Navodi da su pojedini novinari u tajnosti radili u interesu vlade odrazavaju dubinu krize u novinarskoj profesiji

Piše: Tamara Causidis i Boris Georgievski/BIRN

U Makedoniji je nastala prava medijska bura nakon objavljivanja optuzbi da je grupa novinara u tajnosti radila za kompaniju za odnose s javnoscu, manipulisuci javnim mnjenjem u interesu vladinih ministara i drugih zvanicnika.

Dnevni list “Vreme” objavio je imena novinara iz vise medijskih kuca koji su, po njegovim navodima, bez saglasnosti svojih redakcija radili za kompaniju za odnose sa javnoscu “Fabrika”.

List navodi da su ovi ‘tajni agenti’ pripremali govore za vladine ministre iz vladajuce Socijaldemokratske stranke, kao i liste pitanja i odgovora za konferencije za stampu.

Clanak je doveo do preispitivanja u medijima, uz ucestale pozive na konacno rasciscavanje odnosa u profesiji cija se reputacija sve cesce dovodi u pitanje.

Neki komentatori misle da su novinari sami krivi za sopstvene niske standarde i promenljivu profesionalnu etiku. Drugi tvrde da kljucni problem lezi u prevelikom ucescu velikih kompanija i politicara u vlasnickoj strukturi medija, zbog cega su novinari podlozni direktnom pritisku od strane vlasnika i nalaze se u stalnom strahu od gubitka posla.

Nedavna istrazivanja pokazuju da je poverenje u medije pocelo da opada mnogo pre objavljivanja ovog clanka.

Prilikom istrazivanja javnog mnjenja sprovedenog pre tri meseca, vise od 70 procenata ispitanika izjavilo je da vise ne veruje medijima.

Pretpostavlja se da tiraz listova opada. Tacni podaci predstavljaju tajnu, ali upuceni tvrde da je ukupan broj citalaca opao za cak 30 procenata tokom protekle godine.

“Makedonija se nalazi na prvom mestu u regionu uzimajuci u obzir broj medija po stanovniku, sa ukupno 48 televizijskih stanica, vise od 160 radio stanica i devet dnevnih i osam nedeljnih listova, dok broj ukupan stanovnika iznosi samo 2,1 milion”, kaze Ivan Andreevski, predsednik Udruzenja novinara. “Medjutim, ovakvo izobilje ne podrazumeva i kvalitet.”

Zoran Ivanov, direktor drzavne Makedonske informativne agencije (MIA), jedan je od onih koji smatraju da vlasnicka struktura predstavlja uzrok snizavanja profesionalnih standarda.

Zakonski propisi su nekada, bar u teoriji, zabranjivali ucesce politicara u vlasnickoj strukturi medija. Medjutim, ova zabrana je eliminisana nedavno usvojenim izmenama zakona.

Kao rezultat toga, politicke stranke danas poseduju ili su blisko povezane sa tri od pet privatnih TV stanica koje imaju dozvolu za emitovanje programa na celokupnoj teritoriji Makedonije.

Vlasnik televizijske stanice A1 je Velija Ramkovski, lider nedavno osnovane Partije za ekonomski preporod, dok je Sitel TV u vlasnistvu Gorana Ivanova, sina Ljubisava Ivanova, predsednika Socijalisticke stranke. Emil Stojmenov, sin Borisa Stojmenova, lidera stranke VMRO-Vistinska, poseduje TV stanicu Kanal 5.

Telma TV se nalazi u vlasnistvu velike naftne kompanije, dok etnicki Albanac Vebi Velija poseduje petu stanicu, Alsat TV.

Tri najprodavanija lista u zemlji, Utrinski Vesnik, Vest i Dnevnik, nalaze se u rukama nemackog medijskog giganta, kompanije WAZ.

Vreme je njihov jedini ozbiljni takmac na makedonskom trzistu. Mnogi veruju da Velija Ramkovski ima uticaj na pisanje ovog lista.

Ivanov se zali na “rastuci uticaj mocnih biznismena koji otvaraju svoje televizijske stanice, stvaraju nove politicke stranke ili postaju lideri sopstvenih stranaka.”

“Kako u ovim uslovima mozemo govoriti o postojanju slobode medija?”, pita se on.

Branko Trickovski, jedan od urednika dnevnog lista Utrinski vesnik, tvrdi da su se novi politicki i poslovni upravitelji makedonskih medija pokazali nekompetentnim.

