Tajnovito pismo
Do 1997. godine glavni program Zmajevih dečjih igara odvijao se na bini, koja je bila postavljena ispred Vladičanskog dvora. Međutim, onda se oglasio vladika bački Irinej, kome je nešto zasmetalo i sledeće godine bina je postavljena u Dunavskom parku. Naime, vladika je poslao pismo Skupštini grada, a direktor Igara Dušan Đurđev, kaže da nikad nije saznao sadržaj pisma.

– Vladika je u pismu objasnio zašto mu je smetala bina. Iako sam posle toga imao susret s njim, nisam saznao šta mu je to zasmetalo. Uznemiravanje nije dolazilo u obzir, jer se program završavao do 21 čas – objasnio je Đurđev. – Dešavalo se da prolaznici iza bine, vrše nuždu i u dvorište Vladičanskog dvora bacaju đubre, što je bilo strašno. Kad sam se susreo s vladikom sve je izgledalo, kao da nije bilo nikakvih problema. Posle je Zmaj Jovina ulica bila nekoliko godina raskopana, pa smo binu preselili na Trg slobode, pa će se i ubuduće Igre tamo održavati. D. Ig.

Loša parada
Čitalac "Dnevnika" i istovremeno poznavalac rada teatarske trupe "Teatra di venti" u komentaru na internet stranicama našeg lista, navodi kratak siže predstave "Loša parada". Naime, đavo je odlučio da osudi čoveka zbog počinjenih sedam smrtnih grehova. Međutim, pojavljuje se anđeo koji spasava čoveka, jer đavo ne može suditi ni čoveku niti bilo kome drugom. U ovom komentaru, čitalac poredi imaginarni sadržaj predstave i događa ispred Vladičanskog dvora i zaključuje sledeće.

"Kada se anđeo pojavi da spase čoveka od đavola, u delu predstave koji se odigravao pred Vladičinim dvorom, tada vladika Irinej odluči "da spase đavola" i poziva novosadsku policiju. A, onda ovi revnosni policajci spasu sve nas Srbe pravoslavce koji gledamo predstavu. Tako su se pomešale različite duhovnosti i sve se zajedno svodi na poruku laloškog vica "babo, nemoj me više braniti"- kaže se u komentaru.

Glumci odstupili od trase i plašili prolaznike
"Tokom izvođenja predstave, učesnici su odstupili od trase kretanja, odnosno prostora na kome su po prijavi trebali da održe javni skup. Policijski službenici koji su tom prilikom bili prisutni na licu mesta, nisu prekinuli održavanje javnog skupa, već su učesnike upozorili na odstupanje od trase kretanja i vratili ih na mesto koje je bilo prijavljeno "- kaže se u saopštenju novosadskog SUP-a, a kao razlog za intervenciju prilikom održavanja italijanskog performansa. Zbog predstave, navodi dalje u saopštenju SUP, više se građana žalilo na izgled i ponašanje ove pozorišne trupe, s obzirom na to da je jedan broj glumaca bio neprimereno obučen u odore koje su podsećale na satanističke motive. To je, kažu, izazvalo uznemirenost prisutnih šetača u ventru grada, a pogotovo dece. Na kraju saopštenja piše da policijski službenici rade na utvrđivanju svih okolnosti vezanih za ovaj događaj, nakon čega će u slučaju da utvrde eventualnu odgovornost učesnika, protiv njih biti iniciran odgovarajući prekršajni postupak.

Episkop bački o "lošoj paradi":

„Arogantna i primitivna satanistička seansa"

Niti ja niti iko iz moje okoline nije unapred, ni službeno ni na bilo koji način, bio obavešten o nameri organizatora spomenute „ulične predstave" da je izvole prirediti na prostoru koji nesumnjivo mora biti poštovan zbog neposredne blizine hrama Božjeg i mira episkopske rezidencije i svih koji u njoj borave i rade, a pogotovu nas niko nije pitao da li smo sa njihovom namerom saglasni. Pitam se: ko im daje to pravo? Da li veruju da su Srpska Pravoslavna Crkva i njeni sveštenoslužitelji i vernici i danas bespravne društvene parije, lica van zakona? Da li oni kojima ništa nije sveto imaju pravo na iživljavanje nad onima koji svesno žive za svetinju hrišćanske vere i Crkve? Zašto tu krajnje neukusnu i nakaradnu „predstavu" nisu organizovali u svojim dvorištima ili pod svojim prozorima? Zar zaista ne znaju da su u Evropi – i u kulturnom svetu uopšte – hramovi i njihova okolina zakonom zaštićeni ne samo od svetogrdnih nego i od običnih, ali nepriličnih sadržaja i manifestacija? Da ne misle možda da samo vernici – a posebno pravoslavni hrišćani – ne uživaju nikakva ljudska prava i nikakve građanske slobode?

