Intervju: Miroslav Lajčak, generalni direktor za politička pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke

Piše: Danas

Slovačko Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasada Slovačke u Beogradu organizovali su prošle nedelje neformalan sastanak s predstavnicima najrazličitijih segmenata srpskog društva – vlade, nevladinih organizacija, medija, lokalne samouprave, akademskih krugova, da bi se razgovaralo kako Evropska unija na najbolji način može da pomogne Srbiji.
– Da bi Unija na najbolji način mogla da formuliše kako vama da pomogne, najlogičnije je da dođemo ovde i čujemo šta je vama najpotrebnije – rekao je za Danas generalni direktor za politička pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke i dobar znalac ovdašnjih prilika Miroslav Lajčak.

Je li sastanak s predstavnicima srpskog društva proizveo neke zaključke?
– Bilo je najrazličitijih stavova, ali svi su govorili o tome da evropska ideja ovih dana nije dovoljno prisutna u Srbiji. Na sastanku je bilo ljudi koji imaju svoje funkcije i profesije, ali su ovom prilikom predstavljali sebe kao građane i ličnosti. Trebalo bi da je evropska ideja u Srbiji pozitivna, da bude faktor pozitivne motivacije društva, kao što je to bilo u mojoj zemlji i drugim sadašnjim članicama EU. U Srbiji se EU koristi kao izgovor, kao opravdanje za neke nepopularne korake ili odluke. Svako ima svoj veliki deo posla da se to prevaziđe. Nevladine organizacije mogu pomoći vladi da iskoristi kapacitet evropskih institucija, kao što su Evropska komisija i OEBS, pri izradi zakona koji bi tako zadovoljili sve potrebne evropske standarde.

Imate li utisak da nevladine organizacije i Vlada Srbije imaju zajednički jezik?
– Zajednički jezik imaju samo u tome što se slažu da njihova saradnja nije dovoljna. Predstavnici nevladinih organizacija rekli su da bi želeli da imaju redovnije kontakte s vladom, da su spremni da ponude svoj kapacitet upravo u nekim stručnim diskusijama. Sigurno je da bi cilj trebalo da bude dostići neki zajednički jezik. Srpske nevladine organizacije smatraju da ih vlada ne tretira kao partnere koji imaju iskustva i kvalifikacije.

Mislite li da evropska ideja u Srbiji nije dovoljno prisutna zbog jačine onih kojima nije prioritet članstvo u EU?
– Ne vidim snage i strukture koje bi javno nastupale u Srbiji protiv evropskih ideja. Mislim da je problem apatija koja proističe iz problema koje vaše društvo vuče i koje treba da reši. Ti problemi su teški i možda zbog toga ta ideja nije toliko prisutna i toliko pozitivna koliko bi trebalo da bude. To se najbolje vidi kad uporedite Srbiju s drugim zemljama u regionu. U svim ostalim državama evropska ideja je mnogo prisutnija i oseća se na svakom koraku, u svim segmentima društva. Te zemlje se trude da pokažu koliko im je stalo do Evropske unije i šta sve rade da bi se učlanile. U Srbiji to nije slučaj. Vlada se trudi da radi svoj posao, ali nema odgovarajuće atmosfere u društvu.

Da li u Srbiji vlada apatija samo zbog toga što Ratko Mladić nije u Hagu…
– To je i reakcija na ne uvek osetljiv pristup međunarodne zajednice Srbiji i srpskom društvu, na način koji Brisel upućuje svoje poruke Beogradu, a koji ponekad doprinosi povećanju frustracije.

 Mislite li da bi pristup Brisela mogao da bude malo fleksibilniji?
– To je akademsko pitanje, jer Beograd želi da pristupi Briselu, a ne Brisel Beogradu. Nema špekulacija oko toga da li bi Brisel mogao nešto da promeni. Ipak, trebalo bi da bude više inicijativa iz Srbije. Naravno, potrebno je i puno međusobno poverenje, jer tako sva konkretna pitanja mogu lakše da se rešavaju. Takvog poverenja sada nema, što se vidi po javnim nastupima raznih ličnosti, na primer Karle del Ponte.

