Intervju: Predrag Bulatovic – Ocekujem da ce o pitanju potrebne vecine za referendumsku odluku EU morati znacajno da intervenise

Piše: Biljana Cpajak /Politika

Suzdrzavajuci se da pre danasnjeg razgovora sa Miroslavom Lajcakom, specijalnim izaslanikom Evropske unije, vise govori o pitanju prelazne vlade (za koju se sada zalaze veci deo crnogorske opozicije), Predrag Bulatovic, lider Socijalisticke narodne partije Crne Gore, ipak kaze u razgovoru za „Politiku”, da bi formiranje koncentracione vlade, koja bi trajala u duzem vremenskom periodu, znacilo stvaranje odredjenog poverenja izmedju vlasti i opozicije.

To bi bio jedan od uslova da referendum bude demokratsko, a ne bezbednosno pitanje, buduci da bilo koji referendum koji bi pripremila i realizovala vlada Mila DJukanovica to ne bi bio. Sa ove vremenske tacke gledista veoma je tesko, ocenjuje on, da u toku aprila budu stvoreni uslovi za organizaciju fer i slobodnog referenduma.

Lajcak je nedavno izjavio da ne donosi konkretna resenja za referendumska pravila, vec samo predloge. Postoji li mogucnost da uz njegovo posredovanje ta pravila budu dogovorena izmedju vlasti i opozicije?

– Ako bi vlast i opozicija bile ostavljene da same dogovaraju resenja, prvo, opozicija ne bi prihvatila da direktno razgovara sa vlastima, drugo, taj kompromis se nikada ne bi postigao. Verujem da ce EU ipak morati, u datom trenutku, da svojim autoritetom opredeli ono oko cega vlast i opozicija ne mogu da se dogovore.

Koja su to pitanja o kojima, po vasem misljenju, treba postici dogovor pre referenduma?

– Pre svega pitanje da li ova vlada uopste i moze da priprema i realizuje referendumski proces. Ja mislim da ne moze. Zatim, rec je o stvaranju demokratskih uslova za realizaciju referendumskog procesa, kako onoga tokom kampanje, tako i na dan izbora. I trece, neka zakonska resenja, koja se ticu i vecine za odluku samog referendumskog pitanja, broja pitanja i tome slicno.

Kakve su sanse da se dve strane u Crnoj Gori „nadju” oko vecine potrebne za validnu odluku?

– Ocekujem da ce vlast biti tvrdokorna u prihvatanju jedne apsolutne vecine, koja je nuzna da bi referendum bio prihvacen i da bi drzavno pitanje nakon referenduma bilo skinuto s dnevnog reda. Tu ce morati znacajno da intervenise EU.

Sada iz vlasti najavljuju da ce za cenzus biti potrebno 40 odsto glasova biraca. Ukoliko bi to tako bilo, kakve su vase sanse na referendumu?

– Taj broj od 40 odsto je jedan besmislen predlog. To prakticno znaci da bi odluka o nezavisnosti bila valjana sa nekih 180.000 glasova, sto je bespredmetno i o tome ne zelim da se izjasnjavam.

Za 7. februar zakazana je sednica parlamenta, na kojoj bi, prema tvrdnji skupstinskih celnika, trebalo da bude usvojeni datum raspisivanja referenduma i referendumsko pitanje. Hoce li to sto je planirano s njihove strane biti i ostvareno?

– Ta skupstina moze da se odrzi pod uslovom da do tog datuma vlast pristane na demokratski i fer referendum, odnosno na potpuno razumne evropske zahteve opozicije. Ne verujem, na osnovu najava vlasti i najuticajnijih ljudi u njoj, da oni zele fer i demokratski referendum, niti da ce ta skupstina moci toga dana da se izjasnjava oko ovih pitanja.

Sto se nas tice i mene licno, razgovori ne bi trebalo dugo da traju, ako je vlast spremna na ustupke.

Ne bude li dogovora i vlast jednostrano organizuje referendum, sta ce se dogoditi u Crnoj Gori?

– To bi izazvalo znacajne negativne posledice, ne samo po Crnu Goru, nego i sire. U tom slucaju referendum bi bio bezbednosno pitanje.

Da li je ukljucivanjem EU u aktuelna desavanja u Crnoj Gori opoziciji ipak suzen prostor, najpre time sto joj je dato do znanja da bojkot nije pametan izbor?

– Ukljucivanje EU u ovaj proces suzava prostor i opozicije i vlasti. Na neki nacin, Crna Gora pokazuje i nedoraslost i nedozrelost da resava tako krucijalna pitanja. To je, pre svega, dokaz da vlast nema kredibilitet u medjunarodnim krugovima, pa ni u samoj EU.

Brisel je za posrednika imenovao slovackog ambasadora, na osnovu cega neki zakljucuju da se EU opredelila za model mirnog razdruzivanja, poput Ceske i Slovacke. Zaista, kome ce u Crnoj Gori ovo posredovanje vise ici naruku?

– Smatram ta poredjenja neozbiljnim. G. Lajcak jeste Slovak, ali on je licni izaslanik Havijera Solane i predstavlja briselsku administraciju. Nasuprot tom uporedjenju, ako bismo tako pristupali problemu, ja bih rekao da je Lajcak dosao da primeni jedno drugo slovacko iskustvo iz ustava, koje kaze da je za razdruzivanje ili pridruzivanje Slovacke drugim drzavama potrebna apsolutna vecina od ukupno upisanih biraca.

Vase misljenje o stavu da ce crnogorski drzavljani postati stranci u Srbiji, ukoliko se otcepi Crna Gora?

– Formalno-pravno gledajuci ne bi bilo nelogicno da se tako nesto desi. Fakticki, ne znam kako ce se ponasati Vlada Srbije i politicke strukture. Zato je vaznija jedna druga stvar: da gradjani Crne Gore koji u ovom trenutku podrzavaju politiku Mila DJukanovica razmisle da li ce na eventualnom referendumu glasati da njihovi najblizi u Srbiji postanu stranci, odnosno da Srbija bude strana drzava Crnoj Gori. Ja ipak verujem u opstanak zajednicke drzave, bilo na referendumu ili na neki drugi nacin.