Pojava "sociološkinja" i "stručnjakinja" mnogima je sinonim za nasilje nad jezikom i samo drugo ime za "srpsku varijantu hrvatskog novogovora".

Piše: Katarina Đorđević

Zamislite da na spavanje odete kao psiholog, a da se probudite kao – psihološkinja i to pre svega zahvaljujući činjenici da je Srbija baš tog imaginarnog dana u nedelji dobila novi Rečnik srpskog jezika u kome se sva zanimanja nalaze i u – ženskom rodu. A sada pokušajte na trenutak da zamislite šta bi se promenilo u vašoj svakodnevici.

Jezička ravnopravnost

Da li bi vas sačekao isti broj pacijenata kao i prethodnog dana i ista količina nerviranja oko sitnica i krupnica koje čine svakodnevicu posla psihologa u Srbiji? A na kraju radnog dana, da li biste bili oslobođeni pomoći u pisanju domaćeg zadatka vašeg mlađeg deteta i rešavanja ljubavnih problema starijeg čeda, a potom i pravljenja ručka, peglanja veša, usisavanja i svih onih detalja koji su činili vašu svakodnevicu dan pre nego što je donesen novi rečnik srpskog jezika.

I dok psiho-lingvisti objašnjavaju da je pitanje jezičke ravnopravnosti polova – preduslov za sve ostale životne jednakosti, psiholog(psihološkinja) iz prethodnog pasusa teško da bi mogla da pronađe barem jedan detalj iz svoje svakodnevice koji bi se razlikovao samo zbog toga što je na zanimanje iz svoje fakultetske diplome dodala nastavak "inja".

Profesor dr Svenka Savić, jedan od naših najvećih stručnjaka za psiholingvistiku i koordinatorka Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu i jedan od autora Rečnika srpskog jezika koji je u pripremi, međutim, tvrdi da jezička ravnopravnost predstavlja samo dosledno ostvarivanje srpskog jezika, koji ima i ženski rod i dodaje:

– Ako hoćemo ravnopravnost polova, onda i jezik mora da se prilagodi i da bude ravnopravan. Zalaganje za doslednu upotrebu formi ženskog roda za zanimanja (profesije) i titule (statusnog obeležja) žena važno je prvenstveno zato što je veliki broj žena u mnogim profesijama i na mnogim odgovornim mestima u društvu. A potom i zbog toga što je ono u skladu sa poštovanjem osnovnih gramatičkih pravila srpskog jezika. Jedno takvo pravilo odnosi se i na pravilo građenja rečenice i glasi da se subjekat i predikat moraju slagati u rodu i broju, inače je rečenica negramatička. Naime, nepravilno je reći: "Profesor je rekla" ili "Milicioner je zapisala broj automobila" – objašnjava naša sagovornica.

Kategorija roda jeste utkana u sve nivoe jezika, ali ne i u sve nivoe komunikacije, a, zbog nasleđene patrijarhalnosti jezika, mnoge imenice nemaju ženski rod. Iako većina oblika imenica u ženskom rodu postoji u rečniku Matice srpske, one nisu odomaćene u svakodnevnom govoru, pa je zbog toga pojava "sociološkinja" i "stručnjakinja" mnogima sinonim za nasilje nad jezikom i samo drugo ime za "srpsku varijantu hrvatskog novogovora". Zagovornici teze "o silovanju jezika" postavljaju logično pitanje – da li će doktorka ili sociološkinja brže napredovati, dobiti veću platu i da li će joj biti lakše ako bude sa posla otpuštena kao doktorka, a ne kao doktor?

Feminizacija zanimanja

Osim toga, lingvisti još uvek nemaju odgovor na pitanje šta će se desiti sa imenicama poput "sekretara", koji u muškom rodu označava političku funkciju, a u ženskom rodu zanimanje.

Predsednica Odbora za ravnopravnost polova Lejla Ruždić kaže da se u nacrtu Zakona o ravnopravnosti polova ne spominje feminizacija zanimanja, ali da približavanje Evropskoj uniji obavezuje na upotrebu politički korektnog govora. Svenka Savić dodaje da smo u administrativnoj, a posebno u zakonodavnoj praksi, tek na početku standardizacije rodne neseksističke upotrebe jezika, ali da se zakonodavac mora obraćati svim grupama građana i građanki.

Na našu primedbu da izraz "borkinja", koji za sebe često koriste predstavnice nevladinih organizacija koje se bore za jezičku ravnopravnost, ne postoji u našem jeziku, Svenka Savić odgovara da je ovaj izraz korišćen u radovima sestara Ninković, sabornica Svetozara Markovića u radu na ženskom pitanju krajem 19. veka. Odbijanje da se ženske forme titula i zanimanja šire koriste pre ima veze sa patrijarhalnim poimanjem mesta žena u društvu nego sa gramatikom srpskog jezika, izričita je naša sagovornica.

S druge strane, lingvista Ranko Bugarski u svom intervjuu za "Nin" kaže da su za mnoge osobe neki od novih izraza, poput borkinja, sinonim za nasilje nad jezikom.

"Uticaj zapadnih jezika doneo je i strane reči, jezik je pratio društvene promene malo sporije, pa smo kod Nušića imali gospođu ministarku kao suprugu ministra, da bi tek posle Drugog svetskog rata i sama žena postala doktor ili ministar. Niko normalan ne može imati ništa protiv da se za postizanje rodne ravnopravnosti naprave izmene i u jeziku. U jezičkom sistemu i praksi podloga za to postoji, ali samo do neke granice", kaže Bugarski. 

Politika