Zbog etnickih tenzija uzbudljivo arheolosko otkrice moglo bi propasti pre nego sto misterija bude razresena

Piše: Suzana Nikolic/BIRN

Deset meseci nakon sto su u selu Lipkovo pronadjene dve mumije koje bi mogle biti stare i preko 2000 godina, njihovo otkrice i dalje predstavlja enigmu.

Razlog je to sto su pronadjene u oblasti koju naseljavaju Albanci, tamo gde seosko stanovnistvo ne veruje makedonskim vlastima – pa cak ni arheolozima i istoricarima.

Dok arheolozi ukazuju na znacaj neobicnog otkrica, lokalni politicari ponavljaju da se ne smeju preduzimati nikakve akcije koje bi mogle ugroziti krhku medjuetnicku harmoniju koja vlada u Makedoniji od okoncanja sukoba koji su zamalo prerasli u etnicki rat 2001. godine.

Na zalost mnogih zainteresovanih i radoznalih istoricara u zemlji, mumije su otkrivene u selu koje je bilo u samom sredistu krize iz 2001. godine, kada su se vojska i policija sukobili sa albanskim pobunjenicima.

Sestomesecni sukob je okoncan potpisivanjem mirovnog sporazuma u Ohridu, kojim su prosirena prava pripadnika brojne albanske manjine u Makedoniji.

Ipak, pet godina kasnije, albanska zajednica je i dalje sumnjicava u kontaktima sa drzavnim institucijama.

Kada su proslog jula u naselju Kisela voda u selu Lipkovo otkrivena dva mumificirana tela, porodica Vejseli, na cijem imanju su mumije pronadjene, zabranila je dalja iskopavanja.

To nisu prve mumije pronadjene u ovom kraju. Sezdesetih godina, radnici su pronasli tri slicne mumije prilikom izgradnje lokalnog puta do brane.

Jedna je stigla u Institut za sudsku medicinu u Skoplju, gde se i danas nalazi, dok su druge dve zavrsile u Beogradu, a sada se strahuje da su izgubljene.

Mumije su pronadjene u sanducima od debele hrastovine, pokrivenim daskama koje su pricvrscene bez eksera.

Arheolozi se ne slazu u pogledu njihove starosti. Neki ih datiraju cak u treci vek pre nove ere, dok drugi smatraju da poticu iz sedmog ili osmog veka nove ere. Svi se slazu da su ilovaca i minerali u zemlji pomogli da se tela sacuvaju od raspadanja.

Njihov znacaj je prvenstveno u predmetima koji su pronadjeni u sanducima, ukljucujuci odecu i nakit, cime se otvaraju vredni uvidi u nacin zivota i obicaje ljudi iz ovog perioda.

Zvonimir Nikolovski, arheolog iz Uprave za zastitu kulturne bastine, izjavio je da su slicne nekropole ovakvog stepena ocuvanosti prava retkost.

“Jedina slicna otkrica pojedinacnih grobova u Evropi zabelezena su u Ceskoj i Poljskoj”, izjavio je on.

Samir Memeti, istoricar iz Lipkova, koji je prisustvovao otkricu, priseca se uzbudjenja koje je nastupilo kada su tela pronadjena.

“Buldozerom su iskopali dva drvena kovcega”, kaze on. “Jedan od sanduka je bio ostecen i mogli smo videti ostatke tela. Ono je bilo potpuno ocuvano, mogli smo videti stopala obuvena u cipele i odecu napravljenu od grube tkanine.”

Zemlja pripada braci Vejseli koji poseduju obliznji ambar i mlin za zito. Zbog ovog otkrica radovi na izgradnji su obustavljeni i mesto je sada prekriveno djubretom i zemljom.

Etnicke tenzije u Makedoniji sprecile su ozbiljniju srucnu analizu lokaliteta. Vlasnici zemlje nisu dozvolili grupi arheologa iz Narodnog muzeja u obliznjem Kumanovu da pridju iskopinama ili naprave fotografije.

Seljaci se plase da ce makedonski arheolozi zloupotrebiti istrazivanje da bi argumentovali svoje tvrdnje o tome koji narod je prvi ziveo na ovim prostorima, pa otuda ima istorijsko pravo na zemlju.

Stanovnici Lipkova radije veruju da su ovo mumije nekog ilirskog plemena, jer Albanci smatraju da su potomci Ilira.

“Lokalno stanovnistvo ce dozvoliti dalje iskopavanje, ali jedino pod uslovom da se angazuje mesoviti tim – ne samo iz Makedonije, nego i iz Tirane”, izjavio je Mehmeti. “Nema poverenja medju ljudima.”

Husamedin Halili, bivsi predsednik opstine Lipkovo, smatra da bi to bilo dobro resenje, jer bi prisustvo strucnjaka iz albanske prestonice umirilo seljane.

“Vazno je vrsiti pozitivan uticaj na stanovnistvo da bi se izgradilo poverenje i da bi se problem resio u najkracem mogucem roku”, kaze on.

Halili kaze da je drugi problem, pored nepoverenja seljana, nedostatak znanja o pravoj naucnoj vrednosti otkrica.

“Ako bi lokalne vlasti pokrenule inicijativu da se ljudima objasni znacaj ovog istrazivanja za civilizaciju i to da bi ove mumije mogle biti njihovi preci, oni ne bi pravili probleme”, dodao je Halili.

Bejzat Iseni, sadasnji lider lokalne zajednice, kaze da bi mu bilo zadovoljstvo da omogne da se ovaj nesporazum resi, ali dodaje da mu se jos nije obratila nijedna od institucija zainteresovanih za iskopavanje.

“Jos od sukoba 2001. godine, Albanci nisu povratili poverenje u makedonske vlasti”, izjavio je on. “Ima ljudi koji su izgubili svoje voljene i sada se ne mogu pomiriti s tim da Makedonci kopaju na njihovoj zemlji.

“Prisustvo arheologa Albanaca znatno bi olaksalo citav posao.”

Suzana Nikolic je polaznik obuke koju organizuje BIRN Makedonija. Ovaj clanak je izasao u specijalnom paketu koji objavljuje BIRN Makedonija u okviru programa za obuku novinara. Projekat podrzava Ured SAD za javna pitanja u Makedoniji.