Koliko je Srbija, prema vašem mišljenju, iskreno pristupila saradnji s Haškim tribunalom i imate li osećaj da se stvari miču?
– Vidim da za saradnju odgovorni ljudi zaista ulažu sve napore da se taj problem reši. Pre desetak dana susreo sam se s Rasimom Ljajićem koji je rekao da u Srbiji nikada nije bila bolja atmosfera za punu saradnju s Haškim tribunalom i nikad više mobilizacije svih potrebnih elemenata. To je i moj osećaj. S druge strane, to pitanje šest godina nije rešeno, što je predugo. Javio se umor.

Mislite li da je protivrečno to što evropska ideja u Srbiji nije dovoljno prisutna, a "nikad nije bila bolja atmosfera za punu saradnju s Haškim tribunalom"?
– Više nego ikad, ali reakcija na to u Evropi je "u redu, ali dajte nam rezultate". Samo jedan je rezultat koji se računa, a to je Mladić u Hagu. To je činjenica od koje ne može da se pobegne.

Kako će rešavanje statusa Kosova uticati na budućnost Srbije?
– To će imati ogroman uticaj na neposrednu budućnost Srbije, ne samo na rezultat pregovora ,već i način donošenja odluke, način komunikacije između međunarodne zajednice i Srbije. Želimo i radimo na tome da taj uticaj ne bude negativan, ili da to bude u najmanjoj meri. Ne bi trebalo da pitanje Kosova bude rešeno tako da stvori traumu u srpskom društvu.

Koliko je pristup Brisela jasan kada je reč o proširenju Unije na zemlje Jugoistočne Evrope, imajući na umu raspoloženje među državama članicama da širenje treba ograničiti?
– Plan je potpuno jasno definisan. Svi znaju na kojem se mestu nalaze u tom procesu. Položaj svake zemlje zavisi od njenih napora. To je princip regate. Bez obzira na diskusije u EU, pravila se moraju poštovati i to je svima jasno. Ako neko ispunjava sve uslove biće primljen u članstvo i oko toga nema polemike. Treba da učinite sve da se približite članstvu, a ne da se opterećujete raspravama u EU.

Ako ostavimo po strani ključne probleme s kojima se Srbija suočava, kako biste ocenili njen reformski potencijal?
– Reformski potencijal Srbije je ogroman. Intelektualni potencijal Srbije je takođe veliki. Administrativni kapacitet Srbije je, pretpostavljam, najveći u regionu, što je procena koja je dobro poznata u Briselu. Ipak, da bi Srbija relativno odlučno krenula ka evrointegraciji prethodno mora da reši svoje probleme. Pre svega, naravno, da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom. Rešavanje statusa Kosova nije neposredno u rukama Srbije, ali neposredno utiče na njenu budućnost.

Crnogorske stranke treba da se okupe oko evrointegracije

Kakva je perspektiva za izgradnju civilnog društva i usvajanje evropskih vrednosti na Kosovu?
– Ako se nalazite u Evropi onda je normalno da težite evropskim standardima. Neko brže, neko sporije, ali to je to što Evropa očekuje, da postanete deo tog društva. Inače ćete ostati iza vrata, napolju. Ne vidim alternativu. Pitanje je brzine ili sporosti i to zavisi od napora političara, nevladinog sektora i, naravno, koliko pažnje međunarodna zajednica tome posvećuje. Deklarativno predstavnici Kosova govore da im je cilj stvaranje multietničkog društva u skladu s evropskim vrednostima.

Verujete li da Crnoj Gori predstoji stabilan razvoj?
– Stvari u Crnoj Gori razvijaju se onako kako se moglo i predvideti. Pitanje koje je traumatizovalo društvo skinuto je s dnevnog reda. Sada je Crna Gora na svome. Pitanje državnog statusa bacalo je senku na ostala pitanja i ponekad se koristilo kao izgovor za neaktivnost. Dobro je da je rešeno tako da nije ostavilo nikakve nedoumice i stvorilo preduslov za demokratske izbore. Vlada i opozicija svesni su da treba da rade na prevazilaženju podeljenosti društva koja još uvek postoji. Želim da verujem da se sve političke snage mogu okupiti oko evrointegracije.