Dan Evrope u Srbiji najbolje bi bilo proslaviti govorom o idejama zbog kojih je toliko krvi proliveno. Mozda bi se onda neki ljudi istreznili i sa zeljom da postanu deo ujedinjene Evrope, ozbiljnije razmislili o sistemu vrednosti na kojem ta ideja pociva

Piše: Zarko Korac /Nezavisne Novine

Nije nimalo slucajno sto je Evropa izabrala Dan pobede nad fasizmom kao svoj praznik. Celokupno ustrojstvo savremene Evrope pociva na idejama koje su duboko suprotne fasizmu. To su ideje parlamentarne demokratije, vladavine prava i ljudskih sloboda, nasuprot idejama dominacije vodje, odbacivanja tekovina francuske revolucije i rasne teorije.

Rezultati su ocigledni – nikada u svojoj dugoj istoriji Evropa nije imala tako dugi period mira, i ekonomskog i drustvenog razvoja, kao posle Drugog svetskog rata.

Te ideje su, bez obzira na povremene probleme, pokazale svoju snagu i produktivnost. Zato je ova proslava Dana Evrope, za vecinu Evropljana, samo jedno istorijsko podsecanje na politicku osnovu njenog danasnjeg prosperiteta. Za mnoge ljude na prostoru bivse Jugoslavije to, nazalost, nije tako.

U njihovoj nedavnoj proslosti, ideje vodje i rasna teorija, odnosno razlicite sovinisticke ideje, bile su veoma snazna osnova siroko prihvacenih politika. Ideje “sabornosti” i “narodnog vodje”, trebalo je da zamene ideju politickog pluralizma, bez koje nema stvarne demokratije. Ugledni mediji objavljivali su priloge u kojima su vredjani citavi narodi, a novostvorena kategorija “nacionalnih intelektualaca”, postala je jedini zvanicni tumac istorijskog toka. Tako je stvorena jedna ogromna kolicina pseudo istorijske literature, koja je pripremala ljude za ratove koji su ubrzo usledili.

Rezultati tih ratova su danas dobro poznati. Poznati su i njihovi protagonisti. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao je poseban sud, koji je dobio zadatak da im sudi. Evropa je po prvi put posle Drugog svetskog rata sa uzasom posmatrala necuvene zlocine na svojoj teritoriji. Taj utisak je posebno bio pojacan snagom medija u savremenom drustvu. Rat koji se vodio na prostoru bivse Jugoslavije bio je, kao malo koji rat pre njega, dokumentovan. Zbivao se pred televizijskim kamerama citavoga sveta. Upravo zato on je nase politicare pokazao kao obicne lazove – vecina njihovih obecanja bila je demantovana onim sto su kamere prikazale. Slike razaranja i smrti su bile jasne svakom coveku zdravog razuma.

Zato bi proslava Dana Evrope trebalo da izgleda drugacije na nasem prostoru. Ona bi trebalo da podseti na ideje koje su dovele do smrti nekoliko stotina hiljada ljudi i nesrecu miliona. Ideje koje jos brane neke politicke stranke na nasem prostoru. U Srbiji naslednica tih ideja, Srpska radikalna stranka, uziva najvecu podrsku medju biracima. Ona se nimalo ne stidi sto je njen lider na optuzenickoj klupi u Hagu. Ona je ponosna na svoju “slavnu” ratnu proslost i neprekidno huska ljude na nove ratove.

Dan Evrope u Srbiji najbolje bi bilo proslaviti govorom o idejama zbog kojih je toliko krvi proliveno. Mozda bi se onda neki ljudi istreznili i sa zeljom da postanu deo ujedinjene Evrope, ozbiljnije razmislili o sistemu vrednosti na kojem ta ideja pociva.

Ali bi onda sve bilo drugacije. Vladu Srbije ne bi podrzavala Socijalisticka partija Srbije, koja nije rekla ni jednu rec o svojoj odgovornosti za propast Srbije protekle decenije i krivici za ratove i zlocine u njima pocinjene. Crkva ne bi kanonizirala kao veliku licnost vladiku Nikolaja Velimirovica, neprijatelja zapadne civilizacije i velikog prijatelja i sledbenika Dimitrija Ljotica, oca srpskog fasizma, na cijem sprovodu je Velimirovic odrzao pohvalan govor. Srpska radikalna stranka bi bila na margini politickog zivota, tamo gde su slicne stranke u Evropi, a ne na vrhu, kao danas u Srbiji. Ubice Zorane DJindjica ne bi tabloidi promovisali u heroje, vec bi javnost sa gnusanjem odbacila njihove “romane”, koje “pisu” iz zatvora.

Sve bi bilo drugacije – normalno i ljudski. I zato je Dan Evrope za nas obaveza. Da dovrsimo bitku koju su drugi davno dobili. Da konacno pobedimio ideje mraka i destrukcije, sovinizma i netolerancije. Da konacno postanemo moderno drustvo.