Ratovi, glad, tranzicija i sponzoruse sasvim su devalvirali Dan zena kao praznik s radnicko-klasnim sadrzajem. Nema vise socijale, prolaze samo najjace i najbolje

Piše: Biljana Mitrinovic/Politika

Ratovi, glad, tranzicija i sponzoruse sasvim su devalvirali Dan zena kao praznik s radnicko-klasnim sadrzajem. Nema vise socijale, prolaze samo najjace i najbolje. U firmama sa evropskim radnim vremenom nekako ne ide da se dele karanfili, zene “na frizuru” obicno idu i drugim danima, a ne mozemo ni da zamislimo japije kako se opijaju na racun tog “zenskog” praznika.

Proteklih godina Osmi mart ponovo je postao ideoloski praznik, samo sto pitanje polozaja zena sada postavlja gradjanska opcija (i to samo za odredjene zene), a zenske organizacije su stale na celo mirovnog pokreta.

Zato nam se i moglo desiti da zena na celu skupstinskog odbora za ravnopravnost polova sa globalnog nivoa pocinje da deluje na strogo lokalnom. Tako Leila Ruzdic, predsednica ovog parlamentarnog tela i poslanica Demokratske stranke, u tuzbi za klevetu direktora Radio-televizije Srbije protiv Biljane Kovacevic-Vuco vidi elemente “diskriminacije zena u javnom zivotu”, pa cak ocenjuje da za to nisu krivi agresivni pojedinci, vec “drzava koja to dozvoljava”.

Kao sto nije jasno zasto je mizoginija ako Tijanic tuzi Vuco, tako deluje kao cista mizantropija to sto gospodja Ruzdic ne reaguje kad trudnicama smanjuju nadoknadu za porodiljsko bolovanje.

Opet, gospodja Ruzdic devalvira vlastiti angazman na ravnopravnosti polova kad u kontekstu predstavljanja zena “na nedopustiv nacin” u medijima spominje zafrkavanje voditeljke “Utiska nedelje” Olje Beckovic – “da zene treba da idu u kuhinju”.

Ako predsednica Odbora za ravnopravnost polova ne ume da prepozna uspesnu, mocnu i uticajnu zenu ni kada ona svake nedelje vodi najgledaniji televizijski politicki tok-sou, onda ravnopravnost polova od predsednice nema cemu da se nada.

“Znala sam Olju Beckovic kao dete i tada nije bila takva, nego je zastranila u muskom sovinistickom svetu”, rekla je prosle nedelje gospodja Ruzdic.

U ovakvom nasem svetu pobedu u bici za ravnopravnost polova nece odneti ni Biljana Kovacevic-Vuco, koju Leila Ruzdic brani, niti Zene u crnom, koje sve sa crnim zastavama obelezavaju 8. mart na Trgu republike u Beogradu. Pobedice one koje imaju cilj. Pod uslovom da to ne bude uski, stranacki politicki cilj i pod uslovom da njihova borba zaista ima neke veze s ravnopravnoscu polova. A ne s pobedom nad muskim politickim protivnikom.