Predrag Bulatovic, predsjednik SNP: Mislim da su građani Crne Gore doneli pogrešnu odluku o razdvajanju sa Srbijom, ali građani su uvek u pravu

Piše: Vecernje novosti

MESEC dana posle crnogorske referendumske odluke, strasti su se stišale. I u Srbiji i u Crnoj Gori sada svi pokušavaju da se priviknu na novu političku realnost: da su “dva oka u glavi” sada samo – komšije.

Lider SNP Predrag Bulatović kaže da nije bila greška što je Blok za zajedničku državu izašao na referendum, ali da je “tužan i razočaran što Crna Gora nije ostala dosledna sebi i sačuvala državno zajedništvo sa Srbijom na ravnopravnim osnovama.”

– Mislim da su građani Crne Gore doneli pogrešnu odluku o razdvajanju sa Srbijom, ali građani su, kažu, uvek u pravu. Da je odluka doneta bez ogromnog broja čarter letova i pod ravnopravnim uslovima, i da je ostvarena čista pobeda od 55 odsto, ja bih je pozdravio. Ali, vlast je učinila svoje.

* Pošto je Crna Gora postala nezavisna, da li zalaganje za zajednicu sa Srbijom za SNP postaje samo “mrtvo slovo na papiru”?

– Ne. To bi praktično značilo da se, samo mesec dana posle referenduma, SNP odriče jednog od svojih ključnih opredeljenja. Mi na to nemamo pravo zato što se impozantan broj, 185.000, građana, opredelio za zajednički život sa Srbijom, i on obavezuje ne samo SNP, nego i druge političke partije da se ne odriču državnog zajedništva sa Srbijom.

* Znači li to da ostavljate otvoren prostor da jednoga dana Srbija i Crna Gora ponovo budu zajedno?

– Sve je promenljivo. Nedolaskom na Skupštinu i činjenicom da na jednom broju biračkih mesta nisu dobro prebrojani glasovi, ostavili smo nekoj novoj političkoj garnituri mogućnost da obnovi pitanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore.

* Uprkos kritikama koje je na račun regularnosti crnogorskog referenduma izneo premijer Koštunica, Srbija je, ipak, priznala Crnu Goru. Hoćete li i vi priznati referendumski rezultat?

– Mislim da sada javno priznati referendum više nije važno. Uostalom, kada bismo pitanje priznavanja referenduma, ili održavanja novog u neko skoro vreme, sada stavili u prvi plan, išli bismo na ruku režimu DPS-SDP i njihovim tezama o unutrašnjem neprijatelju u Crnoj Gori.

* Znači li to da učešće SNP u radu Skupštine Crne Gore više nije sporno?

– Nastavljamo političko delovanje u Skupštini.

* Kako komentarišete ovako ekspresno priznanje crnogorske nezavisnosti u svetu?

– Ovako brzim priznanjem crnogorske nezavisnosti i ulaskom u međunarodne organizacije, nismo iznenađeni samo mi, nego i vladajuća koalicija. Očigledno da je međunarodna zajednica blagonaklono gledala na opciju crnogorske nezavisnosti, a tom zaključku idu u prilog i činjenice koje se sa ove vremenske distance mnogo bolje vide, počevši od odluke Venecijanske komisije.

* Sada, kada su se postreferendumske strasti malo smirile, pred vratima su izbori. Kakve su šanse da Blok za zajedničku državu preraste u predizbornu koaliciju i da se prevaziđu međusobna neslaganja?

– Mislim da je takva antirežimska koalicija najšireg tipa i realna i poželjna. Pozivam SNS, DSS i NS, i sve ostale političke partije, da se ujedinimo.

* Je li, uopšte, moguće verovati u izbornu pobedu u situaciji kada je protivnik na referendumu pobedio?

– Otvoreno se mora reći da je izglasavanje nezavisnosti DPS-u omogućilo perspektivu efikasnije političke borbe na predstojećim izborima. Da su referendum izgubili, šanse bi im bile manje, a naše veće. Ali, u političkoj borbi, ako se stvari postave na pravi način, može se napraviti iskorak ka promeni vlasti.

* Nedavno ste konstatovali da je Crna Gora i posle referenduma podeljena, i da je neophodno da se nađu modaliteti da se ona spoji.

Tražite li vi te modalitete? Mogu li se njima nazvati i priče o postizbornoj koaliciji DPS-SNP?

– Sam referendumski rezultat pokazuje da je Crna Gora raspolućena, a stvorio je pretpostavke da se podele dalje produbljuju na nacionalnoj i verskoj osnovi. Ne samo među pravoslavnim stanovništvom u odnosu na državno pitanje nego uzimajući u obzir i poslednje izjave lidera albanskih stranaka da su Albanci zaslužni za nezavisnost i reisa da je bošnjački narod doneo Crnoj Gori državu.

Ako se tim podelama dodaju i one socijalne, onda se Crna Gora mora suočiti sa činjenicom da je podeljena.

************
SEOBE

* IMA li istine u pričama da u nekim delovima Crne Gore Srbi prodaju kuće i sele se u Srbiju?

– Nemam informacije da je krenuo takav proces. Bilo je oglasa u novinama o prodaji kuća, ali verujem da je to više emotivna reakcija zbog referendumskog rezultata. Niko ne treba da se seli iz Crne Gore. Treba ostati u Crnoj Gori, čuvati je i stati na put onima koji pokušavaju da je okrenu u pogrešnom pravcu i udalje od Srbije.

ODGOVORNOST

* OSEĆATE li odgovornost što nije sačuvana zajednička država?

– Da, kao čovek koji je bio na čelu Bloka osećam odgovornost što nismo uspeli da sačuvamo zajedničku državu. Ali, u datim okolnostima, to je bio maksimum. Ostajem otvoren da me na odgovornost pozovu moji partneri, moja partija i oni koji su izašli na referendum i rekli “ne” razdvajanju. To pravo ne dajem onima koji nisu iskreno podržali ideju zajedničke države, a posebno ne onima koji su ostali kod kuće, a nedostajalo je samo jedan odsto ili 4.000 glasova, pa da rezultat bude drugačiji.

BEZ OSTAVKE

* Stiče se utisak da ste sada mnogo blaži prema vlastima? Nema one žučne kritike…

– To nije tačno. Ni ja ni SNP nismo promenili svoj stav prema vlastima u Crnoj Gori. Ostajemo antirežimska stranka.

* Ne povlačite se iz politike, iako ste to najavljivali?

– Tačno je da sam rekao da ću se povući ako Crna Gora postane nezavisna. I, to bi se dogodilo da je referendum do kraja bio fer. Ali, u razgovorima u SNP, Bloku i sa međunarodnim predstavnicima, procenjeno je da ne treba da podnesem ostavku.

Tanja Markotic