Njujork bi, iz određenog ugla, mogao da izgleda kao hrpa smeća. Mnogima je ta slika prilično odvratna, ali ne i Džastinu Ginjaku.

Na gotovo svim ulicama nagomilano je razno đubre, od starog nameštaja koji se raspada na kiši, do pobacanih opušaka od cigareta. Mnogima je ta slika prilično odvratna, ali ne i Džastinu Ginjaku, koji to smeće smatra blagom. Ovaj 26-godišnjak svako veče sakuplja smeće, uredno ga pakuje u čiste plastične kutije u obliku kocke a zatim ih prodaje preko svog Internet sajta i to za 50 američkih dolara po komadu. Ginjak je dosad prodao više od 800 svojih kocki i to u 41 državi u SAD i u 20 zemalja širom sveta.

– Ako se grad očisti, ja sam propao – rekao je Ginjak agenciji AP.

On, međutim, nema mnogo razloga za brigu. U proseku, gradsko komunalno preduzeće preveze oko 22,5 miliona tona smeća dnevno i to uglavnom samo sa ulica. Njujorčani u toku jedne nedelje pobacaju smeća koje je teško koliko i Empajer Stejt Bilding a u tom smeću se uvek može pronaći nešto zanimljivo.

Ginjak svoj posao smatra umetnošću, ali takođe i izvesnom vrstom socijalnog eksperimenta. On nije tradicionalni "gladni" umetnik, jer ima redovan posao u jednoj reklamnoj agenciji. Na ideju da pravi plastične kocke došao je tokom školovanja, na predavanjima o dizajnu pakovanja raznih proizvoda.

– Mislim da je pakovanje zaista važna stvar. Možete da prodate svašta, čak i smeće, ako je pakovanje privlačno. O nekom gradu možete dosta da zaključite po njegovom razbacanom smeću – dodaje Ginjak.

Njegove kocke su veličine manje tašne, nepromočive su i otporne na mirise. Džastin prima i narudžbine, a radi i specijalne, ograničene serijale povodom određenih događaja u gradu, kao što su Konvencija republikanaca ili neka finalna utakmica:

– Ljudi potpuno polude kad se dešava neko finale. Tada kupuju sve, čak i maramicu koja je pronađena u blizini igrališta na kome je igrao njihov omiljeni klub.

Ginjak nije prvi koji se na ovaj način bavi sakupljanjem smeća. Alan Kaprou je jednu galeriju napunio smećem još ‘60-ih godina prošlog veka, a 2000. Mark Dion je, u londonskoj galeriji Tejt, izložio smeće koje je pronašao na obalama Temze u Londonu.

Džejms Elkins, profesor na Institutu za umetnost u Čikagu, izjavio je da je Ginjakov rad prilično dovitljiv, da bi mogao da se svrsta u u "anti-umetnost", kao Dion i Kaprou. Nakon sat vremena lutanja ulicama Njujorka, Ginjak sa prepunom vrećom odlazi u svoj, prilično uredan stan u Grinič Vilidžu. Pali sveću, seda na svoju sofu i počinje da rovari po vreći. Miris je zaprepašćujuće podnošljiv, jer je gotovo svo smeće suvo, a i proces je prilično sterilan. Sa rukavicama na rukama, Ginjak u kocku stavlja jednu praznu šolju za kafu, malu crvenu olovku, jednu čokoladnu bombonicu "m&m" i plastične žičice. Na kutiju lepi nalepnicu Smeće iz Njujorka, zatvara kutijicu drugom nalepnicom na koju je utisnut datum kada je pronašao sadržaj. Nikada ne pomeša datume:

– Neću da uzdrmam svoj kredibilitet.

Ostatak smeća čuva u posebnom kontejneru. Džon Fajerstoun, umetnik i bloger iz Harisburga u Pensilvaniji, Ginjakove kocke smatra relikvijama. U avgustu je kupio jednu. Kaže da se kladi da bi i "Endi Vorhol ukrasio svoju fabriku ovim kutijicama". Ginjak trenutno radi na novom modelu svojih kocki – u obliku priveska za ključeve. Ukoliko se to pokaže profitabilnim, verovatno će napustiti svoj redovni posao.