Srbija bi trebalo da uzme u obzir Savez nezavisnih drzava, jos uvek vazeci predlog crnogorskih vlasti, i da pokusa da postigne dogovor oko funkcionalnog Saveza nezavisnih drzava
Piše: Goran Nemanjic/Politika
Sta bi mogla da bude jedna od alternativa takvoj politici Srbije? Vreme je da nova demokratska Srbija, posle pet godina politicke i ekonomske tranzicije, konacno zauzme ulogu koja joj po prirodi stvari i odnosu snaga u regionu zapadnog Balkana pripada i da shodno tome igra mudru i konstruktivnu ulogu u crnogorskom referendumskom procesu.
Vreme je da Srbija i Crna Gora svoju kompleksnu drzavnu strukturu preurede i koriste medjusobni savez kao bogatstvo i prednost u stvaranju nove regionalne inicijative za sto brze potpuno ukljucenje u Evroatlantske integracije.
Sto se tice konkretnog odnosa sa Crnom Gorom Srbija mora da ucini sve da zaustavi sadasnji referendumski proces koji, u sadasnjem politickom kontekstu, sve vise produbljuje jaz izmedju ove dve republike.
Shodno tome Srbija bi trebalo da barem uzme u obzir Savez nezavisnih drzava, jos uvek vazeci predlog crnogorskih vlasti, i da pokusa (a postoje izgledi da bi u tome i uspela) da postigne dogovor oko funkcionalnog Saveza nezavisnih drzava.
Postavlja se pitanje da li je ovakav kompromis moguc sto se tice crnogorskih biraca. Prema poslednjim istrazivanjima javnog mnjenja koja je sproveo crnogorski Centar za demokratiju i ljudska prava, u septembru 2005, 39,3 odsto bilo je protiv Saveza nezavisnih drzava, 31,2 odsto je podrzavalo ideju saveza, dok cak 29,5 odsto glasaca nije imalo misljenje o ovom predlogu.
U njihovom istrazivanju od decembra 2005. rezultati su sledeci: 27,3 odsto ne mogu da se izjasne o predlogu, 38,3 odsto je protiv a 34,3 odsto podrzava ideju saveza.
Ipak, stanje javnog mnjenja u Crnoj Gori je veoma uslovljeno stavom Srbije prema savezu nezavisnih drzava. To je pogotovu tako kada se radi o biracima naklonjenim zajednickoj drzavi koji se trenutno mnogo vise od independentista protive ideji Saveza nezavisnih drzava.
Ako bi Srbija podrzala ovakav predlog, veci deo crnogorskih biraca koji se protivi predlogu, a koji inace pripada unionisticki raspolozenom birackom telu, podrzalo bi ovakav predlog. Samo manjinski deo crnogorskog stanovnistva nastavio bi da se protivi ovakvom predlogu.
Moze se ciniti da se na ovakav nacin DJukanovicu nudi slamka spasa, ali to ne mora da bude slucaj. Da takav sporazum srpskih i crnogorskih vlasti ne bi ostao politicki nelegitiman sporazum vladajucih elita kao dosadasnji aranzmani, trebalo bi ovakav moguci institucionalni okvir staviti na referendumsko glasanje u obe republike.
U Srbiji bi referendum o funkcionalnom Savezu nezavisnih drzava trebalo odrzati paralelno sa referendumom o novom srpskom ustavu dok bi u Crnoj Gori trebalo ovakav referendum organizovati istovremeno sa jesenjim redovnim parlamentarnim izborima.
Na ovaj nacin pitanje nezavisnosti ne bi moglo vise da u senku baci ostala goruca pitanja koja pritiskaju crnogorsku drzavu, posto bi se u ovom slucaju glasalo odvojeno o funkcionalnom savezu nezavisnih drzava i odvojeno na redovnim parlamentarnim izborima.
Trenutna crnogorska vlast ne bi mogla vise da koristi politicku platformu o buducem savezu nezavisnih drzava kao iskljucivo svoj kapital i vrlo je moguce da bi u Crnoj Gori konacno doslo do smene vlasti. Moguce je cak da bi u novom rasporedu snaga u parlamentu glavnu ulogu igrale potpuno sveze politicke snage, sto bi za crnogorsku demokratiju bilo vise nego pozeljno.
