Nesporno je da je to ubistvo zene i dece u toj piceriji u Suvoj Reci 26. marta jedan od najuzasnijih zlocina koji je napravljen, zato sto je veliki broj dece i zena ubijeno

Piše: B92

Kandic: Mislim da je ovde Tuzilastvu stalno bilo potrebno neko pokrice, da ne izloze sebe nekoj kritici, onda su krenuli sa tim slucajem. Mislim zapravo, da Tuzilastvo, po mom dubokom misljenju, nije samostalno u tome. Ono podize ili objavljuje optuznice onda kada postoji politicki zeleno svetlo, odnosno iz Vlade.

Gost: Natasa Kandic, direktorka Fonda za humanitarno pravo
Voditelj: Jugoslav Cosic

B92: Postovani gledaoci, dobro vece. Vest dana, kao sto ste verovatno vec saznali, van svake sumnje, je pritvaranje devet osoba, od kojih je sest aktivnih policajaca MUP-a Srbije, osumnjicenih za ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva u Suvoj Reci 1999. Naime, u Suvoj Reci tokom marta “99. godine, tokom NATO bombardovanja, ubijeno je 48 civila, medju kojima je bilo i cetrnaestoro dece, jedna dvadesetcetvorogodisnja trudnica i jedna starica. Svi su bili albanske nacionalnosti. To je razlog zbog kog je gost „Poligrafa” veceras direktor Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic. Dobro vece, dobrodosli.

Kandic: Dobro vece.

B92: Zeleo bih da pocnemo od ovog dogadjaja. Natasa, sta je za Vas, nakon ovih sest godina i istraga koje je Fond vodio, nesporno u pogledu cinjenica u vezi sa ovim zlocinom?

