Portparol CeSID-a o optužbama koje su u Srbiji uslijedile nakon što je ta organizacija objavila preliminarne rezultate crnogorskog referenduma

Piše: Intervju: Marko Blagojević

Neposredno pošto smo saopštili svoje preliminarne procene, bili smo izloženi direktnim telefonskim pretnjama, pretnjama sa ulice, ali i pritiscima sa beogradskih medija na kojima su se smenjivali komentatori, analitičari, političari, državni funkcioneri. S ekrana su stigle i pretnje krivičnim prijavama. Analitičari, navodno nepristrasni, dopustili su sebi da se njihove ocene zasnivaju na privatnim opredeljenjima i emocijama. Stradali smo kao donosioci loših vesti, kao što je to bio slučaj u antičkoj tradiciji

Ko god je pomislio da je poslije referenduma u Crnoj Gori političkoj eliti u Srbiji preostalo još samo jedno simboličko, zapravo lažno pitanje – pitanje statusa Kosova – posle čijeg rešavanja će konačno morati da se suoči i sa realnim problemima, prevario se. Za to se pobrinuo Vuk Drašković, još uvijek ministar vanjskih poslova Srbije i Crne Gore. On je dan posle odluke građana Crne Gore da život nastave u nezavisnoj državi zaključio da je konačno došao trenutak da se Srbija vrati svojoj monarhističkoj tradiciji, dakle da postane kraljevina. E sad, ko god je pomislio da posle niza neverovatnih izjava u grandmothers and frogs stilu, Drašković ipak neće politički preživjeti i svoj najnoviji ispad, te da će, istina uz osmeh, jer nas je opet zabavio, biti ispraćen s političke scene – takođe se prevario.

Rasprava o kraljevskoj budućnosti Srbije – poput, kralj bi svojim plemenitim vezama osigurao ulazak Srbije u Evropsku Uniju – sve više uzima maha, uveravajući posmatrače da udaljenost srpske političke elite od stvarnosti treba mjeriti svetlosnim godinama. Ne treba biti previše pronicljiv pa vidjeti da i kada bi se izašlo u susret ovom političkom ludilu i odnekud se desilo da Srbija postane monarhija, to ne bi bio kraj muka: trebalo bi onda odlučiti između dinastija, pa između pojedinih članova dinastija, i tako u nedogled.

S obzirom na monarhističku perspektivu, posmatrač gotovo blagonaklono posmatra zbrku oko rezultata crnogorskog referenduma. U poređenju sa Draškovićevim predlogom, apsurdi Predraga Bulatovića deluju kao šala. U pismu Xavieru Solani, vođa koalicije za zajedničku državu kaže da neće priznati rezultat referenduma i traži ponavljanje glasanja na 187 biračkih mesta. Međutim, malo pošto je pismo otposlato, usledilo je saopćenje SNP-a u kom se kaže da nije istina da je Bulatović rekao da ne priznaje rezultat referenduma. On je, prema saopćenju, rekao samo to da referendum nije bio demokratski i da ne predstavlja volju građana Crne Gore. Iz toga slijedi da Bulatović priznaje rezultat, iako referendum nije bio demokratski i ne predstavlja volju građana. Ako Solana i bude imao teškoća da razume Bulatovićevu poruku, čitaocima srpskih novina sve je jasno. Oni su već iz naslova sa prvih strana tokom prošle nedelje bili obavešteni da je “4.000 glasova sporno”, da je “100.000 glasova sporno”, da je “sporno sve po spisku”, da je sporno glasanje 2.700 povlašćenih Crnogoraca iz Srbije, kao i da je 14.700 Albanaca iz Albanije s lažnim ličnim kartama glasalo na referendumu.

Marko Blagojević, portparol CeSID-a i glasnik koji je donio lošu vijest o razdvajanju, iznosi iskustvo svoje posmatračke organizacije u vezi sa crnogorskim referendumom.