Sto se tice funkcionalnog saveza nezavisnih drzava on bi barem do ulaska obe drzave u EU izgledao manje-vise kao sadasnja drzava s tom razlikom da bi Crna Gora u simbolickom smislu povratila svoju drzavnost (zadrzana bi bila zajednicka stolica u UN, sadasnja ministarstva na nivou drzavne zajednice (citaj saveza) cak mozda i parlament. Naravno ako bi na eventualnom referendumu i Srbi i Crnogorci potvrdili svoju saglasnost sa takvom drzavnom strukturom.
Ovakav drzavni okvir izmedju Srbije i Crne Gore predstavljao bi pogodnu strukturu za eventualno kompromisno resenje na Kosovu, kojim bi se stvorio asimetrican savez nezavisnih drzava izmedju ova tri entiteta.
Paralelno sa ovakvom unutrasnjom institucionalnom revolucijom unutar Srbije i Crne Gore Srbija bi morala da se zalozi, po ugledu, na primer, na Nordijski savet, za uspostavljanje institucionalnih, politickih, administrativnih i cak sudskih struktura na nivou regije jugoistocne Evrope. Na ovaj nacin bi regija, i Srbija kao njen najsnazniji faktor, uzela u svoje ruke staranje o stabilizaciji i izgradnji snaznih medjusobnih veza. Ovakva regionalna inicijativa pruzila bi spoljnju politicku i institucionalnu podrsku savezu nezavisnih drzava Srbije i Crne Gore u koji bi na asimetrican nacin pre svega kroz direktnu vezu sa Srbijom bilo ukljuceno i Kosovo.
Ako pak dodje do referenduma u Crnoj Gori vec u aprilu Vlada Crne Gore bi morala da postuje preporuke Venecijanske komisije i da sto se tice nejasnih preporuka (kolika je vecina potrebna za pravosnaznost referendumske odluke i da li crnogorska skupstina treba da potvrdi ishod referenduma) mora da u potpunosti postigne saglasnost sa opozicijom.
Izbeci iskljucivosti,/b>
Po svoj prilici, pregovaracki tim EU trudice se da postigne sporazum sa predstavnicima crnogorskih vlasti i opozicije da se za pravosnazan ishod referenduma trazi da za nezavisnost glasa 40 odsto plus jedan od broja upisanih biraca
Na raspravi organizovanoj 7. decembra 2005. u Briselu od strane Centra za evropsku politiku Medjunarodna krizna grupa (MKG) predstavila je svoj izvestaj „Crnogorski put ka nezavisnosti”. Time je zajedno sa Venecijanskom komisijom otvorila crnogorsku referendumsku sezonu, koja moze da se zavrsi sa nezavisnoscu ove republike, ali i ne mora.
Ne moze se reci da je izvestaj MKG nesto cime se ova organizacija moze diciti, mada, istini za volju, nije jedan od najgorih. Stefan Lene, Predstavnik EU za pregovore o buducem statusu Kosova, prilikom diskusije u Briselu okarakterisao ga je cak kao „djubre” i „potpunu fikciju”.
Ipak, ovaj izvestaj ne da se porediti sa katastrofalnim izvestajem MKG iz 17. avgusta 2000. koji je, da podsetimo, nekoliko nedelja pred krah Milosevicevog diktatorskog rezima predvideo da ce ovaj na vlasti ostati unedogled.
Ovog puta su, ako uzmemo da ce konacan ishod referenduma biti nezavisnost, preporuke MKG bile prilicno nekontroverzne. S druge strane, stil ovog izvestaja ne sluzi na cast njegovim autorima. Cinik bi rekao da MKG trebaju konflikti kako bi opravdala svoje angazovanje u odredjenim regionima tako da se, verovatno nesvesno, autori njegovih izvestaja (pogotovu oni iz regiona) grcevito trude da u zemljama kao sto je danasnja demokratska Srbija stvori privid da konflikt jos uvek traje i da su Miloseviceve sluzbe bezbednosti jake kao nikada.
Medjunarodni predstavnici, kao i ucesnici ovog briselskog panela iz independentistickih snaga u Crnoj Gori, slozili su se da je jezik koji koristi MKG preteran.
