Kad malo bolje razmislimo, svi smo mi pomalo suverenisti i unionisti a ja sam optimista. Srbija i Crna Gora ce opstati u singularu ili u pluralu kao zajednica interesa

Piše: Slavisa Orlovic/Politika

Srbija i Crna Gora je od pocetka zajednica sa dva entiteta. Da li ce 21. maj biti kraj defederalizovanja Jugoslavije ili pocetak novog oblika suzivota Srba i Crnogoraca? Da li ce se 22. znati svi odgovori ili tek slede nova pitanja? O pravim konsekvencama referenduma za Crnu Goru, prepustimo njenim gradjanima da promisle. Pozabavimo se vise onim pitanjima koja ce se reflektovati na Srbiju. Idemo redom.

Kampanja: Srbi se ne mesaju u kampanju u Crnoj Gori, osim sto ministar Bubalo kaze da „nista nece biti isto kao pre”, a Vuksanovic da ce „studenti iz Crne Gore placati kao stranci” i sto je drugi dnevnik RTS-a vrteo kratkometrazni „Prelomi u mozak, Masane”. Crnogorci su, takodje, bili politicki (ne)korektni. Predsednik drzavne zajednice, Sveto, aktivno ucestvuje u njenom razgradjivanju (hoce da bude Stipe Mesic SCG). Krivokapic ide jos dalje pa „nece sa gorima od sebe”. „Europski” nego sto!

Ishod referenduma: Ako po Lajcakovim uslovima bude 55 odsto – „Da”, Srbiji sledi medjunarodno-pravni kontinuitet. Samostalna Srbija ce imati sve, osim novog ustava (i granica), a Crna Gora gotovo sve osim pasosa. Malo ce se oko toga pomuciti, ali tu su Slovenci da im pokazu „put kojim se redje ide”. Njegos postaje strani pisac, Dejo predsednik FSCG, No name ce na Evroviziju ili ce biti autori himne, „Zeta” ce u Ligu sampiona.

Ako u Crnoj Gori pobede unionisti, a to znaci 45 odsto plus jedan – „Ne”, Milo ce svakako i dalje biti na celu vlade (dok se ne povuce), osim sto na jesen idu izbori na kojima ce ucestvovati jos jedan glasac nezavisnosti – Medojevic, i jos Lekic, Jovicevic, SNP i „narodnjaci”.

Stranke u Srbiji: G17 plus je ionako za samostalnu Srbiju, sa ili bez Labusa. DHSS, takodje, doduse vanparlamentarno. SRS i centralna otadzbinska uprava su dosledno svuda gde su „srpske zemlje”. Kostunica je od izbora za predsednika SRJ u narucje dobio SNP, a sa Narodnom strankom se pismeno sporazumevao jos ranije. Tadic je, kao i pre njega Djindjic , blizi DPS-u, a Bogdanovic ide u Budvu bas u vreme lokalnih izbora u Crnoj Gori.

DS i DSS ce verovatno, ohrabreni spolja, razmisliti o novom ustavu i izborima pre kraja pregovora o statusu Kosova i Metohije. Ako postoje intencije da se pregovori privode kraju do Nove godine, onda mozemo naslucivati u kom pravcu i kojom dinamikom se stvari mogu odvijati. DSS bi prekinuo ucene vlade od strane njenih podrzavalaca, stabilizovao bi prilike na duzi rok i pojacao imidz, narocito spolja. DS bi se vratio u Skupstinu pre sudskih odluka o oduzetim mandatima i nakon konsolidovanja stranke bio bi spreman za izbore i vladu.

Srbija i Crna Gora: Kada svi izadju na crtu, posle izbora u Crnoj Gori i Srbiji, sa novim legitimitetom predstavnici Srba i Crnogoraca moci ce da „u ime naroda” sednu za pregovaracki sto. Za svaki slucaj, sa evropskim i americkim izaslanicima, jer oni imaju (naj)vecu ubedjivacku moc. Odbrojavanje je vec pocelo. A prebrojavanje vec uveliko traje. U Crnoj Gori 33 odsto Srba, u Srbiji oko 200.000 (terazijskih) Crnogoraca. U Crnoj Gori desetine hiljada srpskih turista, u Srbiji desetak hiljada studenata iz Crne Gore. Koliko je automobila sa CG – tablicama u Srbiji? A luka Bar? A carina kod Mehovog krsa i kod Brodareva? Ekonomija ce se kreativnije citati i tumaciti od istorije.

Crnogorcima treba priznati jednu stvar. Pre Srba su se svrstali. Nekada je bilo – nas i Rusa trista miliona, a danas – nas i Amerikanaca trista miliona. Verujem da ce doci vreme – nas i Srba deset miliona, nas bez Srba pola miliona. Ako ni zbog cega drugog, ono zbog trzista i zbog dolara ili evra po glavi stanovnika.

Perspektiva: Boris i Filip ce zajedno na svetsko prvenstvo u fudbalu. Milo i Voja ce i dalje imati „finu”, „zvanicnu” i „javnu” komunikaciju u zemlji, a narocito u inostranstvu. Filip ce u rodni Beograd, Boris kod strica u Crnu Goru. Evrovizija moze i bez nas ove godine, a mi cemo zajedno na „Suncane skale” i u Gucu ili na Egzit. Oli Ren ne treba da bude ljut zbog naseg dugog putovanja u (J)Evropu. Takva su razdruzivanja i razbracivanja u cilju evroatlantskih integracionih procesa. Kad malo bolje razmislimo, svi smo mi pomalo suverenisti i unionisti a ja sam optimista. Srbija i Crna Gora ce opstati u singularu ili u pluralu kao zajednica interesa.

I taman pomislim dosta je ceranja, a onda se setim da posle Ratka ostaje Radovan, a posle Duklje – raska oblast… Ima li kraja ovom nesvitanju?

Slavisa Orlovic
Politicki analiticar