U Srbiji je poslednjih godinu dana doslo do drasticnog urusavanja autoriteta Narodne skupstine

Piše: Zarko Korac/Nezavisne Novine

U Srbiji je poslednjih godinu dana doslo do drasticnog urusavanja autoriteta Narodne skupstine. Naime, neki od poslanika resili su da napuste svoje poslanicke klubove, pozivajuci se na odluku Ustavnog suda, da su i proporcionalnom izbornom sistemu, oni vlasnici mandata.

Bez obzira sto takve odluke uvek imaju politicke i moralne konsekvence, urusavanje je pocelo onoga trenutka kada je vladajuca koalicija legalizovala one promene koje su isle u prilog njene skupstinske vecine, a sankcionisala one koje su joj tu vecinu mogle da smanje. Umesto jednakog odnosa prema svim ovakvim slucajevima, sto je osnova ideje pravicnosti, uvedeno je parlamentarno bezakonje, koje je obrazlozeno tvrdnjom da “Vlada dobro radi, a neki hoce da je sruse”!

Ostavljajuci po strani cinjenicu da je u proslom sazivu Skupstine upravo jedna od stranaka vladajuce koalicije postala parlamentarna, “preuzimajuci” tudjeg poslanika, ovo bezakonje otvorilo je put svakoj drugoj vrsti manipulacije. Tako smo doznali da je dan pre sednice Skupstine o budzetu drzavna bezbednost prisluskivala poslanike, s obrazlozenjem da “albanski lobi hoce da srusi Vladu uoci pregovora o konacnom statusu Kosova”. Ovo nesuvislo obrazlozenje je bilo novi udarac parlamentarizmu. Na javno izrecene optuzbe nije se oglasio predsednik Skupstine. Umesto da zvanicno trazi istragu, on je cutao i umesto toga novinarima pokazivao odelo koje je jeftino kupio. Oglasila se, naravno, BIA zanimljivim saopstenjem iz kojeg sledi da je njen direktor, Rade Bulatovc, na dan kada je bilo prisluskivanja, bio van zemlje. Za svaki slucaj. Ovaj bivsi Kostunicin savetnik, koji je hapsen u akciji “Sablja” zbog bliskih veza s Miloradom Lukovcem Legijom, usudio se da uradi ono sto valjda niko u danasnjoj Evropi ne sme da radi – da prisluskuje poslanike iz politickih razloga. Najtragicnije je sto nisu reagovali ni sami poslanici, smatrajuci valjda da je prirodno da ih prisluskuju. Upravo je to otvorilo novu fazu ponizavanja parlamenta.
Da bi “proverila” glasine o kupovini poslanika, srpska policija je pozvala na “razgovor” neke od njih. Sve onako prijateljski i uz osmeh, inspektori su resili da doznaju sta se zbiva u toj cudnoj instituciji, koja se ne opire svojoj moralnoj i politickoj degradaciji. Rezultate tih razgovora javnost, naravno, nije doznala; ocigledno je bilo dovoljno samo zastrasiti poslanike.

I tako se Narodna skupstina nasla na mestu na kojem je sada – bez legalnog poslanickog sastava, prisluskivana i ponizena. Umesto da kontrolise sprovodjenje zakona, ona sama je postala predmet istraga i sumnji. Tome su doprineli i neki poslanici, koji su zloupotrebili svoja prava i opljackali Skupstinu, falsifikujuci putne troskove.

U svemu ovome, najcudnije je da vlast stalno istice da Skupstina odlicno radi, jer je, kako kazu, donela dve stotine zakona. Sitnice, kao sto su postovanje njenog integriteta i funkcije u PARLAMENTARNOJ DEMOKRATIJI, nikoga danas u Srbiji ne interesuju. Skupstina se vise dozivljava kao balast, koja koci progres.

I tako ce ostati, sve dok sami poslanici ne pocnu da stite sebe i instituciju kojoj pripadaju. Mozda bi bilo dobro da se podsete, za pocetak, da je jedna od kolevki zapadne damokratije, engleski parlament, stotinama godina vodio borbu s kraljevskom samovoljom. Nije samo neka tradicionalisticka zavrzlama da monarh mora da trazi dozvolu da poseti engleski parlament. A mozda bi poslanici Narodne skupstine Srbije mogli da se podsete neceg jednostavnijeg, da su upravo oni izabrali Vladu koja ih kontrolise i ponizava. Greske su u politici moguce, ali cesto postoje jednostavni nacini da se one isprave. A u tome je poslanicki glas jedno od najjednostavnijih resenja.