Posto smo ocenili Vladu, red je da ocenimo i premijera. Ali dozvolite mi da to uradim na svoj nacin. Otvorenim pismom

Piše: Goran Petrovic/Nezavisne Novine

Posto smo ocenili Vladu, red je da ocenimo i premijera. Ali dozvolite mi da to uradim na svoj nacin. Otvorenim pismom koje glasi:

Postovani gospodine predsednice, (kada biste samo znali kakve je stomacne tegobe kod mene izazvao ovakav pocetak pisma, shvatili biste da su Vase stomacne tegobe prouzrokovane Haskim tribunalom, koje ste vec vidim, Bogu hvala, preboleli, decja igra prema ovim mojim) setao sam ovih dana Zemunskim kejom, pa sam, naivan, na trenutak pomislio da svratim i pozalim se, kako ono bese “na tesko stanje u zemlji Srbiji i veze Vlade i mafije”, ali sam se brzo prisetio da Vi vise niste tamo i da nije bas preporucljivo za zdravlje, piti kafu sa Vama i Vasim saradnicima.

Zbog nemogucnosti da Vas vidim, a i iz bezbednosnih razloga, brzo sam se opredelio za pismo kao nacin obracanja.

Smisljao sam danima u sebi kako da Vam se obratim, sta da Vam kazem, birao sam reci, prevrtao i okretao recenice, misli, ideje, aluzije, ali sam brzo postao svestan svoje malenkosti i nistavnosti. Pokunjen i posramljen sto nemadoh pameti i znanja da Vam se obratim kako to dolikuje kada pises “svom” premijeru, htedoh vec da odustanem, ali mi u poslednjem trenutku padne na pamet spasonosna ideja.

Ako ja ne umem, drugi su umeli i umeju. Zato uzeh da listam i citam sta su drugi, “umniji i pametniji” od mene, pisali, kada su se obracali vlasti i vlastodrscu. A pisali su ovako:

“Srbi treba da znaju da ce posle pada (vase vlade, naravno), kad god do njega dodje broj ljudi kojima ce biti sudjeno, biti pet puta veci nego posle pada Milosevica… Posle pada ovog rezima hiljade prvih ljudi nece moci da ostane u Srbiji, sto iz straha od osvete ljudi kojima su naneli grdno zlo, sto zbog krivicnih dela koje su pocinili…”

Ostro nema sta i nekako pretece bas kako sam i ja zeleo da pocnem. Ali ovo sto sledi je jos bolje:

“Milosevic i njegov sistem bili su prave bebe (ovu rec nikako nisam mogao da izbegnem, jer tako pise u originalu) u odnosu na sistem koji je danas napravljen i funkcionise ovde. Nikada Srbija nije bila u vecem ropstvu nego danas… Tako prefinjen sistem kontrole medija, finansijskih tokova, dosijea policije (tajne i javne) ucena, pretnji, maltretiranja, sikaniranja, sudjenja, otpustanja, premetanja, namestanja… nikada u istoriji nije zabelezen…”

Fascinantno. Nemam sta da dodam, ostao sam bez reci.
Kontrola medija Vam je zbilja savrsena i nekako suptilna. A tek finansijski tokovi? Bravo! A dosijei? Celi serijali u tabloidima. A kako i ne bi kad ih uredjuje Direktor BIA licno. Tako se prica, a i on se potrudio da potvrdi autorstvo u pojedinim slucejevima.
Salu na stranu, nadam se da prepoznajete reci vaseg omiljenog srednjoskolca zbog kojeg ste cak i Vi kao najveci legalista nekoliko puta prekrsili zakone.

Ali to je lepa ljudska osobina – Vi kad volite, stvarno volite.
Sve ove reci on je, ako se secate, uputio pokojnom Zoranu DJindjicu i njegovoj vladi, ali se one tako bolno lepe za Vas i tako savrseno pristaju uz sve afere Vasih partijskih drugova, saradnika, ministara i raznih funkcionera Vlade. Narod bi rekao “nije kome je namenjeno, nego kome je sudjeno”. Nakon ove male digresije mozemo da nastavimo:

“Usli ste u nase novcanike kao copor pasa u kasapnice, u nase kuce kao provalnici, u nase glave kao bolest. Vi ste razorili institucije, deformisali pravdu, rastegli zakone… VI KUJETE PLANOVE DA, UPOTREBLJAVAJUCI DRZAVU U PRIVATNE SVRHE, JOS JEDNOM IZABERETE SEBE ZA VLADARE!!”