Nisam naivan, pa da očekujem da najvažnije hramove i crkvene centre kod nas danonoćno čuvaju naoružani ljudi iz organa javnog reda i mira, kao što biva u mnogim zemljama Evrope i sveta, između ostalih i u većinski muslimanskoj Turskoj, o čemu svedočim kao očevidac, ali očekujem da budemo slobodni i ravnopravni u našem društvu i da se naša uverenja uvažavaju, a naše svetinje ostave na miru. Jer, i mi poštujemo svačija slobodno izabrana uverenja, makoliko eventualno različita od naših sopstvenih, uvažavamo svetinje svake veroispovesti i priznajemo slobodu savesti i ljudsko dostojanstvo i našim sugrađanima koji se deklarišu kao ateisti, agnostici ili pak verski ravnodušni.

Kad ovo spomenuh, podsećam na činjenicu da prema poslednjem popisu stanovništva u našoj otadžbini devedeset pet odsto ukupnog stanovništva jesu vernici, četiri i po procenta se nisu izjasnili, a samo pola odsto (0,5) su izričito izjavili da se ne osećaju pripadnicima bilo koje religije. Kad bi bilo obrnuto, tojest kad bi vernici sačinjavali samo 0,5 odsto stanovništva zemlje, a ateisti devedeset i pet odsto, zar i tada – u demokratskom društvu, naravno – ne bi bilo neophodno uvažavati prava i dostojanstvo hrišćana i ostalih vernika? Sada se, nažalost, dešava da šačica ateista kod nas bukvalno vrši medijski teror nad ogromnom većinom sugrađana vernika i čak pretenduje na medijski monopol, sve pod plaštom demokratije, moderne sekularne države i „evropskih standarda", o kojima ustvari pojma nemaju ili ih, pre će biti, svesno ignorišu, falsifikuju i njima nečasno manipulišu.

Istovremeno, legitimni zahtev vernika da budu slobodni i ravnopravni sa onima koji to nisu, odnosno da imaju isti društveni status koji imaju u zemljama Evropske Unije, ni bolji ni gori, proglašavaju – preko samozvanih „analitičara" i lažnih „sociologa religije" – za težnju ka klerikalizaciji ili teokratizaciji društva, odnosno ka politizaciji Crkve i njenoj tobožnjoj težnji ka prevlasti nad državom, a pričaju i gore gluposti, često i ne prikrivajući ostrašćenost i mržnju koja ih pokreće.

Predstava italijanske trupe Teatro dei Venti nije bila nikakav „igrokaz" u izvođenju nestašnih mladih vetropira nego, nažalost, jedino i isključivo arogantna i primitivna satanistička seansa. I ja se viđam sa delegacijama grada Modene kada dolaze u Novi Sad i znam da ovo nije ni jedino ni najbolje što Modena može da nam ponudi. Odgovornost, uostalom, i ne pripisujem Modeni nego ovdašnjim, duhovno ubogim naručiocima ove odvratne „mrzosti pred Gospodom" i onima u Novom Sadu koji su dali dozvolu za nju, osramotivši grad koji zbog svog duhovnog i kulturnog profila svojevremeno bi prozvan Srpskom Atinom.

Tu nije bilo „bajke za decu, a pouke za odrasle", kako je lažno tvrdio jedan novinar (ne iz Građanskog lista), nego je to bila maskarada u kojoj je jedan iz grupe, odećom i maskom, izigravao samog satanu, a ostali učesnici demone. Rečima, bolje reći užasnim kricima i urlicima, veličali su nečastivoga, koji ih je jedini i mogao nadahnuti na ovaj izopačeni „obred". Sve su to pratili užasno preglasni bubnjevi i divlja muzika, a gestikulacijom u pravcu Saborne crkve pokazivali su da im je bogohuljenje i vređanje verskih osećanja većine Novosađana bio glavni cilj. Zato su, uostalom, i došli baš ovamo, pred Sabornu crkvu i pred Dvor. Kada su posle krenuli Zmaj-Jovinom, u istom izdanju, u nekakvom morbidnom demonskom transu, nevina dečica su plakala, vrištala i bežala, o čemu posedujem svedočenje očevidaca.

Čak i da nije bila posredi satanistička demonstracija sile nego tek neumesna i neukusna igrarija nevaspitanih i obesnih mladih ljudi, jedno je više nego izvesno: teatra u pravom smislu, te plemenite i drevne čovekove umetničke veštine, ili bilo kakvog umetničkog i kulturnog sadržaja, tu nije bilo. Ovakav ispad se desio po prvi put u časnoj i ponosnoj istoriji našega grada. Novi Sad nije samo osramoćen nego i ponižen. Znam da će ovo što ću sada reći lako poslužiti zlobnim komentatorima iz redova bogomrzaca i profesionalnih klevetnika Srpske Pravoslavne Crkve kao povod za podsmeh, ali ću reći ono što je istina: ne samo što sam dao nalog da se dugim zvonjenjem svih zvona Sabornoga hrama izrazi protest Crkve zbog ovoga svetogrđa i varvarstva nego sam idućeg jutra dao nalog da se čitav prostor pokropi osvećenom vodom, uz odgovarajuću crkvenu molitvu.

