Milosevic je pocinio mnoge zlocine, bio je uzasna osoba i trebalo je da mu se sudi, ali haske optuzbe protiv njega nikada ne bi mogle da se odrze

Piše: Danilo Mandic/Politika

Postoje slicnosti izmedju masakra u Srebrenici i americke akcije protiv irackih pobunjenika u Faludzi, kaze Noam Comski, po mnogima najznacajniji svetski intelektualac. U oba slucaja zene i deca odvojeni su od muskaraca pre nego sto je pocinjen zlocin, kaze on.

Comski je profesor na univerzitetu MIT u Bostonu (Masacusetski institut tehnologije), autor vise od 80 knjiga, ukljucujuci i „Novi vojni humanizam: Lekcije sa Kosova”. Ovaj intervju, u kojem je govorio i o bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, dao je specijalno za RTS i „Politiku”.

Amnesti internesenel je, medju ostalima, izvestio da je „NATO ozbiljno prekrsio pravila rata u svojim operacijama”. Brojne grupe zastitnika ljudskih prava slazu se i dokumentuju brojne ratne zlocine. Godisnjica jednog od tih dogadjaja obelezena je nedavno. U bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije stradalo je 16 ljudi. Zasto su ti zlocini ostali nepokriveni izvestajima i ima li mogucnosti da neko snosi odgovornost za te zlocine?

– Ja bih rekao da je o tim zlocinima izvestavano, ali se u njima likovalo. Nije da je to bilo nepoznato, kao bombardovanje radio-stanice, da, izvestavano je i za TV stanicu, ali „to je u redu”. Jer je TV stanica opisivana kao propagandno uporiste, pa je zato bilo ispravno bombardovati. To se stalno dogadja. To se upravo dogodilo novembra 2004. Jedan od najtezih ratnih zlocina u Iraku bila je invazija Faludze. Invazija Faludze bila je nesto slicno Srebrenici, ako tako gledate, ali… Oni su izvrsili invaziju na Faludzu; to je bilo prvo sto su ucinile invazione trupe SAD, zauzeli su opstu bolnicu i bacili pacijente na pod, izbacivali su ih iz kreveta na pod, vezane su im ruke na ledjima, lekari su baceni na pod sa rukama na ledjima. Na naslovnoj strani „Njujork tajmsa” bila je slika o tome, uz komentar da je to odlicno.

Zenevska konvencija zabranjuje da se napadaju bolnice.

– To je ozbiljna povreda Zenevske konvencije i Dzordz Bus bi trebalo zbog toga da bude osudjen na smrt, cak i po americkim zakonima. Ali, da i ne pominjem Zenevsku konvenciju, prikazano je to kao divna stvar, „jer je bolnica u Faludzi bila propagandni centar”, navodno su davali podatke o gubicima, pa je zato bilo ispravno izvrsiti veliki ratni zlocin. Dakle, bombardovanje TV stanice prikazano je na isti nacin. Zapravo, sigurno se secate da je NATO ponudio da nece bombardovati ako oni pristanu da emituju sest sati propagande NATO. I to je smatrano kao sasvim u redu. Kako se sa tim moze izici na kraj? Grupa medjunarodnih pravnika obratila se Medjunarodnom sudu za Jugoslaviju. Podneli su rezime rekavsi da bi sud trebalo da ispita ratne zlocine NATO. Ono sto su citirali bili su izvestaji Hjuman rajts voca, Amnesti internesenela i priznanja komande NATO. To je ono sto su oni podneli. Zaboravio sam, ali mislim da je Karla del Ponte bila u to vreme; ona nije htela to ni da pogleda, krseci zakone o Tribunalu, jer je ona „imala poverenje u NATO”. To je bio odgovor.

Zasto poredite masakr u Srebrenici sa invazijom na Faludzu?

– Zato sto postoje slicnosti.

Na primer?

