Vladina akcija protiv Bogoljuba Karica motivisana je politickim razlozima, a ne zeljom da se suzbije korupcija, kazu kriticari

Piše: Tanja Matic/BIRN

Srpska vlada se brani od optuzbi da je istragu o poslovanja kompanija Bogoljuba Karica, tajkuna koji je postao i politicar, pokrenula tek nakon sto je on pokusao da preuzme neke poslanike vladajuce partije preteci da ugrozi podrsku vladi u parlamentu.

Sam Karic je napustio zemlju polovinom decembra, ali je u januaru javno nastupio na Kosovu i u Bosni na lokalnoj televiziji OBN.

“Veoma mi je zao sto su [premijer] Vojislav Kostunica i njegovi koalicioni partneri izgubili razum”, saopstio je iz egzila na veb sajtu svoje politicke stranke Pokret snaga Srbije, PSS, krajem decembra.

On je rekao da su potezi vlade motivisani “strahom od narastajuce popularnosti Pokreta snaga Srbije i mene licno kao lidera” zbog cega je “organizovala politicku osvetu preko preuzimanja kompanija”.

Karic ovde misli na vladin potez prenosa kontrole nad Mobtelom, velikom kompanijom mobilne telefonije, na drzavno preduzece Posta, telegraf, telefon, PTT.

PTT je sada preuzeo upravljanje kompanijom, koju su zajedno osnovali Kariceva firma BK Trade i PTT 1994. godine. Istovremeno, vlada je takodje pokrenula istragu o vlasnickoj strukturi BK Televizije, Kariceve televizijske stanice.

Mada vladini zvanicnici insistiraju da je iskljucivo rec o borbi protiv privrednog kriminala, nepodeljeno je misljenje analiticara u Beogradu da je nemoguce razdvojiti politiku od policijskih akcija u ovoj objavi rata Karicu.

Popularnost Karicevog Pokreta snaga Srbije, PSS, bila je u usponu sto je uznemirilo vladu koja se oslanja na podrsku krhke vecine u parlamentu. Mada ova stranka nije ucestvovala na poslednjim opstim izborima, stranka PSS je preuzela nekoliko skupstinskih poslanika i oformila novi poslanicki klub.

Nedavno su ga vlasti osumnjicile da je pokusao da pridobije jos cetiri poslanika iz vladajuce koalicije – cime bi ozbiljno ugrozio vecinsku podrsku vladi u parlamentu.

Da se to desilo, smatraju analiticari, Karic bi dosao u situaciju da zajedno sa srpskim radikalima i demokratama koji su u opoziciji, obori slabu koalicionu vladu koju cine Srpska demokratska stranka, DSS, Srpski pokret obnove, SPO i G17 Plus.

TAJKUN SA KOSOVA

Karicev uspon tokom protekle decenije bio je, u najmanju ruku, meteorski. Rodjen je na Kosovu, a bogatstvo i uticaj su mu znacajno porasli tokom devedesetih godina pod rezimom Slobodana Milosevica.

Jos 1990. godine osnovao je Astra banku, kojoj je Narodna banka Srbije, posle pada Milosevica, devet puta izdavala nalog za likvidaciju. Vrhovni sud Srbije je ponistavao ove odluke u osam slucajeva, ali je NBS pocetkom decembra po deveti put nalozila likvidaciju.

Karicev je povukao briljantan poslovni potez 1994. godine, kada je osnovao Mobtel, kompaniju za mobilnu telefoniju, koja je nastala uz Milosevicev blagoslov po potpisivanju ugovora izmedju drzavnog PTT-a i Kariceve kompanije BK Trade. Iste godine Karic je prosirio svoje aktivnosti na medije osnivajuci BK Televiziju, koja je – opet s blagoslovom tadasnjih zvanicnika – dobila prava za nacionalno pokrivanje u Srbiji i na Kosovu.

BK TV je imala uspeha i treca je po gledanosti u Srbiji, iza nacionalne televizije RTS i jos jedne veoma uspesne komercijalne stanice tada povezane sa Milosevicevim rezimom – TV Pinkom.

