanskim insajderima i diplomatskim izvorima upucuju da je sada sasvim moguce predvideti buduci razvoj dogadjaja na Kosovu.

Buduca medjunarodna misija u velikoj meri ce se oslanjati na model koji se od 1995. godine primenjuje u Bosni i Hercegovini.

Rezolucija o konacnom statusu Kosova bice po svemu sudeci odlozena do marta iduce godine, a bice usvojena posle donosenja labave Rezolucije UN u kojoj se nece pominjati rec nezavisnost.

Parlament Kosova ce posle toga verovatno proglasiti nezavisnost, koju ce neke zemlje priznati. Neke druge, narocito Rusija i Grcka, nece. Za pocetak.

Vlada Kosova nece imati stvarnu vlast u delovima severnog Kosova gde ce Vlada Srbije zadrzati svoje ingerencije.

Kako novonastala drzava bude dobijala medjunarodno priznanje od sve veceg broja zemalja u svetu, tako ce srpska policija koja se trenutno nalazi u sastavu kosovskog policijskog korpusa poceti da izvrsava naredjenja lokalnih srpskih organa na severu Kosova.

Tacne detalje plana za buduci status Kosova treba do kraja godine da Ujedinjenim nacijama predoci specijani izaslanik Marti Ahtisari.

Enver Hodzaj, clan kosovskog pregovarackog tima, tvrdi da su "pravi pregovori poceli i da se ne vode izmezdju Beograda i Pristine nego izmedju clanica Kontakt Grupe".

Kontakt Grupu cine glavni medjunarodni igraci koji su bili ukljuceni u resavanje konflikta u bivsoj Jugoslaviji. Dva igraca, Velika Britanija i SAD, prednjace u zagovaranju nezavisnosti za Kosovo dok je Rusija protiv takvog resenja.

I dok svi cekaju da Ahtisari iznese svoje preporuke, vec se razradjuje detaljan plan o medjunarodnim institucijama koje ce zameniti sadasnju UNMIK administraciju na Kosovu.

Sastavljen je tim od 10 clanova da razradi projekat nazvan "Tim za planiranje Medjunarodne civilne kancelraije (ICO)". Predvodi ga Torbjorn Solstrom, 32-godisnji svedski diplomata. Proslog decembra, Solstrom je postao licni zastupnik sefa diplomatije EU Havijera Solane na Kosovu. Sada ce imati novu ulogu.

Za sada, ICO tim ce odgovarati direktno Solani. Devet od 10 clanova su iz zemalja Evropske unije dok je jedan iz SAD. Solanin kabinet izdvojio je 890 hiljada evra za finansiranje ove kancelraije na Kosovu.

Solstrom je objasnio da ce ICO u mnogo cemu liciti na Ured Visokog Predstavnika u Bosni i Hercegovini, i to u nekoliko kljucnih segmenata.

To znaci da ce vecina ingerencija UNMIK-a postepeno prelaziti u nadleznost kosovskih institucija. Ipak, od Ahtisarijevog plana se ocekuje da uslovi suverenitet Kosova, a tada nastupaju ICO i Evropska unija.

Solstrom kaze da ce sef nove misije na Kosovu imati dvostruku ulogu, kao i visoki predstavnik u BiH, sto znaci da ce se taj Medjunarodni civilni predstavnik nalaziti na celu ICO administracije dok ce u isto vreme delovati i kao specijani izaslanik Evropske unije.

Tehnicki, ICO nece biti telo EU da bi omogucilo i drugima, pre svega SAD, da ucestvuju u misiji. Evropska unija ce, medjutim, voditi paralelnu misiju koja ce nadgledati uspostavljanje vladavine prava na Kosovu. Trupe od vodjstvom NATO pakta ostaju, kao i OEBS.

Kao sto i prilici delikatnoj politickoj situaciji na Kosovu, Solstrom se potrudio da donekle umanji znacaj Medjunarodnog civilnog predstavnika naglasivsi da ce "Kosovari sami upravljati svojom zemljom".