Kandic: Pa, nesporno je da je to ubistvo zene i dece u toj piceriji u Suvoj Reci 26. marta jedan od najuzasnijih zlocina koji je napravljen, zato sto je veliki broj dece i zena ubijeno. Gotovo i nema muskaraca koji su ubijeni u toj piceriji, jer su muskarci ubijeni dva-tri sata pre toga. Ali, uzasno je i posebnu tezinu tom zlocinu upravo daje to sto su u pitanju zene i deca, i sto je u pitanju jedna trudnica, i taj fetus je tokom ekshumacije na Batajnici nadjen. Rec je o jednoj zeni Lirija Berisa, koja je bila u osmom mesecu trudnoce. Znaci, tokom te ekshumacije plod je prosto bio odvojen od majke, ali je nadjen. Ostaci svih tih zena i dece, koji su ubijeni 26. marta u Suvoj Reci u piceriji, nisu jos uvek identifikovani, ali su ekshumirani. I upravo po tom fetusu se i znalo da su i ta tela sa Kosova prebacena u Batajnicu. Ono sto su zapravo, utvrdjene cinjenice o tom dogadjaju, mi smo pisali svojevremeno, to je i jedan od slucajeva o kojem se govorilo u predmetu Milosevic, gde je svedocila jedna od dve prezivele zene, i to pokazuje zapravo jednu brutalnost. Takodje, nesto sto je vrlo jasno na tom primeru to je da je lokalna policija u to neposredno ukljucena. Ulazak u albanske kuce, isterivanje iz kuca i ubijanje, zatim tovarenje tih tela i odvozenje na odredjene lokacije, sve to obavlja lokalna policija uz pomoc i nekih rezervista. I naravno, kada je rec o prebacivanju tela, tu se klasicno uvek angazuju i Romi. Ovaj slucaj je tezak toliko zato sto su prezivele dve zene i jedno dete. Nasa svedokinja, ona danas zivi na Kosovu, Vijolca Berisa i njen sin Gramos, ona je nekoliko puta detaljno pricala i u medijima i s nama u razgovoru o tome kako je to njoj izgledalo. Znate, kada slusate majku kojoj je cetvoro dece ubijeno, koja je ostala sa jednim, Gramosom, sinom najmladjim koji je u to vreme imao pet godina, i kada cujete tu pricu da su zapravo svi oni nakon sto su isterani iz kuca, a to je jedno naselje porodica Berisa… Znaci, njihovi muzevi su odvojeni najpre, oni su ostavljeni, a njima je naredjeno da oni idu prema Albaniji, oni su onda krenuli putem prema centru. Ta picerija je u tom centru grada, nedaleko od policijske stanice. Onda oni svi ulaze, pokusavaju da se sklone u tu piceriju. Tada Vijolca opisuje i kaze: „Onda je nastalo gadjanje bombama, granatama.” Onda je ta picerija pretvorena u jedno krvoprolice, gde ona vidi svoju decu, vidi kako su pogodjeni bombom, kako nekom odlazi deo glave, a ne sme da se pomeri da vidi sta se dogadja. Onda vidi kroz poluotvorene oci kako ulaze i policajci, od kojih ona neke poznaje, zna ih iz policijske stanice, zna ih iz grada, ulaze i onda proveravaju da li ima zivih, i ako ima zivih, onda ih ubijaju. Ona na pocetku uopste ne zna da je njen sin Gramos takodje ziv. Njih ubacuju u jedan kamion, pri tom ne primecuju da su dve zene, Vijolca, njena rodjaka Sureta i Vijolcin sin Gramos, zivi. Negde na putu, kamion ide prema Prizrenu, i negde kod Ljutoglave, jednog sela, Vijolca se podize u kamionu i tada vidi da je njena rodjaka Sureta takodje ziva. I tada u tom trenutku vidi da se njen sin Gramos pomera, ona zgrabi svoga sina i kaze Sureti: „Sada moramo da iskocimo”, na sta joj Sureta kaze: „Ne, bolje je da sacekamo da nas zakopaju, onda cemo da izadjemo iz zemlje.” Vijolca joj kaze: „Ne, nikad vise necemo izaci iz zemlje ako nas zakopaju.” I ono sto je stravicno u tom njenom opisu, ona vidi jos jedno malo dete od dve ipo godine koje se pomera, ona prilazi polako detetu u tom kamionu, hoce da uzme dete da ga ponese sa svojim sinom i da skoci i dete kaze: „Ne”, jer zeli da ostane sa svojom majkom. I ona skace sa svojim sinom Gramosom, posle toga skace i Sureta. One onda odlaze na razlicita mesta u sela. Danas Sureta vise ne zivi na Kosovu, zivi Vijolca. Njena prica je uzasna. Tacno je da joj je ostao taj jedan sin Gramos, ali cetvoro druge dece, i suprug, i muzevljevi roditelji su ubijeni. Ona zapravo ne moze da se okrene tom zivotu sa sinom. Ona je zena koja se stalno vraca na taj trenutak, na 26. mart, na to kako je poslednji put videla svoje cerke i svog drugog sina. I uvek kaze da je ono sto ona ceka da se jednog dana pridruzi njima. To je stravicno kada se cuje.

B92: Da li ce Vijolca svedociti pred Specijalnim sudom za ratne zlocine?

Kandic: Znate sta je sa albanskim zrtvama? Za njih je strasno da dodju u Srbiju. Prosto, to je za njih nesto nezamislivo, da dodju. Mi smo uspeli u sudjenju za ubistvo, takodje zena i dece u Podujevu, doveli smo prezivelu decu i svedoke. Pokusacemo i ovog puta da dodje Vijolca, mada mislim da je to uzasno, zapravo surovo. Nema sanse da Sureta dodje zato sto ona potpuno zivi jedan zivot u kome vise nema ni kontakt sa svetom.

B92: Da li mozete da nam pomognete oko toga, u kojoj se tacno fazi nalazi ovaj proces protiv devet osoba koje su pritvorene? Tri su bivsi policajci, sest su aktivni policajci. Optuznica jos nije podignuta.