Karic je na pokroviteljstvo tadasnjeg rezima uzvratio svojom podrskom. Medjutim, 1997. godine, kada su stubovi Milosevicevog sistema poceli da se urusavaju, Karic se distancirao od njega. Nakon sloma rezima u oktobru 2000. godine, nova demokratska vlada, na cijem je celu bio Zoran Djindjic, obecavala je razracunavanje sa tajkunima iz Milosevicevog doba koji su se nelegalno obogatili, a u tom kontekstu najcesce se spominjalo ime Bogoljuba Karica.

Ipak, nista se nije desilo. Najavljena preispitivanja poslovanja Mobtela zavrsavala su se na isti nacin – kao bucne afere koje bi ubrzo bile zaboravljene.

Nakon sto je 2003. godine oformljena vlada premijera Vojislava Kostunice, cinilo se da ga Karic podrzava, ali su mu licne politicke aspiracije porasle, a sa njima i tenzije u odnosu na Kostunicin kabinet.

Velika prekretnica bila je Kariceva odluka da osnuje sopstvenu stranku u maju 2004. godine i potom se kandiduje za predsednicke izbore na kojima zauzima trece mesto.

Karic obilazi Srbiju i cesto posecuje Kosovo, obecavajuci podrsku seljacima i socijalno ugrozenim slojevima stanovnistva. Njegovu izbornu kampanju izdasno je propratila BK Televizija.

Od tada se Kariceva partija konsolidovala i pocela da belezi uspon. Istrazivanja javnog mnjenja sprovedena prosle godine smestaju PSS na trece mesto, iza Srpske radikalne stranke, SRS, i Demokratske stranke, DS, predsednika Borisa Tadica. Znacajno je to sto je PSS po popularnosti pretekla Kostunicinu DSS u nekoliko ovakvih istrazivanja.

Sociolog i direktor Centra za proucavanje alternativa, Milan Nikolic, objasnjava da se Kariceva popularnost zasniva iskljucivo na populistickom pristupu politici, koji je uvek prijemciv u zemljama koje prolaze kroz traumaticnu tranziciju.

“Karic je na jednoj dosta populistickoj i demagoskoj platformi privukao oko 13 odsto glasova”, kaze Nikolic. “Cak je u jednom trenutku presao DSS, koja je stub okupljanja ove vladajuce koalicije”.

Nikolic kaze da PSS nema neki specifican program, nema jake kadrove, osim samog stranackog lidera. “Pitanje je da li ce se ona odrzati ako se Kariceva poslovna imperija urusi”, dodaje on.

POHOD NA PARLAMENT

Karicevi odnosi sa vlastima ozbiljno su se pogorsali u maju mesecu prosle godine, kada je zapoceo svoj politicki pohod na srpski parlament, regrutujuci poslanike u redove svoje stranke – PSS.

Do proboja je doslo onog meseca kada je jedan poslanik Srpske radikalne stranke, SRS, presao u PSS. To je bilo u skladu sa zakonom, s obzirom na to da su prema srpskim izbornim propisima, poslanici vlasnici mandata, a ne njihove stranke.

Do sledece prekretnice je doslo 22. decembra, kada je PSS formirao koaliciju sa do tada provladinom Socijaldemokratskom partijom, SDP, Nebojse Covica. To je dovelo do formiranja poslanickog kluba pod nazivom “Za evropsku Srbiju”, koja broji pet poslanika.

Time je ozbiljno ugrozena tesna vecinska podrska vladi pod vodjstvom DSS-a u srpskom parlamentu.

Parlament Srbije ima 250 poslanika, a 129 kontrolise koalicija Demokratske stranke Srbije, DSS, Srpskog pokreta obnove, SPO, i G17 Plus, zahvaljujuci podrsci Socijalisticke partije Srbije, SPS, mada Miloseviceva stranka nije clanica vladajuce koalicije.

Medjutim, sudeci prema ponasanju sada gnevnog DSS-a, Karic se nije zadovoljio poslanickim klubom od pet poslanika. Pocetkom decembra sef poslanickog kluba DSS-a Milos Aligrudic je optuzio Karica za skupstinskom govornicom zbog pokusaja “kupovine” poslanika iz redova DSS-a.