Pored bezbrojnih opisa Srbije kao „nacionalisticke i nedovoljno reformisane” zemlje koja jos ove gaji teritorijalne pretenzije prema svojim susedima, MKG citira „dobro povezanog srpskog opozicionog politicara” (citaj Nenada Canka) koji kaze da se „slicno Hrvatskoj 1991. i Bosni 1992., srpski nacionalisticki elementi u vladi, bezbednosnim strukturama i vojsci spremaju za stvaranje srpske autonomne oblasti u slucaju da referendum o nezavisnosti uspe, i da je Crkva ukljucena u takva planiranja” (vidi izvestaj MKG i www.b92.net, vest od 14. avgusta 2005, „Sprema se SAO Crna Gora”). Ozbiljnost ovakvih tvrdnji ne treba cak ni komentarisati.
Delovi sluzbi bezbednosti koji jos operisu po uzusima Milosevicevog vremena jos uvek su prisutni i jaki su koliko su demokratske stranke slabe i podlozne podelama, ali sigurno ne moze biti govora o ozbiljnim planovima da se osnuje SAO Andrijevica kao sto to tvrdio „dobro povezani srpski opozicioni politicar”. Za tako nesto u crnogorskom birackom telu nema spremnosti.
Moze se oceniti da je izvestaj MKG neopravdano izuzetno blagonaklon prema oceni uspeha crnogorskih reformi. Interesantno je podvuci da je jedan od ucesnika panela Stejnar Brin, direktor Nansenove akademije za „Dijalog i izgradnju mira”, provokativno upitao crnogorske pobornike nezavisnosti da li vise vole da su srpska ili ruska provincija.
Imajuci u vidu da je izuzetno veliki procenat crnogorskih firmi kupljen od Rusa, ova tvrdnja nije toliko smesna u slucaju da Crna Gora postane nezavisna.
Ako se ostavi sa strane pominjani izvestaj MKG, kakvi su izgledi za buducnost Crne Gore i sta po tom pitanju Srbija treba da cini?
Izvestaj Venecijanske komisije predstavlja solomonski pokusaj da se postave odredjeni uslovi za pravosnaznost referendumskog ishoda, ali da se istovremeno ne „naljuti nijedna od dve sukobljene strane u Crnoj Gori.
Ako uslov za pravosnazni ishod referenduma ostane na tome da na referendumu treba da glasa vise od 50 odsto upisanih biraca, onda postoje veliki izgledi da uprkos bojkotu pobede zagovornici nezavisnosti.
Ako, pak, opozicija i EU uspeju da izvrse pritisak na DJukanovica i ovaj prihvati da se za uspesan referendumski ishod trazi da vise od 50 odsto upisanih biraca glasa za nezavisnost, onda ce crnogorske vlasti biti na velikim mukama.
Po svoj prilici, pregovaracki tim EU trudice se da postigne sporazum sa predstavnicima crnogorskih vlasti i opozicije da se za pravosnazan ishod referenduma trazi da za nezavisnost glasa 40 odsto plus jedan od broja upisanih biraca (kao sto je to slucaj u nekim zemljama clanicama EU).
Moguce je da ce se traziti i da crnogorski parlament odobri ovakav referendumski ishod i opozicija u Crnoj Gori trazi da se postavi uslov da dve trecine poslanika mora da potvrdi njegovu pravosnaznost.
Sto se tice Srbije, vlada je i dalje na poziciji da predlog za savez nezavisnih drzava ne dolazi u obzir. U Srbiji racunaju da ce ovakav tvrd stav do referenduma, u kombinaciji sa pretnjama da ce tretman Crnogoraca koji zive, rade i studiraju u Srbiji biti isti kao za npr. Irce, Spance ili Hrvate, raditi na tome da deo crnogorskog neodlucnog birackog tela privoli da glasa protiv nezavisnosti.
Ova strategija je veoma rizicna, jer moze da se desi da nezavisnost pobedi, a da prljava referendumska kampanja toliko pokvari medjusobne odnose da ce jaz izmedju crnogorskih provladinih snaga i Srbije i opozicije naklonjene zajednickoj drzavi ostati predubok. Tako da ce buduci odnosi dve nezavisne drzave Srbije i Crne Gore biti izuzetno losi.
Ako glas za nezavisnost ne prevagne u aprilu Srbija nece moci da igra konstruktivnu ulogu u Crnoj Gori, a politicka kriza koja bi u takvom trenutku nastala, s obzirom na to da DJukanovic nece tako lako predati vlast, imala bi nesagledive posledice i nikako ne bi bila u interesu Srbije.
Imajuci u vidu da ce savez nezavisnih drzava biti u opticaju i ako na referendumu pobede independentisti, treba uzeti u obzir alternativne politicke strategije.
Goran Nemanjic
Istoricar
0 Comments