Kolateralna šteta

– I pored niza poslova koje ste radili, za sad vam se pamti 24. septembar, koji je vodio ka 5. oktobru 2000. Verovatno je da će se nešto slično dogoditi i sa 21. majem 2006. u Crnoj Gori. Kako ste se pripremali za praćenje crnogorskog referenduma? Kakva su vaša iskustva sa izborima u Crnoj Gori, budući da je reč o “malim” brojevima koji nisu podatni za statističke analize?

– Naša dosadašnja iskustva u Crnoj Gori su bila sjajna. Podsetiću da smo u Crnoj Gori, već 1998. godine, izbore posmatrali kao akreditovani domaći posmatrači. U Srbiji je, u to vreme, zvanična izborna administracija ignorisala CeSID. CeSID se za svake izbore temeljno sprema, takav je bio slučaj i sa referendumom u Crnoj Gori. Nakon samo 40 minuta po zatvaranju biračkih mesta dali smo svoju preliminarnu, a nakon toga i konačnu procenu ishoda referenduma. Obe procene su bile tačne. Opredeljenje građana Crne Gore bila je nezavisnost.

Naša preliminarna procena, objavljena u 21:40, bila je da je za nezavisnost Crne Gore glasalo 56,3 odsto onih koji su glasali. Objavili smo ovu procenu u trenutku kada smo, na osnovu rezultata iz uzorka, mogli pouzdano da procenimo da su se birači u Crnoj Gori opredelili za nezavisnost ove republike. Sada znamo da je odstupanje naše preliminarne procene od konačnih rezultata bilo 0,8 procenta. Naša konačna procena, objavljena u 23:30, bila je da je za nezavisnost Crne Gore glasalo 55,3 odsto onih koji su glasali. Sada znamo da je odstupanje naše konačne procene od konačnih rezultata bilo 0,2 procenta.

– Da li vam je prethodno iskustvo iz raznih zemalja u kojima ste pratili izbore i u tom smislu bilo od koristi za praćenje i izveštavanje o crnogorskom referendumu? Da li ste bili izloženi bilo kakvim pritiscima i zašto ste “požurili” da iznesete svoje prognoze?

– Svako iskustvo nam je od neprocenjivog značaja. Iskustva smo imali na pretek, čak i samo u Srbiji. Izbora je u Srbiji, pa i onih koje su obeležile napetosti, bilo svake godine od 2000. Upravo zato znamo da u ovom poslu ne sme biti žurbe, naročito u delikatnim situacijama. Svoje procene dajemo tek u onom trenutku kada bez sumnje možemo da utvrdimo kakav je ishod glasanja. Takav je bio slučaj i 21. maja u Crnoj Gori. Neposredno pošto smo saopštili svoje preliminarne procene, bili smo izloženi direktnim telefonskim pretnjama, pretnjama sa ulice, ali i pritiscima sa beogradskih medija na kojima su se smenjivali komentatori, analitičari, političari, državni funkcioneri. S ekrana su stigle i pretnje krivičnim prijavama. Analitičari, navodno nepristrasni, su dopustili sebi da se njihove ocene zasnivaju na privatnim opredeljenjima i emocijama.

CeSID je bio kolateralna šteta ishoda referenduma, stradali smo kao donosioci loših vesti, kao što je to bio slučaj u antičkoj tradiciji. Već sutradan, u ponedeljak, više niko nije dovodio u pitanje preciznost naših procena. Čak ni Radikali. Bilo bi i besmisleno, kada je odstupanje naše konačne procene od preliminarnih rezultata Republičke referendumske komisije bilo neznatnih 0,2 procenta.

Izvještaji o nepravilnostima

– Kakva je vaša ocena regularnosti crnogorskog referenduma? Kako komentarišete sumnjičavost beogradskih štampanih i elektronskih medija u vezi sa tim? Da li bi, recimo, CeSID-ovim posmatračima, to jest posmatračima iz CeSID-ove partnerske organizacije u Crnoj Gori moglo da promakne 14.700 Albanaca koji su sa lažnim ličnim kartama stigli iz Albanije da glasaju?

