Umesto da se pozabavi gorucim pitanjima ove zemlje, parlament Srbije se posle tromesecne pauze sastao, kako se ispostavilo, samo da bi citava dva minuta odao postu Slobodanu Milosevicu

Piše: Danas

Umesto da se pozabavi gorucim pitanjima ove zemlje, parlament Srbije se posle tromesecne pauze sastao, kako se ispostavilo, samo da bi citava dva minuta odao postu Slobodanu Milosevicu. Prvi minut odcutali su u stavu mirno samo socijalisti, a posle sat i po vremena, pred ocima javnosti, pridruzili su im se i radikali u stojecem, i “zateceni” poslanici DSS – u sedecem stavu. Privid nedostatka kvoruma u danu kada su se poslanici tiskali po hodnicima, a narocito cinjenica da su pogresno usmerene TV kamere slikale praznu salu, socijalistima su posluzili kao izgovor da repriziraju citavu predstavu. Ako nista drugo, ova nesudjena sednica parlamenta, u trajanju dva minuta, posluzila im je za “poentiranje”, dok su ostali nastojali da sacuvaju stecene poene.

Socijalisti su pokazali da i mrtav Milosevic moze da ucenjuje citav svet, ali i ko su njegovi istinski protivnici, a ko postovaoci. Dok su se oni iz G17 Plus, SPO, SDPO, NS i Za evropsku Srbiju distancirali od celog dogadjaja time sto su izasli iz skupstinske sale, “iznenadjenim” poslanicima DSS koji, istina, sede do prozora, vrata su bila predaleko. Umesto da se javno suprotstavi farsi u parlamentu, vodeca vladajuca stranka nasla je nacin kako da svima ugodi – da se mirnim prisustvom u sali njeni poslanici ne zamere socijalistima koji podrzavaju Vladu, a sedecim stavom – izbiju argumente kriticarima da su odali postu coveku koji je, zapravo, “ubio” Srbiju.

Citav dogadjaj mogao je, da su hteli, da preraste u cutanje za Srbiju. Iz DSS se nisu pretrgli da odaju postu svima onima koji su stradali od milosevicevog rezima, Stambolicu, DJindjicu, funkcionerima SPO, novinarima, otporasima, gradjanima, pa cak ni da se zvanicnim papirom ograde od zlocina u Srebrenici i drugim stratistima u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, pa i u Srbiji.

Predsednik Skupstine Srbije Predrag Markovic, koji ni vikendom ne propusta priliku da “cuva” Skupstinu i promovise se pred kamerama, naprasno se razboleo i prepustio vodjenje sednice socijalisti Zoranu Andjelkovicu. Kako je pao izbor bas na njega, a ne na nekog od preostalih sest potpredsednika? Da je zamolio onog iz DS, mozda bi se i demokrate pojavile u parlamentu i sprecile “srpsku sramotu” koja je kostala milione dinara za poslanicke dnevnice, smestaj, putovanja… Mozda su tome doprineli i lideri DS i DSS koji se pogadjaju da li ce medjusobna saradnja biti uslovna ili bezuslovna. Spominju se i neki prioriteti, ali se ne spominje da Srbija klizi, tone, pliva, trese se…