NE \”okupatorskom separatizmu\”. U ovoj cudnoj recenickoj konstrukciji, koja tesko da ima veze sa zdravom logikom, sazeta je sva zestina poruka subotnjeg sabora Pokreta za ocuvanje SiCG, u beogradskom Centru \”Sava\”

Piše: Danas

NE “okupatorskom separatizmu”. U ovoj cudnoj recenickoj konstrukciji, koja tesko da ima veze sa zdravom logikom, sazeta je sva zestina poruka subotnjeg sabora Pokreta za ocuvanje zajednicke drzave, u beogradskom Centru “Sava”. Rec “prevara” je, po ukusu pojedinih ucesnika skupa, “odvec pamucna” da bi mogla da odrazi ono sto cine sadasnji dukljansko-montenegrinski glavari u Podgorici. Prevara je, kako je objasnjeno, “nada u zajapurenu mrznju prema pravoslavnom krstu i slovenstvu”.

Ove visokoumne misli, poduprte crkveno-slovenskim arhaizmima kojima su obilovali govori pojedinih akademika tipa: “NE razbracenju, rasinjenju i raskucenju sa svojima u Srbiji”, podsecaju na retoriku iz vremena “govora mrznje”. Koja nas je i dovela do bratoubilackih ratova. Otcepljenje CG dozivljava se kao otimanje slavnih predaka, a jedna od glavnih briga cuvara zajednice jeste to da li ce se Crnogorci moliti svetom Savi, ili svetoj Nini Gruzinjskoj.

Ako je i bio stav srpske vlade da se ne mesa u predreferendumsku kampanju, tesko da bi se moglo reci da ga je i ispostovala. Ovaj skup su svojim prisustvom uvelicali sam srpski premijer Vojislav Kostunica (po zeninoj liniji Crnogorac) njegovi ministri policije i pravde, vladike i akademici. Svi oni koji, po nekom prevazidjenom shvatanju drzavnosti, zapravo olicavaju drzavu, stavljajuci znak jednakosti izmedju nje i nacije.

Dok je policija hapsila Mladicev poster u sali, demonstrirajuci vlast i proevropski kurs, poceo je rat zeleznica. Popust na povratne karte, koji je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic odobrio srpskim Crnogorcima za odlazak na referendum, vazice samo do granice sa Crnom Gorom. Za to vreme, Kostunica porucuje da su Srbija i Crna Gora zajedno jace, “tako da je Srbija na moru, a CG na Dunavu, sto je jasno podrzala i Evropa koja ne zna za granice i podele”. “Braca smo”, “deo iste familije”, podsecaju ucesnici skupa, kao da naslucuju los nastavak zajednicke price, kakogod se referendum zavrsio.

Mozda bi bilo politicki mudrije da “veliki brat” (Srbija) umesto da se perfidno uplice i potpiruje strasti ne bi li izdejstvovao makar specijalni status dela teritorije Crne Gore, pusti manjeg brata da ode. Ako nista drugo – da se oproba. U suprotnom, moglo bi zaista da se desi ono od cega se najvise strepi, da Srbija spadne na uniju sa Fruskom Gorom.