– Pre svega moram reći da se CeSID uključio u referendumski proces u Crnoj Gori neposredno pred 21. maj. Naš zadatak je bilo nadgledanje glasanja i brojanja glasova na biračkim mestima na dan referenduma. Posmatrači naše partnerske organizacije CEMI su posmatrali glasanje na biračkim mestima širom Crne Gore. Mi smo tokom dana dobijali od njih izveštaje o toku glasanja, pre svega izveštaje o nepravilnostima. Nepravilnosti je bilo, dobili smo izveštaje i o dva incidenta. U svom izveštaju o toku glasanja, rekli smo da je glasanje na dan referenduma u principu bilo organizovano u skladu sa zakonom i standardima, pre svega evropskim. Rekli smo takođe i da nepravilnosti o kojima smo obavešteni mogu biti povod za prigovore, pa i za ponavljanje glasanja na pojedinim biračkim mestima ukoliko takva bude odluka nadležnog organa, ali da, ujedno, nepravilnosti nisu bile takve, niti ih je bilo u takvom broju, da bi mogle da bitno utiču na regularnost ukupnog referendumskog procesa.

Danas se dovodi u pitanje regularnost biračkog spiska, govori se o neispravnosti ličnih karata. Najmanje je bilo primedbi upravo na samo glasanje na biračkim mestima. Posmatrači na biračkim mestima prate da li birači imaju odgovarajući dokument kod sebe, kao što prate i da li je dopušteno glasanje samo onim biračima koji su upisani u birački spisak. Posmatrači ne mogu znati da li je lična karta koju birač pokaže falsifikovana, niti mogu znati da li je birač protivzakonito upisan u birački spisak. To je ipak posao pre svega za policiju i organe uprave.

– Kako gledate na to što je u vezi sa vašim prognozama rezultata crnogorskog referenduma došlo do promene odnosa pojedinih političkih aktera prema CeSID-u?

– Naše procene uvek jedne iznenade prijatno, a druge neprijatno. Tako je bilo i 24. septembra 2000. Tada su naše procene išle na ruku ujedinjenoj opoziciji, pa i Vojislavu Koštunici kao predsedničkom kandidatu ujedinjene opozicije. Socijalisti nisu bili nimalo blagonakloni prema nama. Izbori, a uz to i referendum, jesu procesi takve prirode da ne mogu učiniti sve učesnike zadovoljnima. Da bi jedna strana dobila, druga mora da izgubi. To je prirodno. Razumemo nezadovoljstvo svih koji su tokom prethodnih godina zastupali ideju opstanka zajednice Srbije i Crne Gore. Čak i deo tima CeSID-a deli žal zbog rastanka. Slažemo se da je neophodno analizirati razloge neuspeha, s tim što te razloge treba tražiti u sferi politike, a ne u radu nepristrasnih posmatrača.

Ozbiljno i zrelo ponašanje u politici podrazumeva i prihvatanje, a ne prebacivanje odgovornosti za neuspehe. Blokovi su godinama vodili kampanje u Crnoj Gori. Od kada je Milo Đukanović krenuo put nezavisnosti 1999. godine, upravo su pitanja nezavisnosti Crne Gore i opstanka Zajednice bila ključna pitanja oko kojih su se lomila koplja na svim izborima koji su u Crnoj Gori održani od tada. To je bila ključna linija političke podele, ali i podele među građanima u toj republici. Blokovi su nepremostivo podelili populaciju, čak i porodice. Odjednom je za ishod referenduma kriva organizacija koja je saopštila rezultate, čiji je zadatak bio da izbore posmatra, koja se u referendum uključila tri dana pred glasanje i koja se ni na koji način nije mešala u kampanju. Da nije strašno, to bi u najmanju ruku bilo smešno. To je i opasno, jer je posledica neodgovornog ponašanja u politici što već postaje hroničan problem u Srbiji. Na skali poverenja koje im daju birači u Srbiji, institucije Republike Srbije se nalaze pri dnu. Manje poverenja građani imaju još samo u političare i političke partije kojima veruje tek jedna petina birača.