Aligrudic je ustvrdio da Karic ima nameru da preuzme najmanje cetiri poslanika, cime bi brojno stanje svog poslanickog kluba uvecao na devet, i time lisio vladu njene vecinske podrske u parlamentu. Time bi se ugrozilo usvajanje budzeta za 2006. godinu, ali bi postojala i realna mogucnost za obaranje vlade izglasavanjem nepoverenja u parlamentu.

Policija je saslusala sefa poslanickog kluba DSS-a Milosa Aligrudica i jos jednog poslanika te stranke Miku Vlaovica, koji su istraznim organima ponovili navode da je Bogoljub Karic nudio mito za prelazak poslanika DSS-a u njegovu partiju.

Vec pocetkom januara tuzilastvo u Novom Sadu pokrenulo je zahtev za sprovodjenje istrage o navodnoj ponudi mita poslaniku DSS-a Miki Vlaovicu. Istrazni postupak je jos uvek u toku. Kariceva stranka je ovaj istrazni postupak ocenila kao potpuno neosnovan, i insistira da se radi o kampanji politickog pritiska na njihovog lidera.

Milan Nikolic smatra da bi Karic mogao u jednom casu ozbiljno uzdrmati vladu da je njegova partija nastavila da preuzima poslanike u parlamentu.

“On mozda ne bi mogao sam to da uradi, ali zajedno sa nekim drugim partijama u opoziciji, Karic je cak mogao i da obori vladu”, izjavio je Nikolic za Balkan insajt. “To je ono sto je izazvalo reakciju vlade”.

U krugovima bliskim vladi se veruje da Bogoljub Karic ima vise potencijalnih saveznika u opozicionim redovima sa kojima bi mogao saradjivati, a posebno sa Tadicevom Demokratskom strankom, DS. Ministar finansija Mladjan Dinkic jos je krajem novembra optuzio srpskog predsednika Borisa Tadica za pokusaj rusenja Vlade Srbije. Tadic je najostrije demantovao navode ministra finansija o navodnom “sporazumu” sa Karicem.

SPOR OKO MOBTELA

Glavno vladino antikorupcijsko telo, Savet za borbu protiv korupcije, tvrdi da je osnivanje Mobtela bilo zakonski problematicno. Verica Barac, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, tvrdi da je vecinski vlasnik nove kompanije trebalo da bude drzava, prema zakonima koji su tada bili na snazi.

Vec dve godine traje spor drzave i Karica pred specijalnim arbitraznim sudom u Cirihu oko vlasnistva nad Mobtelom, pri cemu obe strane u sporu tvrde da imaju po 58 odsto vlasnickog udela.

Da konfuzija bude veca, u maju 2005. godine Karic prodaje svoju firmu BK Trade grupi austrijskih biznismena sa Martinom Slafom na celu.

Dok je postupak pred sudom u Svajcarskoj jos uvek trajao, Vlada Srbije je 29. decembra najednom ustvrdila kako je dosla do saznanja da je Karic 2003. godine sklopio ugovor, bez znanja vlade, sa Ekremom Lukom, vlasnikom Mobikosa, kosovske firme za mobilnu telefoniju.

Ovim ugovorom je Mobikosu ustupljeno pravo na koriscenje Mobtelove mreze na spornoj teritoriji, gde vecinsko albansko stanovnistvo ne voli da koristi bilo sta srpsko, ukljucujuci i mrezu mobilne telefonije.

Predrag Bubalo, republicki ministar privrede, objasnio je da je Karic postupio nezakonito s obzirom da se prenos dela Mobtelove licence na trecu stranu mogao odigrati jedino uz pismenu saglasnost vlade. Nakon obrazlozenja da je nanesena steta drzavi potpisivanjem ugovora sa firmom Mobikos sa Kosova, podignute su i tri optuznice i raspisana je poternica za tadasnjim direktorom Mobtela Patrikom Harpurom, ciji se potpis nalazi na ugovoru.

Tamara Skrozza, novinarka beogradskog nedeljnika Vreme, koja je objavila jos pre devet meseci sporan ugovor sa Ekremom Lukom, smatra da akcija vlade protiv Bogoljuba Karica ima politicku pozadinu, s obzirom da je postojanje ugovora sa Lukom vlastima bilo odavno poznato.

