Popularni Dan Republike, koji se u nekadasnoj Jugoslaviji praznovao decenijama, u utorak ce u Srbiji i Crnoj Gori po cetvrti put obeleziti samo jugo-nostalgicari

Piše: Beta

Popularni Dan Republike, koji se u nekadasnoj Jugoslaviji praznovao decenijama, u utorak ce u Srbiji i Crnoj Gori po cetvrti put obeleziti samo jugo-nostalgicari.

Secanje na “lepa vremena” kada se “bolje zivelo nego sada i kada je Jugoslavija bila velika, bogata i u svetu priznata drzava” i dalje se obelezava u brojnim “mini-Jugoslavijama”, od kojih su najpoznatije one u Nisu, Subotici, Zajecaru, Bitolju, Odzacima, Plandistu itd.

Na imanju Blaska Gabrica, vlasnika stamparije “Globus” u Subotici, 2003. godine proglasena je takozvana “Cetvrta mini Jugoslavija”, povodom 4. maja, dana smrti nekadasnjeg dozivotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Milorad Stojanovic iz Bitolja proglasio je prosle godine svoju njivu u podnozju Pelistera teritorijom nove “mini-Jugoslavije”. Na sva cetiri coska ogradjenog prostora pobodeni su jarboli, a na sredini njive postavljene su zastave nekadasnje SFRJ i sadasnje Makedonije.

U Tivtu je 2003. godine osnovana i nevladina organizacija “Generalni konzulat SFRJ”, koja svakog 29. novembra obelezava Dan Republike intoniranjem himne “Hej Sloveni” i podizanjem jugoslovenske trobojke s petokrakom.

Neki bivsi Jugosloveni 29. novembar slave kao krsnu slavu, a medju njima su i mestani rudnickog sela Dragolj, Dragan Kamaljevic i Milojko Jovanovic. Kamaljeviceva porodica slavila je Svetog Nikolu, ali kada je poceo raspad SFRJ, odlucili su da im slava bude dan kada je ta drzava obrazovana.

U Podgorici, Cetinju i Niksicu u utorak ce biti organizovane zurke i zabave za omladinu, pod zajednickim motom “Jugosloveni svih zemalja ujedinite se!”, dok ce u Pozarevcu biti organizivan izbor za najlepsu pionirku, omladinku i partizanku.

Dan Republike ustanovljen je u znak secanja na 29. novembar 1943. godine, kada je u bosanskom gradu Jajcu, na Drugom zasedanju AVNOJ-a odluceno da Jugoslavija vise ne bude monarhija, vec republika.

Praznovanje Dana Republike ustanovljeno je odmah po zavrsetku Drugog svetskog rata, a u nekadasnoj SFRJ taj praznik bio je u samom vrhu drzavnih praznika i jedan od omiljenih datuma, ne samo zbog dva neradna dana, nego i zbog tradicionalne svinjokolje, odnosno spremanja zaliha hrane za predstojece novogodisnje praznike.

U poslednjoj deceniji, medjutim, u procesu raspada Jugoslavije, cesto se postavljalo pitanje zasto gradjani SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, praznuju dan drzave koja vise ne postoji.

Novo zvanicno obrazlozenje bilo je da se 29. novembar zapravo proslavlja u znak secanja na 1945. godinu, kada je u Beogradu proglasena Demokratska Federativna Jugoslavija i kada je zvanicno ustanovljeno republikansko drzavno uredjenje.

Dan Republike u Crnoj Gori je kao drzavni praznik ukinut 2001. godine, a godinu dana kasnije odluka o njegovom ukidanju doneta je i na saveznom nivou.