“Oni ne investiraju u razvoj medija, vec u instrumente koji ce im pomoci da ostvare svoje politicke ili poslovne interese”, kaze on.

Katerina Blazevska, urednica Dnevnika, priznaje da su novinari cesto nemocni da se odupru pritiscima svojih vlasnika.

“Oni imaju samo teoretsku mogucnost da se ovome odupru tako sto ce preci u drugi medij”, kaze ona. “U praksi, svi mediji su slicni.”

Dok pojedini strucnjaci krive vlasnicku strukturu medija, neki tvrde da se pitanje niskih standarda mora resavati nezavisno od toga.

“Umesto cinjenica, makedonski mediji cesto objavljuju ili emituju spekulacije predstavljene u formi cinjenica, uglavnom dobijenih iz anonimnih izvora”, navodi se u nedavnom izvestaju Infocentra, lokalne nevladine organizacije.

Direktorka Infocentra Biljana Bejkova smatra da novinari nemaju opravdanja za ovakvo neprofesionalno ponasanje. “Ne govorimo o nezavisnosti, vec o profesionalnom pristupu i postovanju profesionalnih standarda na koje smo zaboravili”, kaze ona.

Vecina novinara se ne slaze sa njenim misljenjem. Oni tvrde da ih nepostojanje institucionalne transparentnosti prisiljava da stite identitet svojih izvora, cak i kada bi informacija o kojoj je rec trebalo da bude dostupna javnosti.

Ogranicen pristup nosiocima javnih funkcija takodje prisiljava novinare da se oslanjaju na anonimne izvore, dodaju oni.

Iako je Makedonija nedavno usvojila novi zakon o slobodi informacija, koji ce stupiti na snagu ove jeseni, malobrojni su oni koji veruju da ce on dovesti do velikih promena u politickim strukturama.

Direktor Vremena, Aleksandar Damovski, tvrdi da novinari cesto sasvim opravdano stite identitet svojih izvora, imajuci u vidu ranija iskustva.

“Strah je sasvim opravdan, kada se uzmu u obzir ranija iskustva sa osvetoljubivim direktorima ili politicarima”, kaze on. “Zbog toga novinari cesto koriste frazu ‘saznali smo’ ili ‘iz anonimnih izvora'”, dodaje.

Damovski smatra da slucaj firme Fabrika predstavlja poslednje upozorenje svim pripadnicima novinarske profesije.

“Slucaj Fabrika predstavlja ozbiljno krsenje novinarske etike”, kaze on. “Imena svih [novinara koji su radili za tu kompaniju] moraju biti objavljena kako bi se uklonila mrlja sa cele novinarske profesije.”

Izuzev lista Vreme, vecina medija nije izvestavala o aferi Fabrika, iako medju novinarima ovaj skandal predstavlja najcescu temu internih razgovora.

Medijska nezainteresovanost za ovaj slucaj veoma je razocarala Damovskog. “Jedna redakcija je cak objavila komentar u prilog novinara [umesanih u skandal], sto se ne moze tolerisati” kaze on.

Katerina Blazevska, koja predsedava Sudom casti udruzenja novinara, osudjuje ovu aferu i smatra da su mnoge slicni slucajevi ostali skriveni od javnosti.

“Nazalost, ovi novinari jos uvek uzivaju zastitu i bez stida tvrde da su nezavisni”, kaze ona. “Ta cinjenica predstavlja jos veci problem i jos veci skandal.”

Neki tvrde da niske zarade u medijima stimulisu atmosferu korupcije medju 1.000 novinara koji rade u Makedoniji.

“Oko 75 odsto novinara nema nikakva redovna primanja, a honorari su obicno minimalni”, kaze Ivan Andreevski iz Udruzenja novinara.

Mnogi misle da ovakva opravdanja predstavljaju obicnu hipokriziju. Ipak, svi se slazu da je afera Fabrika pokazala duboku krizu profesije.

Mircela Dzuvalekovska, bivsi dopisnik Rojtersa i urednik Makedonskog informativnog centra, smatra da je afera Fabrika pokazala da su makedonski mediji dosegli samo dno.

“Nize se ne mozemo spustiti, jer smo vec na samom dnu”, kaze ona. “Novinarstvo i profesionalizam nikada nisu bili na tako niskom nivou.”

*Tamara Causidis je koordinator BIRN projekta za Makedoniju. Boris Georgievski je novinar dnevnog lista “Utrinski vesnik” i redovni saradnik Balkan insajta. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.