– U slucaju Srebrenice, zene i deca su odvedeni kamionima, a onda je, doslo do masakra. U slucaju Faludze, zenama i deci je naredjeno da odu, nisu odvedeni, ali muskarcima to nije bilo dozvoljeno. I onda je doslo do napada. Pri tom, ispostavilo se da su putevi bili blokirani.

Sve u svemu, mislim da to nije ista prica, ali ovaj deo je slican. Ja sam zaista to spomenuo nekoliko puta – bure protesta, histerija, znate vec. Hocu da kazem da mi imamo srece sto nemamo cenzuru, ovo je slobodno drustvo, preovladjuje samocenzura. U stvari, Orvel je pisao o tome nesto sto niko nije citao, svi su citali „Zivotinjsku farmu”, ali skoro niko nije citao uvod u „Zivotinjsku farmu”…

To nije objavljeno.

– Nije objavljeno, vec je trideset godina kanije izaslo u okviru njegovih neobjavljenih radova. On tu kaze da je „Zivotinjska farma” satira totalitarne drzave, ali da se „slobodna Engleska ne razlikuje mnogo”. U slobodnoj Engleskoj nepopularne ideje mogu da budu ugasene bez primene sile i on je dao primere. I ovde je vrlo slicno i uopste nije vazno koliko su ideje ekstremne. Invazija na Irak je savrsen primer.

U sredistu javnog mnjenja nigde necete naci sugestiju da je lose napasti drugu drzavu. Ako ste napali drugu drzavu, morate da placate reparacije, morate da se povucete, a vodjstvo mora da bude kaznjeno. Ne znam da li ste citali Nirnberske presude, gde je sudija Dzekson, sef tima tuzilaca Ministarstva pravde SAD, dao veoma, veoma jasne izjave o tome da „moramo te ljude da osudimo na smrt za zlocine koje su pocinili. I kada bilo ko pocini zlocin, ukljucujuci i nas, i mi moramo da to postujemo”. On je rekao: „Mi optuzenima pruzamo `pehar sa otrovom` a ako i mi okusimo iz tog pehara, tada se i sa nama mora tako postupati”. Ne moze biti jasnije! Oni su takodje definisali agresiju. Agresija je definisana tako da se odnosi apsolutno i bez izuzetka ne samo na invaziju na Irak, vec na sve vrste drugih invazija, u Vijetnamu i mnoge druge, pa cak i teroristicki rat protiv Nikaragve tehnicki potpada pod zlocin agresije, kako je definisano u Nirnbergu.

A NATO bombardovanje Jugoslavije?

– Da, i tu se uopste ne postavlja pitanje. U stvari, postojala je nezavisna istrazna komisija o bombardovanju Kosova, koju je predvodio veoma postovani juznoafricki pravnik, sudija Ricard Goldston, i oni su zakljucili da je bombardovanje bilo, po njihovim recima „nezakonito ali legitimno”. Ako je nezakonito, to je ratni zlocin. Ali, oni kazu da je bilo legitimno, jer je bilo potrebno da se zaustavi genocid. A onda dolazi uobicajena inverzija istorije. U stvari, sudija Goldston, jedna casna osoba, kasnije je priznao da su zlocini dosli posle bombardovanja i da su, stavise, bili ocekivana posledica. On je to priznao pre jedno dve godine na jednom predavanju u Njujorku, rekavsi: „Ipak, uprkos tome, mozemo naci nekakvu utehu u cinjenici da je Srbija to ionako planirala, a dokaz za to da su planirali jeste”, pogodite sta – „Operacija potkovica”, verovatno falsifikat obavestajne sluzbe. I vise od toga, cak i da je to bila istina, to je nesto sto je samo krizni plan. Evo, Izrael ima plan za svaki slucaj da, ako dodje do konflikta, istera sve Palestince sa Zapadne obale. Znaci li to da Iran ima pravo da bombarduje Izrael?

Slobodan Milosevic je umro u martu. Kakav je po Vama znacaj njegove smrti?

