Ukidanje polozaja Visokog predstavnika je signal za Bosnu i Hercegovinu da preuzme kontrolu nad sopstvenom sudbinom

Piše: Kristijan Svarc-Siling/BIRN*

Odluka Saveta za implementaciju mira, koji predstavlja 55 vlada i agencija angazovanih na pruzanju podrske posleratnom oporavku Bosne i Hercegovine, da se ugasi Ured visokog predstavnika, OHR, do sledeceg juna meseca je kod nekih izazvala uzbunu, a drugi su ovu vest docekali s euforijom.

Obe ove reakcije su pogresne i ukazuju na odsustvo razumevanja znacenja ove odluke.

Jedanaest i po godina nakon sto se potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma okoncao rat, kucnuo je cas za Bosnu i Hercegovinu da iz procesa implementacije mira iskoraci ka evroatlantskim integracijama.

Posleratna obnova Bosne i Hercegovine je usla u novu fazu, koja je logicna posledica prethodnih etapa, i predstavlja korak napred, a ne promenu pravca.

Medjunarodna zajednica je i dalje u potpunosti posvecena ocuvanju Bosne i Hercegovine kao suverene drzave ciji se teritorijalni integritet garantuje medjunarodnim sporazumima. To je sada tako i to se nece promeniti nakon zatvaranja Ureda visokog predstavnika u Bosni ii Hercegovini.

Izazov sa kojim se suocavaju vlasti u ovoj zemlji jeste da ovu suverenu zemlju ucine u potpunosti funkcionalnom, te da je sveobuhvatnije integrisu u Evropu. Ako Bosna i Hercegovina tezi evroatlantskim integracijama, onda mora uzeti sopstvenu sudbinu u svoje ruke.

Mada su moji prethodnici na polozaju Visokog predstavnika bili u mogucnosti da unaprede mirovni proces koristeci takozvana bonska ovlascenja, vec se doslo do limita unutar takvog pristupa.

Bosna i Hercegovina nece dobiti poziv za prikljucenje Evropskoj uniji i NATO-u putem ukaza Visokog predstavnika vec ce taj cilj ostvariti oslanjajuci se na sopstvene snage.

Put od Dejtona ka Briselu vodi preko Sarajeva, Banja Luke, Mostara i svakog drugog grada, varosi i sela u Bosni i Hercegovini.

Zatvaranje Ureda visokog predstavnika ne znaci da medjunarodna zajednica povlaci iz Bosne i Hercegovine, vec predstavlja promenu prirode i nacina implementacije medjunarodnog angazmana.

Medjunarodna zajednica ce u svojoj punoj snazi ostati prisutna u Bosni i Hercegovini kroz pojacane aktivnosti Evropske unije u okviru procesa stabilizacije i pridruzivanja, kroz aktivnosti prosirenog Ureda specijalnog predstavnika EU kao i kroz produzeno prisustvo EUFOR-a, policijske misije Evropske unije, NATO-a i drugih medjunarodnih aktera.

Sto se mene tice, ja cu ostati Specijalni predstavnik Evropske unije, i nastavicu da koordiniram aktivnosti medjunarodne zajednice, podsticem napore radi ostvarenja napretka i da pruzam savete organima vlasti u ovoj zemlji.

Medjutim, postoje jasni vremenski okviri unutar kojih lideri Bosne i Hercegovine moraju preduzeti odlucne korake u pogledu racionalizacije i konsolidacije institucija, postizanja ekonomske odrzivosti i ostvarenja napretka na putu evroatlantskih integracija.

Na svom sledecem sastanku pocetkom sledece godine, Savet za implementaciju mira ce razmotriti i potvrditi 30. jun kao datum kada ce se zatvoriti Ured visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.

Pre toga, bilo bi dobro da organi vlasti u Bosni i Hercegovini ubrzaju proces stupanja na snagu reformskih zakona koji ce doneti opipljive koristi gradjanima.

Proces stabilizacije i pridruzivanja je kljucni mehanizam za ubrzavanje ovog procesa, ali nije sam po sebi glavna pokretacka snaga. To je jasno izrazena zelja vecine gradjana da zive u drzavi koja je demokratska, bezbedna, prosperitetna i u potpunosti integrisana u Evropu.

U konacnoj analizi, primarni podsticaj politicarima da ubrzaju tempo reformi nije ispunjavanje preduslova na putu evroatlantske integracije ili dostizanje repera u raznim oblastima koje je postavila medjunarodna zajednica. Pravi podstrek je cinjenica da ce oni, ako ubrzaju reforme, doprineti brzem povecanju zivotnog standarda kao i boljem i bezbednijem zivotu svih gradjana Bosne i Hercegovine.

Medjunarodna zajednica svakako nece ugroziti stabilnost cijem je uspostavljanju u Bosni i Hercegovini u znatnoj meri doprinela, te ce pazljivo pratiti kako domace institucije funkcionisu. Opcija prema kojoj bi neki sacekali da se Ured visokog predstavnika zatvori, pa da onda sabotiraju mirovni proces – prosto ne postoji.

Ako institucije ove zemlje ne budu uspele da se nose sa ovim izazovom; ako se bude pojavila pretnja miru i stabilnosti u Bosni i Hercegovini; ili ako se pojavi pretnja miru i stabilnosti sire u regionu; Savet za implementaciju mira ce na adekvatan nacin reagovati.

*Kristijan Svarc-Siling je Visoki predstavnik i Specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.