"Ne zelimo situaciju u kojoj bi medjunarodna zajednica morala precesto da intervenise", izjavio je Solstrom.

Svedski diplomata tvrdi da ce sef nove misije na Kosovu intervenisati islkjucivo u pitanjima koja se ticu decentralizacije, verskog i kulturnog nasledja, prava manjina i bezbednosti. Drugim recima, u svim bitnim oblastima.

Glavno predstavnistvo misije ICO bice u Pristini, mada ce verovatno imati filijalu u severnom delu Mitrovice koju kontrolisu Srbi, gde ce imati zadatak da sever Kosova reintegrise u institucije sistema.

To ce biti neostvariv zadatak ako lokalnim predstavnicima Srba bude omoguceno da sprovedu svoje zamisli u delo.

Prema srpskim izvorima, od maja meseca tri stotine osamdeset i pet bivsih sluzbenika Vojske Jugoslavije placeno je da organizuju snage srpske gradjanske odbrane u tom delu Kosova.

Lokalni Srbi tvrde da je Zastitni korpus Kosova, koji bi trebalo da deluje kao nenaoruzana formacija za poslove civilne odbrane u slucajevima kao sto su veliki snezni nanosi, zapravo albanska vojska spremna da deluje. Srbi takodje tvrde, cini se neubedljivo, da ce jedini zadaci njihove civilne odbrane biti akcije poput pojacavanja lokalne vatrogasne brigade kada je to potrebno.

Upitan da li Srbi na severu Kosova nameravaju da proglase nezavisnu srpsku republiku, gradonacelnik Zvecana Dragisa Mijovic rekao je da bi takva deklaracija bila nepotrebna. "Nema potrebe da proglasavamo bilo sta jer mi vec funkcionisemo kao deo Srbije", izjavio je on.

Upitan sta bi moglo da se dogodi na granici izmedju severnog Kosova sa centralnom Srbijom, Mijovic je rekao da ce se lokalni Srbi postarati da "tu ne bude granice".

Mijovic je rekao da ce granica verovatno biti na reci Ibar, koja deli Mitrovicu na severni deo pod kontrolom Srba i juzni, koji kontrolisu Albanci.

Ako se Mijoviceva predvidjanja ostvare, podela Kosova bice i fakticki zacementirana. Jos uvek je nejasno kakve ce to posledice imati po Srbe koji zive po rastrkanim enklavama u centralnim i juznim delovima Kosova.

Diplomatski izvori tvrde da ce mnogo toga zavisiti od Srbije u slucaju da se prekinu odnosi izmedju severnog dela Kosova sa Pristinom posle proglasenja nezavisnosti.

Ti izvori priznaju da bi medjunarodna zajednica kratkorocno bilo nemocna da uradi mnogo po tom pitanju, ali isticu da se nadaju kako bi pre ili kasnije doslo do potpune reintegracije Kosova.

"Tesko je verovati da Srbija u jednom trenutku nece pozeleti da krene napred u pogledu evroatlanstkih integracija, a to nece moci da ostvari aktivnim miniranjem sporazuma o Kosovu", izjavio je jedan strani diplomata.

Malo je verovatno da ce Kosovo brzo i jednostavno dobiti stolicu u Ujedinjenim nacijama. To zahteva dvotrecinsku vecinu na zasedanju Generalne skupstine Ujedinjenih nacija sledece jeseni. "Moracemo da se borimo za svaki glas", priznao je Veton Suroi, iskusan kosovski politicar i pregovarac.

Tim Dzuda je jedan od najboljih poznavalaca prilika na Balkanu i autor knjiga: "Srbi: Istorija, Mit i Raspad Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i Osveta". Obe knjige izdao je sektor za stampu Univerziteta Jejl. Balkan insajt je internet publikacija BIRN-a.