Ona odbacuje tvrdnju vlade da je za taj ugovor saznala iz medija. “Upravo obrnuto, taj ugovor je dosao do Vremena, ali i do drugih medija, preko drzavnih organa”, kaze Skrozza za Balkan insajt.

“Prema tome, ako su zeleli da urade nesto oko tog ugovora, mogli su to odavno da urade”, dodaje ona. “Ali, ocigledno tada nije bilo trenutak za tako nesto jer Karic nije predstavljao realnu politicku opasnost kao sada”.

Verica Barac takodje sumnja u iskrenost drzave u suocavanju sa nepravilnostima u poslovanju Mobtela, imajuci u vidu da je Savet za borbu protiv korupcije prosle godine u maju mesecu dostavio Vladi Srbije detaljan izvestaj o nepravilnostima u poslovanju Mobtela. “Ovde su na delu politicki interesi”, kaze ona.

“Mi smo predlozili da se kroz institucije uspostavi zakonitost i postovanje ugovora izmedju PTT-a i Kariceve kompanije, ali ovo sada se ocigledno radi neracionalno i sa pozicije sile, sa pozicije vlasti.”, dodaje ona.

Baraceva upozorava da se slucaj protiv Mobtela zasniva na pogresnim pretpostavkama sto bi moglo omoguciti Karicu da zatrazi naknadu stete u buducnosti.

Medjutim, neki analiticari upozoravaju da bi iskljucivo navodjenje politickih razloga za akciju vlasti protiv Karica predstavljalo preterano pojednostavljivanje situacije. Oni tvrde da postmilosevicevski pravosudni sistem ne bi bio u stanju da izadje na kraj sa tako kompleksnim krivicnim predmetom, kao i da je vlastima bilo potrebno dosta vremena da pripreme svoje dokaze protiv ovog tajkuna.

Prema ovom gledistu, Karic je usao u politiku s ciljem sprecavanja akcije vlasti protiv njegove poslovne imperije, a sada tvrdi da se radi o politickim stvarima, predstavljajuci se kao zrtva bezobzirnog progona.

KRAJ IMPERIJE, ILI SAMO UPOZORENJE?

Dok dve suprotstavljene strane nastavljaju svoj obracun preko saopstenja za stampu, vlada pokusava da iskoristi svoju inicijativu.

Pocetkom januara, ministar policije Dragan Jocic je izjavio da je ovo “nedvosmisleno jedna od najvecih policijskih akcija radi ispitivanja eventualne kriminalne aktivnosti u oblasti privrede”.

Gradjani imaju pravo da znaju “kako i zasto Mobtel nije uplatio nijedan dinar drzavi i da li se neko bespravno bogati na ovaj nacin”, rekao je on.

Istovremeno, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic je na konferenciji za novinare odbacio optuzbe lidera Pokreta Snaga Srbije, PSS, Bogoljuba Karica da oduzimanje licence Mobtelu predstavlja “politicki progon PSS-a”. “Razlog za oduzimanje licence Mobtelu bio je nezakonito sklapanje ugovora sa Ekremom Lukom. To nema veze sa politikom”, porucio je Ilic.

Mada neki veruju kako se tekuca kampanja protiv Karica mora okoncati njegovim padom, Tamara Skrozza vidi postupke vlade samo kao upozorenje.

“Cini mi se da neko njega sada upozorava da ne radi to sto radi u republickom parlamentu”, kaze ona, misleci na regrutovanje poslanika drugih stranaka u redove PSS-a.

U medjuvremenu, Vlada Srbije uzurbano priprema promene izbornog zakona kako bi se postarala da ne bude novih prebega u narucje PSS-a. Prema tom predlogu izmena izbornog zakona, politicke stranke ce ubuduce biti vlasnici poslanickih mandata, a ne sami poslanici.

Tajkun je, ipak, i dalje prkosan u pogledu svojih politickih izgleda. “Dok god sam ziv, ostacu u svom poslu”, izjavio je za bosansku TV stanicu OBN 12. januara, “a bogami ostace i svi Karici. Mi nemamo nameru da napustamo politiku”.

Karic je ove nedelje takodje prkosno porucio svojim clanovima: “Za PSS izbori su poceli danas”.

Rat je, cini se, tek zapoceo.

Tanja Matic

Autorka je koordinator projekata za BIRN Srbija