Smrt Slobodana Milosevica prekinula je sudski proces pred sudom UN protiv politicara koga su na Zapadu cesto nazivali “balkanskim kasapinom”, konstatuje Glas Amerike koji pokusava da odgovori na pitanje da li Miloseviceva smrt znaci da je pravda ostala nezadovoljena.

U toku jedne burne decenije, Milosevic prkosio je medjunarodnim sankcijama i NATO vazdusnim udarima. Na kraju ga je s vlasti zbacio njegov narod, ali je prije toga u balkanskim ratovima stradalo vise od 200.000 ljudi, oko tri miliona je ostalo bez domova, a veci dio bivse Jugoslavije ekonomski opustosen.

“Zrtve su izgubile priliku da dobiju satisfakciju, da dobiju odgovarajuci zavrsetak, zato sto Milosevicu nece biti izrecena presuda zbog njegove uloge u tim dogadjajima”, smatra Ricard Diker, direktor Programa za medjunarodnu pravdu u organizaciji Hjuman rajts voca.

Milosevic je prvi bivsi sef drzave koji se pojavio pred medjunarodnim sudom i prijetila mu je kazna dozivotnom robijom. Medjutim, mnogi posmatraci, kao sto je analiticar Dzon Hulsman iz fondacije Heritidz u Vasingtonu, smatraju da je Hag bio pogresno mjesto za sudjenje, jer je predaleko od Balkana i Srbije.

“Zbog edukacije srpskog naroda, umjesto sto mu je sudila gomila anonimnih tehnokratskih sudija za koje niko nikada nije cuo, njemu je trebalo da politicko sudjenje organizuje narod regiona. Ovako je on izbjegao kaznu, a za sobom ostavio propagandnu bitku koja ce se voditi i dalje”, kaze Hulsman.

Nina Bang-Jesnen, izvrsna direktorka Koalicije za medjunarodnu pravdu, istice da je Haski sud imao vise razlicitih ciljeva u slucaju protiv Milosevica. “Prvi je naravno bio da se utvrdi da li je taj covjek pocinio zlocine za koje se tereti. Ali, drugi je bio da se iznesu cinjenice o tome sta se desavalo narodima Balkana. Sudjenje Milosevicu ne moze se posmatrati kao obicno sudjenje za ubistvo”, istice ona.