Čak i kad bi se teške reči, optužbe i verbalni sukobi za govornicom u Skupštini Srbije mogle okarakterisati \”balkanskim temperamentom\”, činjenica je da se i u drugim parlamentima dogadjaju slične stvari

Piše: Tanjug

Čak i kad bi se teške reči, optužbe i verbalni sukobi za govornicom u Skupštini Srbije mogle okarakterisati “balkanskim temperamentom”, činjenica je da se i u drugim parlamentima u današnje vreme dogadjaju slične stvari, a bilo je još skandaloznijih slučajeva, čak opštih tuča.

Hrvatski sabor ima “tradiciju” nevaspitanja, agresije i nekulturnog ponašanje, koja je počela još 1990. kada je poslanik Ivan Bobetko, sin potonjeg haškog optuženika Janka Bobetka, gadjao srpskog poslanika Radeta Tanjgu tašnom u glavu.

U Saboru Hrvatske je zabeleženo i nekoliko fizičkih nasrtaja na poslanike i gušanja s obezbedjenjem u čemu su prednjačili bivši poslanik Ljubo Ćesić Rojs i nezavisni poslanik Ivo Lončar.

Istorija uvreda u nemačkom parlamentu je duga kao i posleratna istorija zemlje, pošto je prvu zabeleženu psovku izrekao poslanik Karl Rener 1949, kada je država i formirana, na račun tadašnjeg prvog kancelara posleratne Nemačke Konrada Adenauera.

U Bundestagu (donji dom parlamenta) je “dodeljelno” najmanje desetak ukora, a jedan od tih je dobio sadašnji ministar privrede Mihael Glos iz bavarske konzervativne Hrišćansko-socijalne unije i to zbog tadašnjeg šefa diplomatije Joške Fišera. Glos je novembra 2004. za Fišera, poznatog po tome što se pet puta ženio uvek vidno mladjim ženama, rekao da je “svodnik” i dobio je – ukor.

Medju rečima koje su se čule u nemačkom parlamentu su “revolveraš”, “kauboj”, “boljševistički beton”, “službena krava”… “Analitičari psovki” smatraju da je političar Socijaldemokratske partije i poslanik Bundestaga Jerg Taus apsolutni rekorder, a isto misli i on i “ponosan” je na ukupno 2.736 upadica na 185 sednica Bundestaga, kako je pedatno zabeleženo u medijima.

U parlamentu Rusije je posebnim dokumentom zabranjena upotreba stranih i uvredljivih reči, koje su koristili i predsednik Vladimir Putin i drugi političari kako bi “začinili” govore u javnosti. U dokumentu koji je usvojila Duma, a u kome se ruski jezik utvrdjuje za “državni jezik”, takodje su zabranjene uvredljive i vulgarne reci i upotreba tudjica u slučajevima kada postoje odgovarajuće ruske reči.

Poznato je da je Putin 1999. pokrenuo akciju protiv čečenskih terorista obećavši da će ih “potpuno skenjati”, a tvrdnje o navodnim ruskim zločinima u muslimanskoj Čečeniji su ga isprovocirale do te mere da je jednom francuskom novinaru rekao da “svako ko želi da postane muslimanski ekstremista, može biti obrezan u Moskvi tako da mu više ništa neće izrasti”.

Debate u Knesetu (izraelskom parlamentu) često prekidaju vika i dobacivanje poslanika, pa govornici moraju mnogo da se trude ako žele da se njihova reč čuje. Vikanje i dramatično napuštanje sednica su redovna pojava koju Izraelci prate uživo preko televizije. I ne samo oni, već i njihovi susedi Palestinci sa Zapadne obale i iz pojasa Gaze.

Iako istorija beleži svadje izmedju čeških i madjarskih poslanika u parlamentu nekadašnje Austrougarske, danas u parlamentu Austrije retko kada poslanici pribegavaju otvorenom vredjanju kolega i članova vlade.

MONDO