Ekskluzivno iz beleznice instruktora o tome na sta su se sve masinovodje sa barske pruge zalile

Piše: Glas javnosti

Masinovodja voza koji je 21. februara prosle godine saobracao preko Zlatibora, prijavio je da mu je sa lokomotive kod Ribnice spao “regulator kocnog poluzja”, uredjaj dovoljno veliki i tezak da lokomotivu moze da izbaci iz koloseka. Godinu dana ranije, isti taj deo spao ja sa lokomotive dok je voz prelazio most preko Uvca, blizu Priboja. Regulator je tada izbacio lokomotivu iz sina, ali su, srecom, i lokomotiva i vagoni putnickog voza koji je vukao ostali na mostu, a tragedija je izbegnuta samo pukom igrom slucaja.

Ovo su samo neki detalji kojima Milos Markovic, koji je 25 godina radio kao instruktor masinovodja na barskoj pruzi i koji je prosle godine, posle strajka uzickih masinovodja, ostao bez posla, opisuje kakvo je stanje bezbednosti saobracaja na barskoj pruzi. On objasnjava da je barska pruga po stepenu objektivne opasnosti, zbog konfiguracije terena i uslova eksploatacije, jedna od tezih u Evropi i da nema u svetu pruge na kojoj je toliko masinovodja i zeljeznicara poginulo ili su ostali invalidi.

– Do nesrece u Biocu, broj masinovodja, pomocnika i ostalih radnika koji su poginuli na ovoj pruzi bio je daleko veci od broja poginulih putnika. Nazalost i u jednom i u drugom pogledu – podseca Markovic.

Bivsi instruktor masinovodja kaze da su novac i dotrajalost pruge poslednjih godina veliki problem, ali da ti razlozi cesto sluze kao paravan za prikrivanje citavog niza propusta, nedostataka i nepravilnosti subjektivnog karaktera.

– Cinjenice su neumoljive – postupci svih koji su ukljuceni u saobracaj na zeleznici propisani su do u tancine zakonima, pravilnicima i ostalim aktima. Problem je sto dugi niz godina u zeleznickom saobracaju imamo odstupanja od tih pravila, odstupanja koja su suprotna zakonu, a masinovodje kao krajnji izvrsioci u poslednje vreme rade u nepravilno izmenjenim uslovima saobracaja – kaze Markovic.

Iz privatnih zabeleski koje je godinama vodio kao instruktor, Markovic cita neke neverovatne detalje koji ukazuju na to sta se desava u srpskim zeleznicama. Tako u jednom od dopisa masinovodja sefu sekcije, navodi se ocena masinovodje do koje je dosao u pokusaju da zameni devet dotrajalih papuca – da je ono sto se desava u depou u Beogradu “ili tihi strajk, ili nerad ili – sabotaza”.

Drugi masinovodja pise sefu da mu je 2. marta prosle godine u depou u Beogradu najpre ponudjena lokomotiva 461-129 kojom je trebalo da povuce brzi voz, i da je prilikom prijema ustanovio da je na lokomotivi zbog havarije neispravan birac napona. Sledecu lokomotivu koju su mu ponudili, broj 461-030, ovaj masinovodja nije primio takodje zbog neispravnog biraca napona. Sledecu, trecu po redu, lokomotivu 461-026, nije primio zbog neispravnog pantografa i neispravnog auto-stop uredjaja (ovaj uredjaj zaustavlja voz ako masinovodja pogresi i, recimo, prodje kroz crveni signal).

Ponudili su mu jos jednu lokomotivu, ali ona nije bila pregledana. Po dogovoru sa masinskim dispecerom, prebacili su lokomotivu iz Makisa i nju je masinovodja pregledao i primio na peronu. Posle polaska, reagovao je kontrolnik pritiska glavnog vazdusnog voda, pa je sam masinovodja jos 25 minuta otklanjao taj kvar. Istog dana, drugom masinovodji su za poslovni voz prema Baru, od cetiri prethodno odbijene lokomitive, ponudjene dve koje je on pregledao i odbio, i tek mu je onda data treca, ispravna lokomotiva.

Treci masinovodja zamolio je 24. januara prosle godine ovlascene da crnogorske lokomotive vise ne salju u Beograd jer ih u Beogradu niko ne pregleda.

Masinovodje u izvestajima sefu sekcije nabrajaju samo vaznije nedostatke na lokomotivama: probleme sa kocionim papucama, odnosno sa vazdusnim kocnicama, aparatima za gasenje pozara koji su rasplombirani, ventili rasterecenja glavnog kompresora cesto zataje, itd…

– Vozovi sa takvim nedostacima potencijalno su veoma opasni na pruzi. Ovakvih izvestaja masinovodja ima “na milion” – istakao je Markovic.

Z. Saponjic
Glas javnosti