Početak srpske države označiće čestitka Crnoj Gori, koju od Srbije traži i Brisel kao još jedan test

Piše: Dragana Matović/Politika

Spremni ili ne, Srbija će postati samostalna država. Od svih stvari koje građani Srbije proteklih godina nisu tražili, a dobili su, ovo je, verovatno, najbolja koja je mogla da im se desi. Neki smatraju i najbolja koja će im se desiti. A ta strepnja da bolje od samostalnosti neće skoro dobiti, možda je i presudna za činjenicu da se Srbi nisu obradovali Srbiji onoliko koliko je izgledalo da će joj se radovati dok su je godinama unazad prizivali i čekali. Sreća i za takve je što Srbija, makar da i nema hrabrosti za to, mora da ide dalje. Koliko će proces odvajanja dva bratska naroda, neki kažu i jednog naroda, potrajati teško je odrediti. Početak će, svakako, označiti srpski pozdrav samostalne Crne Gore. To priznanje od Srbije traži pre svih Brisel.

Priznavanjem rezultata referenduma, koji su mnogima još sumnjivi, za Srbiju je još jedan test Zapada. Osim što time treba da dokaže da nema nameru da zaoštrava odnose, Srbija priznavanjem Crne Gore treba da da signal da je spremna i na saradnju koja se od nje traži na drugim poljima. Hag i Kosovo. Strepnja sa kojom Srbija dočekuje svoju obnovljenu državnost prouzrokovana je upravo činjenicom da ta saradnja sa svetom i dalje dopire samo do novih uslovljavanja, nikako i do privilegija kojima je međunarodna zajednica do sada „častila” ostale učesnike jugoslovenske tragedije. Šta posle priznanja Crne Gore sledi Srbiji? Na običan svet i svakodnevni život razdvajanje od Crne Gore neće presudno uticati, osim možda emotivno. Značajnije posledice rastakanja stare i stvaranja nove države imaće na političku scenu i stabilnost vlasti. Tehnički, stvari bi narednih nedelja, možda i meseci trebalo da izgledaju ovako.

PRIZNANjE: Posle priznanja Crne Gore, Srbija bi trebalo da ozvaniči i svoju državu. Takav akt donosi najviše zakonodavno telo, odnosno Skupština Srbije. Srbija, odvajanjem Crne Gore postaje sukcesor SCG, što znači da ne mora da traži ponovni prijem u međunarodne institucije.

PODELA IMOVINE: U narednom periodu Srbija i Crna Gora trebalo bi da se pozabave i podelom imovine. Deoba će se obaviti po teritorijalnom principu, kako je zapisano u Ustavnoj povelji, tako da će ono što je u Srbiji biti srpsko, a ono što je u Crnoj Gori crnogorsko. Srbija će, kako je to izjavio ministar finansija Mlađan Dinkić, zadržati i skoro sve ambasade u inostranstvu (podela ambasada nije završena ni sa bivšim republikama SFRJ) jer Crna Gora nema prava na više od 5,5 odsto ukupne imovine SCG u inostranstvu. Problem bi mogla da predstavlja podela crkvene imovine, jer već ima indicija da će nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva tražiti jedan broj hramova Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Srpske vlasti računaju da će razdvajanje od Crne Gore Srbiji uštedeti najmanje 30 milijardi dinara. Srbija je, da podsetimo, u skladu sa dogovorom dve strane, za finansiranje zajednice obezbeđivala više od 90 odsto sredstava. Ove godine iz budžeta Srbija je trebalo da izdvoji za zajedničku državu 55,37 milijardi dinara, a Crna Gora 3,7 milijardi dinara. Ministar finansija je neposredno posle referenduma izdao nalog budžetskoj inspekciji da popiše zaposlene, imovinu i novac na računima zajednice, kao preventivu da se novac iz Srbije ne bi prenosio na račune u Crnoj Gori, i da bi se sprečilo da savezni stanovi budu nelegalno otuđeni.

NOVA MINISTARSTVA: Srpskoj vlasti predstoji i najavljena rekonstrukcija vlade koja bi, osim izbora novog vicepremijera, trebalo da definiše ko će upravljati vojskom i ministarstvima koja su do sada bila u nadležnosti državne zajednice. Za to je potrebno doneti novi Zakon o ministarstvima. Pozivajući se na Ustav Srbije, Demokratska stranka već je iznela svoje tumačenje ovog pravnog akta po kome bi ulogu vrhovnog komandanta srpske vojske trebalo da preuzme predsednik države, što je potvrdio i sam Boris Tadić, a Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova bili bi u nadležnosti vlade.