– Milosevic je pocinio mnoge zlocine, nije dobra licnost, uzasna osoba, ali optuzbe protiv njega nikada ne bi mogle da se odrze. On je prvo optuzen zbog Kosova. Optuzba je objavljena upravo usred bombardovanja, sto je vec potire. Navodno su korisceni britanski i americki obavestajni izvori usred bombardovanja. To ne moze da se shvati ozbiljno. Medjutim, ako pogledate optuznicu, ona se odnosila na zlocine posle bombardovanja. Sa jednim izuzetkom: Racak. Ako cak i prihvatimo da su tvrdnje istinite, ostavimo to po strani. Dakle, uz jedan izuzetak, bez dokaza da je on u to bio umesan ili cak da se to uopste dogodilo, skoro citava optuznica je obuhvatila vreme posle bombardovanja. Kako moze da se dokaze optuznica? Jedino ako Bila Klintona i Tonija Blera takodje smestite na optuzenicku klupu. Oni su i tada shvatili da je to slaba optuznica. Onda su joj dodali prethodne balkanske ratove. Mnogo strasnih stvari se tamo dogodilo. Ali najgori zlocin za koji su hteli da ga optuze bio je genocid u Srebrenci.

Medjutim, tu postoji mali problem: naime, holandska vlada koja je bila odgovorna za to, jer su tamo bile holandske trupe, sprovela je iscrpnu, detaljnu istragu o tome. To je velika istraga od nekoliko stotina strana i oni su zakljucili da Milosevic nista nije znao o tome i da su u Beogradu, kada se to otkrilo, bili uzasnuti. Pa, zamislite da je to uslo u svedocenje!

Znaci li to da ste Vi „Milosevicev simpatizer”?

– Ne, on je bio strasan. U stvari, trebalo je da on bude svrgnut i on bi verovatno bio svrgnut pocetkom 90-ih, da su Albanci glasali, to je bilo vrlo blizu. On je uradio razne strasne stvari, ali to nije bila totalitarna drzava. Bili su izbori, bila je tu opozicija, mnogo mutnih radnji, ali toga ima svugde i ja svakako ne bih zeleo da veceram s njim ili da razgovaram s njim. Jeste, on je zasluzio da mu se sudi za zlocine, ali ovo sudjenje nije nikada moglo da bude odrzivo, cak i da je bilo poluposteno. To je bila farsa; u stvari, oni su bili srecni sto je umro.

U kom smislu?

– Jer nisu morali da prodju kroz citavo sudjenje. Sada mogu da stvore sliku o tome kako bi on bio osudjen kao drugi Hitler.

Da je ostao ziv.

– Ali sada ne moraju to da rade.

——————

Iran kao Srbija 1999.

U Srbiji je bio jedan demokratski pokret koji obecava, pre i, naravno, tokom bombardovanja. Ljudi kao sto je Vesli Klark tvrdili su da ce to bombardovanje koristiti antimilosevicevskim snagama, ali se to, naravno, pretvorilo u katastrofu. Je li to bila ozbiljna procena od strane NATO?

– Ne mogu da citam njihove misli. Kada pocinite zlocin, vrlo je lako da nadjete opravdanje. Tako je i u licnom zivotu; tako je i u medjunarodnim odnosima. Dakle, da – mozda su poverovali. Mislim da postoji uverljiv dokaz da su japanski fasisti verovali da cine dobro kada su krenuli u Drugi svetski rat. Dzon Stjuart Mil je svakako verovao da je castan i plemenit kada je trazio osvajanje Indije. Posle nekih od najgroznijih stvari, o kojima sam govorio, ipak, mozete lako poverovati da ste castan covek. Meni je bilo jasno da ce to naskoditi demokratskom pokretu, cuo sam za to i nisam mogao da dobijem dovoljno informacija, ali bilo je jasno da ce se to dogoditi. To se upravo sada dogadja u Iranu. U Iranu postoji demokratski pokret, oni mole Sjedinjene Drzave da ne drze tako ostar embargo, naravno, da ne napadaju, jer im to skodi, a svakako daje snagu najreakcionarnijim nasilnim elementima u drustvu.