Drzava cije Hristovo njihalo strave dostize sto metara u prvoj brzini – ne mora da brine za svoju buducnost

Piše: Petar Lukovic/Feral Tribune

Taman kad je izgledalo da nemam pametnu uvodnu recenicu za tek zapocetu 2006. godinu, spasao me je, naravno, srpski Predsednik Vlade, mudri dr. Kostunica koji je – za razliku od nas zbunjenih protokom vremena – vec video buducnost: “Ma koliko teska, slozena i izazovna, ova ce godina u velikoj meri biti godina razresenja”, otkrio je Vojislav dodatno precizirajuci o cemu se radi: “Na 2006. godinu moramo da gledamo sa optimizmom. Znacajan deo puta ka EU je predjen i tu nema povratka. Neke nejasnoce bice resene i to, uveren sam, na dobar nacin. Verujem da ce se ocuvati drzavna zajednica i da cemo urediti drzavu iznutra.” Konacno, kad je rec o Kosovu, dr. Kalasnjikov nema dilemu: “Buducnost Kosova i Metohije treba traziti u sustinskoj autonomiji.”

Ova spektakularno metafizicka primisao iz tri dela, prevedena na prakticni hrvatski – autenticna je istorija mentalno obolele srpske Vlade kojoj se snilo da ce Crnogorci odustati od Referenduma, Albanci od nezavisnosti, Haski sud od Ratka Mladica (citaj kao “neke nejasnoce”), te ce nas, u istom Kostunicinom snu, odmah primiti u Europsku Uniju jer “tu nema povratka”, sto valjda znaci da smo se ipak negde zajebali i krenuli tamo gde ne treba!

Kad vam godina otpocne ovakvim optimizmom dr. Kostunice – izvesno je da smo svi najebali! Videli smo to tik uoci medjunarodne New Year kad je Kalasnjikova verska druzina (hrvatski: pravoslavna Vlada) donela odluku o uvodjenju verskog poreza u obliku dodatne postanske marke za dekoraciju hrama Svetog Save (deset centi), mesecno u kolicini od tri miliona primeraka za svaku cestitku, pismo, pisamce ili dopisnicu. Ono sto jeste zanimljivije od svega – sadrzi odluku da ce parama od verskog poreza “slobodno raspolagati” Srpska Pravoslavna Crkva, bez kontrole Vlade, odnosno Vlada ce biti samo “informisana” kako su pare trosene, ali nece imati zakonsku mogucnost da kontrolise da li je, recimo, lovu dobio Pahomije za svoje svete pedofilske aktivnosti ili Amfilohije za svoju borbu protiv posasti Deda Mraza!

Buduci da ovakvom odlukom svako obicno pismo postaje “sveto pismo”, jer ce i nesrecni katolici ili jos nesrecniji ateisti morati da placaju Srpskoj Crkvi porez na “dekoraciju”, uteha da covek moze da slajmarom pljune marku mala je u odnosu na rezultate koji nas, nakon sto Sveti Sinod drpi pare, ocekuju u svetosavskom hramu; naime, protoneimar spomen-hrama na Vracaru, izvesni profesor Vojislav Milovanovic, plasticno je objasnio zasto nam treba toliko novaca za oslikavanje zidova ovog cudovisno ruznog zdanja. “Samo Hristove zenice bice velicine od jedan metar, dok ce mu nos biti dugacak cak cetiri metra!” opisao je vracarskog Hrista ushiceni Milovanovic, izbegavajuci da precizira ostale bitne detalje.

Recimo, koliki ce qurac imati Srpski Hrist ako su mu zenice sto centimetara? Imajuci u vidu srpsku seksualnu tradiciju koja ne pristaje da bude manjina u odnosu na konstitutivne polne narode, naprotiv – ocekuje se da Bozansko Pravoslavno Klatno bude negde oko sto metara, kako bi se odmah napravila razlika u odnosu na katolickog Hrista ciji klasicni njeznik ne premasuje tri centimetra u ekstenzivnoj erekciji, sto je, naravno, svakom Srbinu odlicno poznato! Dilema da li ce verski porez pokriti troskove uratka zlatnih jaja (hrvatski: muda), precnika deset metara – pada u zaborav pred dokazanom cinjenicom da Srbi imaju ono sto drugi samo sanjaju, o cemu, uostalom, svedoce Kostunicini testisi – spremni da nam vec 1. januara poruce da ce ovo biti “godina raspleta”, bas kao sto je Slobodan Milosevic istim recima opisao 1989. godinu u knjizi koju dr. Kalasnjikov cuva kao Bibliju.

Uz ova fascinantna otkrica koja, logicno, krase svakog Srbina – ulazak u Novu 2006. godinu bio je laksi i krvaviji nego sto se pretpostavljalo; kako je svega pola miliona Srba – uz prisustvo ocekivanih Slovenaca i neocekivanih Hrvata u obliku turista – New Year”s Eve docekalo na ulicama glavnog grada, cifra od 550 povredjenih je tek kap u moru pijanstva pomesanog s eksplozivnim napravama. Teorija da se Nova Godina zna samo proslaviti u Srbiji, kostala nas je uverenja o bezbednosti – jer se ovde Nova Godina ne slavi, ovde Nova Godina bukvalno eksplodira, o cemu ce posvedociti oni kojima su amputirani prsti jer su se malo zaigrali s toboze bezbednim petardama…

Sve je to, shvaticete, bio uvod u ono sto tek dolazi: stize nam Bozic, za desetak dana eto nama Prave Nove Godine, potom Sveti Jovan, onda Sveti Sava… i ko, really, sem mudrog Kostunice da misli o dalekoj buducnosti koja nam se vratila u obliku sarme, podvarka, prasetine, pihtija, curetine, ljutenice, kisele corbe, kiselog kupusa, kajmaka, sira, rostilja, vrucih lepinja, proje!

Drzava cije Hristovo njihalo strave dostize sto metara u prvoj brzini – ne mora da brine za svoju buducnost. Zar nam, uostalom, dr. Vojislav K. nije obecao da ce “uprkos svemu” sve biti savrseno sjajno, kao crkveni porez, kao Pahomijevo umece zavodjenja maloletnih vernika u mantijama bez donjeg rublja, kao Kosovo bez Albanaca ili Crna Gora bez Crnogoraca. Gde god da se okrenes: Velika Srbija i jos veci srpski Hrist (nokat mu je veci od citavog Splita!) sa isukanom polnom sabljom! Pa kako da vam, kao Hrvatima, ne pozelim srecnu, srpsku 2006. godinu!