Rastuća popularnost blogovanja donosi nova iskušenja klasičnom novinarstvu

Piše: Milan Mišić/Politika

Lični dnevnik koji svako može da pročita. To bi, u stvari, bila najjednostavnija definicija bloginga, rastućeg fenomena na globalnoj kompjuterskoj mreži, koji je već uneo velike promene u način komuniciranja velikog broja ljudi, bacajući usput i rukavicu izazova klasičnim medijima.

Na internetu je danas oko 52 miliona blogova, dnevničkih zapisa, komentara na vesti, ličnih stavova i sličnih tekstova, poređanih po hronološkom redu (najnoviji su na vrhu, najstariji na dnu). Kako su izračunali eksperti na sajtu technorati.com, novi zapis pojavljuje se svake sekunde!

Rastuću popularnost blogovanja potvrđuje i činjenica da je reč blog već ušla u zvanične rečnike. Skovana je 1997. od reči web (mreža) i log (zapis): ove reči prvo su sastavljene, pa na duhovit način rastavljene na we blog – da bi se ukazalo da „mi blogujemo", da bi na kraju ostao samo blog kao imenica, odnosno blogging kao glagol. Mnogi su skloni da ovo nazivaju i revolucijom u tehnologiji ljudskog povezivanja. A da se događa nešto što je zaista važno svedoči o činjenica da su klasični mediji takođe prigrlili blogovanje kao dodatni kanal komunikacije sa čitaocima. U Americi, na primer, od 80 od 100 najvećih listova na svojim internet izdanjima nudi blogove svojih reportera koje čitaoci komentarišu.

Neuspelo sakrivanje

Blogovanje kao manje obavezujuća i manje „procesuirana" forma (između pisca i čitaoca nema urednika niti izdavača) predstavlja tako novu vrstu žurnalizma, koju neki nazivaju i „najčistijim demokratskim novinarstvom". Inostrani dopisnici britanskih dnevnika tako u svojim blogovima iznose utiske iz zemalja iz kojih izveštavaju, koji po formi nisu ni izveštaji ni reportaže i koji, po uobičajenim merilima, ne bi bili štampani, ali čitaocima pružaju zanimljiv uvid u inostranu svakodnevicu. Drugde, novinarski blogovi su platforma za iznošenje veoma ličnih stavova, koji su ponekad ili previše „tvrdi" ili suviše liberalni za opštu intonaciju štampanog izdanja.

Novinarsko blogovanje je, međutim, donelo i nova iskušenja, pa i skandale u blogosferi. Akteri najnovijeg su stari američki magazin „Nju ripabliks" (izlazi od 1914. kao glasilo liberalnijih demokrata, u kojem su svojevremeno pisali i Džordž Orvel i Virdžinija Vulf, između ostalih). Elem, urednik magazina Li Sigel suspendovan je pre dva dana, a njegov blog skinut sa sajta tnr.com, pošto je interna istraga utvrdila da se pod pseudonimom ne baš principijelno obračunavao s čitaocem, takođe blogerom, koji je kritikovao njegove priloge. Glavni urednik je potom objavio javno izvinjenje javnosti.

Sigel nije, međutim, prvi koji je bio zaveden uverenjem da će mu internet pružiti anonimnost kad pod pseudonimom bude pružao podršku onome što potpisuje svojim pravim imenom. „Los Anđeles tajms" je u aprilu zbog ovog, sa stanovišta profesije, neetičkog postupka suspendovao svog novinara Majkla Hilcika.

Novi medij

Sve ovo je bilo povod za debatu – da li novinari u ulozi blogera treba da primenjuju iste profesionalne principe kao kad pišu tekstove za štampu? Ako je novinarstvo, po osnovnoj definiciji, nepristrasno, uravnoteženo i tačno prenošenje vesti, onda blogovanje to nije. Ali, s druge strane, da li se baš svi novinari pridržavaju ovih načela profesije?

Blogovanje je, naime, postalo novi medij i rast popularnosti ove vrste komunikacije izazvan je nezadovoljstvom mnogih klasičnim novinarskim proizvodima. U svojim reakcijama, čitaoci-blogeri iznose kritike na račun novinara, ukazuju na činjenice koje su oni namerno ili iz drugih razloga izostavili, ili su ih urednici cenzurisali. U blogovima se, zatim, mogu naći informacije koje nikad ne bi bile objavljene u štampi ili elektronskim medijima. Tipičan primer za to je nedavno obelodanjivanje činjenice da je muzička produkcija čuvenog „Sonija" u svoje muzičke diskove tajno ugradila program koji je špijunirao kompjutere korisnika (da bi sprečio neovlašćeno kopiranje) – u blogu jednog eksperta, posle čega je kompanija bila prinuđena da se javno izvini i, naravno, prekine ovu praksu.

Nije retkost ni da neki blogeri postanu autoriteti u svojoj oblasti. Činjenica je, uostalom, da se u blogosferi, sveukupnom blogerskom prostoru, vrlo demokratski (neki bi rekli i darvinistički) uspostavlja hijerarhija, jer, najzanimljiviji dobijaju najviše reakcija i najviše linkova – putokaza ka drugim blogerima koji se bave srodnim temama. Rekord trenutno drži jedan kineski bloger čiji je internet dnevnik, pokrenut još 1996, do kraja prošle godine bio posećen 50 miliona puta?

Svako danas može da bude bloger: treba jednostavno ukucati reč blogging u bilo koji internet pretraživač, koji će ponuditi veliki izbor veoma jednostavnih programa za publikovanje sopstvenih pisanija.

Moć blogovanja otkrili su u kampanji 2004. i američki predsednički kandidati, da bi danas to bila obavezna platforma za objašnjavanje političkih pozicija i sticanje poena u bazi. U porastu je, takođe, i korporativno blogovanje: pionir je bio „Dženeral motors", koji je još 2004. lansirao blog platformu kao način da promeni percepciju kupaca o kvalitetu svojih proizvoda.

A što se klasičnog novinarstva tiče, ono nema drugog izbora nego da uskače u brzi voz interneta, da eksperimentiše i da se priprema za velike tektonske promene koje predstoje ili su već u toku. „Moć izmiče iz ruku stare elite naše industrije", priznao je nedavno Rupert Mardok, najpoznatiji medijski magnat sveta. „Desetine miliona mladih ljudi širom sveta koriste internet da bi se informisali, zabavljali i obrazovali…"

Novine, istina, nisu pred izumiranjem, ali treba imati u vidu iskustvo već četvrt veka informatičke revolucije (prošlog meseca je obeležen 25. rođendan personalnih računara): da se po pravilu precenjuju kratkoročne implikacije novih komunikacionih tehnologija, ali uveliko potcenjuje njihove dugoročne posledice.

Blogovanje u Srbiji

Na reč „blog", danas najpoznatiji internet pretraživač Gugl ponudiće 1.910.000 stranica na srpskom jeziku. Tu je zanimljiv izbor domaćih blogera, a podsećamo vas da je i „Politika" u novoj internet prezentaciji čitaocima omogućila da komentarišu tekstove naših novinara i kolumnista. Te komentare možete pročitati na politika.co.yu.