Kada je divljanje pred crkvom i pod mojim prozorima počelo, morao sam prekinuti započeti telefonski razgovor jer se više ništa osim izbezumljenih krikova i besomučnog bubnjanja nije moglo čuti. Sledeći nepuni sat vremena svi mi u Vladičanskom dvoru bili smo izloženi neželjenoj i neočekivanoj torturi, ataku na naše duše i na naš mir pod sopstvenim krovom. Mi, dakle, nikom ništa ne branimo; jedino branimo sebe, na svome, od najezde onih koji nas brutalno provociraju i ne daju nam mira na koji imamo pravo. I nije reč samo o nama: reč je o svim stanovnicima novosadskog centra. Imamo, između ostalog, i sačuvane telefonske poruke naših vernika kojima mole svog episkopa da ih nekako odbrani i izbavi od ove napasti.

Zaista nije bilo drugog izlaza osim obraćanja policiji za pomoć i zaštitu. Posle drugog poziva, kad je nečastiva „fešta" uglavnom već bila završena, patrola se pojavila, ali su „vrli umetnici" iz Italije i njihovi domaći obožavaoci bili drski i prema zakonitim čuvarima javnog reda i mira i nisu bili skloni da ih poslušaju.

Pitate me koji je „verski obred" bio prekinut ovim nečuvenim postupcima. Vreme u koje su se svesni ili nesvesni poklonici satane izvoleli pozvati nama u goste jeste redovno bogoslužbeno vreme kada se u pridvornom paraklisu, što će reći u kapeli Vladičanskog dvora, vrši svakodnevno večernje bogosluženje i, u nastavku, služba zvana povečerje, što sve traje od pola osam do devet i petnaest uveče, nekad i malo duže. Đavolosluženje pred Dvorom zaista je onemogućilo da se nesmetano vrši bogosluženje u Dvoru.

Dozvolićete mi da, s tim u vezi, navedem dva stava iz 31. člana važećeg Zakona o Crkvama i verskim zajednicama: „Crkve i verske zajednice obavljaju bogosluženje, verske obrede i ostale verske delatnosti u hramovima, drugim zgradama i prostorima u njihovom vlasništvu ili u iznajmljenim prostorima. – Bogoslužbeni prostor i vreme su zaštićeni i nepovredivi, u skladu sa Ustavom i zakonom i autonomnim pravom Crkava i verskih zajednica." Zakon je u ovom slučaju najgrublje prekršen, verska sloboda osporena, identitet ne samo većinskog srpskog naroda nego i svih drugih etničkih zajednica izvrgnut ruglu, a najdublja osećanja pravoslavnih i ostalih hrišćana, kao i vernika uopšte, oskrnavljena na krajnje bestidan način.

Vernike Srpske Pravoslavne Crkve već sam pozvao na duhovnu budnost i na molitvu za prosvećenje zabludelih učesnika u satanistički „osmišljenoj", inače nekulturnoj i estetski neprihvatljivoj maskaradi, kao i za duhovno zdravlje i istrajnost samih vernika na putu dobra i ljubavi. Braću i sestre iz ostalih hrišćanskih Crkava ovim putem javno molim za solidarnost i molitvenu podršku. (I njih čekaju ista iskušenja, a već ih možda i imaju.)

Kada je u Danskoj bila objavljena zlobna karikatura na račun istorijskog osnivača Islama, muslimanskog proroka Muhameda, i kada su stotine miliona muslimana širom planete opravdano izišle na proteste i demonstracije, Srpska Pravoslavna Crkva je Islamskoj zajednici u Srbiji uputila poruku solidarnosti i podrške, uz napomenu da će i nama hrišćanima u obezboženim sredinama Evrope vrlo brzo zatrebati njihova solidarnost i podrška. Za Eparhiju bačku i za mene lično trenutak te potrebe već je nastao. Stoga očekujem solidaran stav Islamske zajednice, a ne manje i Jevrejske zajednice, sa čijim uglednim predstavnicima sam sasvim nedavno stajao na Keju žrtava racije, gde smo se, svako na svoj način, molili za žrtve i za žive.

Ko zna, uostalom: možda su i mladi nadobudni satanisti na kraju krajeva žrtve odraslih, a blaziranih, koji ne služe Živome Bogu pravde, istine i ljubavi nego mamonu profita po svaku cenu?

Znam kako će na ovo moje objašnjenje reagovati dežurni „sveznajući" i „nezavisni" komentatori na raznim forumima i sajtovima, ali se zbog toga ne uzbuđujem. Samo ih iz dna duše žalim.

Vas pak molim da ovaj moj dopis objavite u integralnom obliku. Vi ste ga tražili, a ja sam ga dao, ostavivši druge, možda značajnije poslove. NJegova opširnost jeste spontana, ali nije slučajna.

Unapred blagodarim.