PREGOVORI: Raspad državne zajednice neće bitnije uticati ni na pitanja od ključnog značaja za zemlju, kao što su pregovori sa EU i pregovori o statusu Kosmeta. Za nastavak pregovora sa EU i dalje je jedina kočnica hapšenje Ratka Mladića. Pregovori o Kosmetu najverovatnije neće biti završeni do kraja godine kako su predstavnici međunarodne zajednice u početku planirali.

IZBORI: Srpske vlasti do kraja godine trebalo bi da se pozabave i novim Ustavom, a ovako važna pitanja, kao Kosmet, Ustav i ustanovljenje samostalne države, kako se spekuliše, mogli bi da imaju za posledicu povratak DS-a u parlament. Iako je razlaz sa Crnom Gorom upisan kao još jedan minus na račun srpske vlade i stranke premijera Vojislava Koštunice, malo je verovatno da bi ovaj lom mogao da dovede do pada vlade i novih izbora. Raspad državne zajednice, čije je očuvanje bilo jedan od zacrtanih zadataka vladajućeg DSS-a, sigurno će uticati na njihov rejting. Ali ovu vladu očekuju mnogo teža iskušenja od raspada SCG. Kosmet pre svega. I naravno Mladić. Sa tim teretom moraće da izađe i na predstojeće izbore, koji bi, kako se spekuliše, mogli biti održani na proleće. Samostalnost Srbije teško da će bitnije poboljšati poziciju onih stranaka u Srbiji koje su se programski zalagale za srpsku državu, kao što su G17 ili DHSS. Raspad države teško da će bitnije doprineti njihovoj popularnosti, uprkos činjenici da je, kako potvrđuju neka istraživanja javnog mnjenja, oko polovine građana Srbije želelo da se referendum u Crnoj Gori završi razdvajanjem članica zajednice.

DRŽAVLjANSTVO: Što se svakodnevnog života tiče (ako iz njega izuzmemo Hag i Kosmet, iako to jeste srpska svakodnevica) državljani Srbije, neće na svojoj koži bitnije osetiti razdvajanje od Crne Gore. Tu promenu osetiće Crnogorci u Srbiji koji nemaju ovdašnje državljanstvo. Oni koji požure i državljanstvo Srbije steknu pre formalnog razdvajanja dve države uštedeće sebi komplikacije koje će imati kao stranci u Srbiji. Sada državljanstvo mogu da steknu ako ispunjavaju samo dva uslova, da su punoletni i imaju prebivalište u Srbiji. Posle odvajanja državljanstvo Srbije moraće da traže kao i ostali stranci, za šta moraju da ispune tri uslova – da imaju potvrdu o najmanje tri godine neprekidnog prebivališta na teritoriji Srbije, otpust iz svog dotadašnjeg državljanstva, kao i izjavu da se odriču svog dotadašnjeg državljanstva. Srbija, u kojoj živi više od 200 hiljada državljana Crne Gore, neće tražiti radne dozvole za one koji su već zaposleni, ali će to biti potrebno u budućnosti. Ukoliko dve države ne postignu bilateralni sporazum studenti iz Crne Gore imaće u Srbiji status stranih studenata i sve obaveze koje to podrazumeva.

DAŽBINE: Promena državnog statusa uticaće i na sve one koji voze automobile sa crnogorskim tablicama, kakvih sada u Srbiji, kako se procenjuje ima oko 50.000. Iako se još ne zna kako će taj problem biti razrešen, jasno je da će se takvi automobili tretirati kao strani. Kako stranci plaćaju više takse i putarinu, a građani Srbije ne mogu da voze vozila sa stranim tablicama ako nemaju radnu vizu zemlje iz koje ti automobili potiču, za očekivati je da će većina preregistrovati svoje četvorotočkaše. To podrazumeva da će morati da plate sve uvozne dažbine, dakle i carinu koja iznosi 20 odsto od vrednosti vozila, 18 odsto ukupne cene za PDV, a vozilo će morati da ima motor EURO 3. Što se tiče oporezivanja imovine, kako su već objasnili iz Poreske uprave, sistem oporezivanja stranaca i srpskih državljana skoro da je isti, tako da se tu ne očekuju veći problemi. I u Crnoj Gori kažu da će na isti način rešiti ovo pitanje. Ono što čeka sve, i državljane Srbije i Crne Gore jeste promena dokumenata.

HIMNA: Promena koju većina željno iščekuje tiče se državnih simbola, zastave, grba i himne. Srpska Skupština je već donela odluku o privremenoj upotrebi grba i zastave. Najozbiljniji „kandidat” za himnu uz koju će Srbija proslaviti svoju obnovljenu državnost, jeste „Bože pravde”, uz koju je inaugurisan i sadašnji predsednik Srbije. Za Srbe ona će više nego ikada biti i molitva.

———-

Prednosti

Skraćenica SCG je bila zgodna za pisanje.