Svaka mu je zlatna i na mestu mora se priznati. I zasto bi se ja, na kraju krajeva, mucio i nesto izmisljao kada je covek vec sve to lepo napisao.

Moram da priznam da mi se najvise dopao onaj deo kada se autor skromno i skruseno, kako i prilici nekome ko se obraca vlasti i to ne bilo kojoj nego onoj najvecoj, osvrce na svoju malenkost. Pa, sta da radim, opet “pozajmica”.

Gospodine predsednice “sta govori o meni cinjenica da sam za najveceg i licnog protivnika izabrao najmocnijeg i najpokvarenijeg coveka u zemlji? Da sam plasljiv? Da imam putera na glavi? Da nisam u stanju da izdrzim na nogama sve sto mi je vas centar za lazi, afere i masovne halucinacije priredio? Da se bojim onoga sto biste mi vi najradije organizovali? Vi radite ono sto hocete, a ja cu ono sto moram!!”

Obozavam ga, mame mi, i bojim se da cu ga nekako zavoleti. Pa, kako i ne bih posle ovakvih reci.

Jedino mi se ne dopada odredjena naivnost na kraju. Kada je sve skenirao i snimio kao magnetna rezonanca, podujevac se umesto bolnih hiruskih zahvata i amputacija opredelio za legalizam. Ne znam pod cijim uticajem, ali postujem stav. Mada se posle ovakvih reci i ovakve “dijagnoze” kancer ne moze leciti aspirinom. Ali sta je tu je i napisano je ovako:

“Tuzicu ga (ili ti Vas, gospodine predsednice, jer smo se dogovorili da je ovo, iako je drugom namenjeno, sudjeno vama) zbog staljinizma, pokusaja zastrasivanja, gusenja javne reci u Srbiji, unosenja licnih elemenata u vodjenje drzavnih poslova, pritisaka na DB, policiju i sudstvo. Tuzicu ga za klevetu, nipodastavanje pravosudnih, sluzbenih institucija i policije, za izricanje javnih presuda, bez dokaza i sudskog postupka.”

Sta reci, bilo je svega i pokusaja zastrasivanja i klevete i gusenja javne reci i izricanja javnih presuda bez suda i dokaza. Optuzivali ste me da sam prisluskivao i Vas i Vase saradnike i Vase miljenike u raznim uniformama i sa raznim kapicama, a to nije istina, da sam kidnapovao Milosevica, a to nije istina, da sam nezakonito hapsio i isporucivao Hagu, a to nije istina, da sam organizovao ubistvo svog kolege Gavrilovica, a to nije istina, da sam svercovao drogu sa gnjurcima preko Drine i Dunava, a to nije istina…

A sta je istina? Istina je, recimo, da “Novosti” i “Politika”, pre godinu dana, nisu objavili moje intervjue zbog pritiska koji je na njih izvrsen, a u vezi s cim Vi i Vas omiljeni srednjoskolac niste nevini. Barem mi je tako reklo nekoliko urednika, koji su bili prisutni na “brifingu” u Vladi, koji, necete verovati, nije organizovao Beba Popovic, vec vas dvojica.

Ali, ja Vas necu tuziti, a i kome? Stojkovicu, Jocicu, Bulatovicu!?
Besmisleno, barem za sada. Ja mislim da mi je i ovo pismo dovoljna satisfakcija s ovom toplom, ljudskom, iskrenom da ne kazem lirskom zavrsnicom. “KADA BI TI, KOSTUNICE, ZBILJA VOLEO SRBIJU I SRBE, IZABRAO BI NEKU DRUGU ZEMLJU DA U NJOJ BUDES PREMIJER”.

P.S. Mnogo biste me zaduzili, ako biste mi nabavili broj tekuceg racuna vec pominjanog srednjoskolca, jer ne bih voleo da me tuzi za pirateriju ili kradju intelektualne svojine. Iako je sve stavljeno pod navodnike i autor vise nego jasno naznacen, ne bih da reskiram. Spreman sam da honorar podelimo po pola ili da mu uplatim ceo, ali ne znam gde. Ako ne nabavim broj tekuceg, honorar cu uplatiti uz racun za struju “sa pozivom” za generalnog direktora. Pa i ja sam legalista i to veci nego sto mislite.