Bolji život

– CeSID se bavi i redovnim istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji. Koliko je pitanje zajedničke države bilo bitno građanima Srbije? I, uopšte, kako biste u skladu s tim rezultatima opisali Srbiju danas: šta ljude najviše brine, o čemu razmišljaju i čemu se nadaju?

– Što se tiče Crne Gore, birači su u Srbiji bili podeljeni. Trideset osam odsto birača nam je reklo da želi još čvršće odnose dve republike, a 16 odsto da želi Zajednicu onakvu kakva je ona do skora i bila. Otuda posredno zaključujemo da bi 54 odsto birača bilo spremno da podrži opstanak Unije. U isto vreme, daleko manje birača, njih 16 odsto, verovalo je da je to zaista i moguće. Uprkos tome što se bezmalo cela politička elita u Srbiji javno zalagala za opstanak Zajednice, nisu uspeli da birače ubede da je takvo očekivanje ujedno i realno. Inače, prema onome što žele i čemu se nadaju, građani Srbije se ne razlikuju bitno od građana drugih zemalja u regionu. Saglasni su u tome da žele bolji život, posao, viši životni standard, pristupanje Evropskoj Uniji. To su njihovi prioriteti.

– O vašem radu govori i činjenica da ste kao nevladina organizacija uspeli da preživite delimično povlačenje donatora iz Srbije tako što ste počeli da naplaćujete svoje usluge istraživanja javnog mnjenja kompanijama kojima su pouzdani podaci bitni za poslovanje. Kakva su vaša iskustva u vezi sa tim prelaskom na samofinansiranje?

– Iskustva su sjajna. Činjenica je da donatori polako napuštaju ovaj region i da raspoloživih sredstava za donacije ima sve manje na raspolaganju. To nas je motivisalo da se okrenemo istraživanju tržišta i komercijalnim klijentima kao novom izvoru finansiranja aktivnosti iz okvira programa CeSID-a. Imamo razvijene kapacitete, pouzdanost i jak kredibilitet i komercijalni klijenti to znaju da cene.

OBJAVA MILOŠEVIĆEVE SMJENE

– Molim vas da ukratko predstavite CeSID, i da navedete neke od bitnih stvari koje ste do sad radili u Srbiji i izvan nje.

– CeSID je organizacija koja je osnovana 1997. godine, nakon građanskih i studentskih protesta. Građani Srbije su tada, nakon izborne prevare, preko tri meseca protestvovali širom Srbije s ciljem da se na ulici, ako to već nije bilo moguće na biračkim mestima, izbore za poštovanje svog glasa. CeSID je nastao upravo s ciljem da građane organizuje da posmatraju izbore, kako bi mogli da izbornu prevaru spreče, umesto da na izbornu krađu reaguju kada je do krađe već došlo. Danas imamo najrazvijeniju koordinacionu mrežu u Srbiji, imamo pet regionalnih kancelarija, 12 lokalnih centara, koordinacioni tim u svakoj od 165 opština u Srbiji, ali i preko 20.000 aktivista u osnovi ove koordinacione piramide. CeSID okuplja i stručnjake različitih profila, kao što su politikolozi, sociolozi, pravnici, psiholozi, statističari, medijski eksperti i eksperti za komunikaciju.
CeSID je do sada posmatrao sve izbore u Srbiji i Crnoj Gori održane od 1997. U Srbiji smo do decembra 2000. godine radili bez zvaničnih akreditacija. Naši posmatrači su tada, pa i na ključnim izborima septembra 2000. godine, stajali ispred biračkih mesta i obaveštavali CeSID o toku glasanja i rezultatima izbora, preuzimajući tako veliki rizik na sebe. Našim najvećim uspehom do sada smatram to što smo, zahvaljujući hrabrosti posmatrača i čitavog tima CeSID-a, prvi čitavom svetu objavili pobedu Vojislava Koštunice i smenu Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000.

1. lipnja, 2006.

Dejan Ilic

Feral Tribune