Oliver Subotić, informatičar i teolog: Crkva blagoslovila Internet. Tehnološko mesijanstvo kao pokušaj formiranja "virtuelnog carstva nebeskog" 

Piše: Milenko Pešić/Politika

Kada je Oliver Subotić, kao student treće godine Fakulteta organizacionih nauka, odseka za informacione tehnologije, 2000. godine odlučio da upiše teologiju naišao je na prilično nerazumevanje okoline. Mnogi su se pitali šta je to budućeg perspektivnog informatičara privuklo božanskoj nauci. Danas ovaj 29-godišnjak iz Nove Varoši sa dve fakultetske diplome u džepu, umesto da objašnjava kako je spojio 3D kompjutersku animaciju sa jevanđeljem, citira Paskala: „Srce zna za razloge koje razum ne poznaje".

– Duhovnik mi je postavio uslov. Mogu da dobijem blagoslov da upišem pravoslavni bogoslovski fakultet samo ako obećam da ću završiti FON – priča Subotić koji je sa kompjuterima počeo da se druži još u četvrtom razredu osnovne škole kada je dobio „komodor 64".

S diplomom FON-a odmah se zaposlio na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Iako je još kao student pisao za domaće računarske časopise, među kojima i „Politikin" „Svet kompjutera", Subotić je 2004. godine prihvatio izazov urednika „Pravoslavlja" da uđe u ambicozniji projekat. Započeo je da promišlja o izazovima upotrebe savremenih informacionih tehnologija iz ugla pravoslavne teologije.

I kandilo i kompjuter

Iz serije tekstova u kojima ovaj mladi informatičar i teolog pokazuje da se u 21. vek može i sa „kandilom i kompjuterom" i da jedno drugo ne isključuje nastala je knjiga pod nazivom „Čovek i informacione tehnologije – pogled iz pravoslavne perspektive".

Citirajući u pravoslavnom svetu poštovanog svetogorskog starca Porfirija koji kaže da hrišćani treba da koriste savremene informacione tehnologije, jer su i one dar Božji, ali kritički i sa rasuđivanjem, naš sagovornik upozorava da Crkva ne sme da upadne u zamku i preuzme metodologiju svetovnih ustanova. Hristovo učenje se ne može prenositi na način kako to rade moderni medijski emisari. Preko interneta treba da šaljemo informacije o pravoslavlju, ali one treba pre svega da budu podsticaj čoveku da dođe u crkvu i vidi i iskusi šta je život u Hristu.

Subotić uočava da se sve više mladih koji sebe smatraju pravoslavnim priključuje pravoslavnim forumima kojih sada već ima dosta na internetu, pa razvijaju veću prisnost sa osobama putem elektronske pošte nego sa ljudima iz liturgijske zajednice. Internet ne bi trebalo, kako upozorava ovaj mladi stručnjak, da postane sredstvo individualizacije, koje nas suštinski ne zbližava.

Zaštitnici globalne mreže

Značaj interneta među prvima je otkrila Ruska pravoslavna crkva. Moskovski patrijarh Aleksej je još 1997. godine u posebnoj poslanici blagoslovio upotrebu ovog medija. Kako Subotić dodaje, pravoslavni hrišćani bi uskoro mogli da dobiju i zaštitnika interneta. Od svetitelja su predloženi sveti Jovan Zlatousti i sveti Teofan Zatvornik.

– Od Crkve se ne može praviti virtuelno sabranje, ona je realno okupljanje svih hrišćana na Svetoj liturgiji. Ako krenemo čovekocentrično da povlađujemo modernom čoveku onda ćemo kao što već negde rade na Zapadu doći u iskušenje da pravimo virtuelne parohije. A onda sledi i virtuelno pričešćivanje. Ali, ne treba zaboraviti da će na taj način i spasenje naše duše biti virtuelno, a ne realno – kaže autor ovog zbornika koji je izazvao pažnju i u Islamskoj verskoj zajednici.

Po Oliveru Subotiću, dve su opasnosti koje vrebaju modernog čoveka ako ne usvoji kritički pogled na informacione tehnologije. Prvi je tehnolatrijski, neka vrsta tehnološkog mesijanstva kao pokušaj formiranja „virtuelnog carstva nebeskog".

– Takvi nagoveštaji se mogu videti u prognozama pojedinih svetskih futurologa. Zagovornici te koncepcije kažu da će u jednom trenutku razvitka informacionih tehnologija maltene i smrt biti pobeđena time što će sadržaj ljudskog uma biti prenet u računar. To je opasnost od supstitucije autentičnog duhovnog viđenja sveta – smatra Subotić.

Drugi izazov su predvideli mislioci u 20. veku, kao Džordž Orvel, a to je nadirući informacioni totalitarizam. Danas se on najbolje uočava u pokušajima da se uvedu sistemi totalne elektronske identifikacije ljudi širom sveta čemu se već suprotstavljaju misleća javnost, akademske ustanove, autentične nevladine organizacije pa i Crkva.

Oliver Subotić pripada grupi intelektualaca koja je tražila odlaganje donošenja zakona o elektronskoj ličnoj karti dok se ne sprovede temeljna javna rasprava, jer postoji opasnost ugrožavanja prava na privatnost građana. Ali, iako je zakon usvojen u Skupštini 14. jula, Subotić očekuje da će javnost, koja nije baš bila upoznata, tek reagovati.

– Na nedavnom skupu u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti na kojem su učestvovali stručnjaci raznih profila usvojen je zaključak u kojem se od vlade traži da se razmotri mogućnost neobavezne zamene starih dokumenata novim sa biometrijskim podacima. Najmoćnije zemlje sveta uopšte ne poseduje lične karte. U zemljama EU, kao na primer u Italiji, biometrijske lične isprave se izdaju na dobrovoljnoj bazi – kaže Oliver Subotić.