Kandic: Ja moram da priznam da ne znam u kojoj se fazi nalazi proces, ali znam da smo mi dokumentaciju koju smo imali o Suvoj Reci pre jedno godinu ipo-dve dali Tuzilastvu za ratne zlocine. Takodje, znamo na osnovu toga sto mi kontaktiramo sa svedocima sa Kosova i potpuno znamo uvek sta se dogadja, dakle znamo da je Tuzilastvo, zahvaljujuci podrsci kancelarije Haskog tribunala, bilo na Kosovu, da su razgovarali i sa Vijolcom Berisa i jos sa nekim svedocima. Znaci, ta istraga je davno zavrsena. Osim toga, u predmetu Milosevic nekoliko svedoka iz Suve Reke je svedocilo, ukljucujuci i tu prezivelu zenu- Suretu.

B92: Dobro, to je jedan drugi proces. Ovaj proces je nezavisan proces, koji se dogadja pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Kandic: Da, ali ta dokumentacija koja je izneta u predmetu Milosevic, ona je dostupna Tuzilastvu, postoji Zakon o prihvatljivosti dokaza. Znaci, sve sto se odnosi na Suvu Reku, a izneto je pred sudom u Hagu, to je moguce koristiti.

B92: Da li biste se slozili s gospodinom Vekaricem u pogledu simbolike ovog procesa koji se sad vodi pred Specijalnim sudom? Da li i po Vasem misljenju ovo pokretanje istrage pokazuje vecu odlucnost Srbije i drzave da se suoci sa zlocinima koji su ucinjeni na Kosovu?

Kandic: Ja ne bih volela da nam tako jedan uzasan zlocin bude simbolika necemu. Znate, sest godina je proslo od zavrsetka rata na Kosovu, pet godina od otkrivanja tih masovnih grobnica, a da mi nismo do sada imali nijedan pokrenut slucaj. Prva optuznica koja je podignuta za zlocine na Kosovu je optuznica protiv Albanca Ljekaja za ubistvo Roma i Srba u DJakovici tokom NATO bombardovanja. Dobro je da su prikupljeni dokazi protiv njega, ali ja mislim da je taj slucaj trebalo prebaciti na Kosovo, Medjunarodnom tuzilastvu, i da mu se zapravo tamo sudi gde je ta albanska javnost, koja treba da se suoci sa tim sta se dogodilo posle juna “99. godine. Ali, mislim da je ovde Tuzilastvu stalno bilo potrebno neko pokrice, da ne izloze sebe nekoj kritici, onda su krenuli sa tim slucajem. Mislim zapravo da tuzilastvo, po mom dubokom misljenju, nije samostalno u tome. Ono podize ili objavljuje optuznice onda kada postoji politicki zeleno svetlo, odnosno iz Vlade. Inace, sta bi ih sprecavalo kad ima toliko vec dokaza u vezi sa zlocinima koji su pocinjeni na Kosovu, a da rezultat imamo da su posmrtni ostaci tajno preneti sa Kosova i sahranjeni u tajne masovne grobnice?

B92: Dobro, to je fenomen koji se dogadja i u drugim zemljama, slozicete se, verovatno ne samo ovde na Balkanu, ali to je mozda tema za nesto kasnije. Zelim nesto da Vas pitam, zbog tog odnosa drzave prema ratnim zlocinima, jer izneli ste u poslednje vreme nekoliko veoma teskih optuzbi i na racun politickog establismenta uopste, na racun Vlade Srbije, itd. Da Vas citiram?

Kandic: Hajde, kazite.

B92: Jedna od stvari koju ste pomenuli, kada ste komentarisali deklaraciju iz Skupstine, a poznato je da je postojao jedan deo politicke partije koje su opstruirale jednu snazniju deklaraciju i osudu zlocina i one koje su to podrzavale, medjutim, Vi ste ih sve zajedno stavili zapravo u istu poziciju i rekli ste: „Sa deklaracijom”, govorite o toj politickoj eliti, skupstinskoj, „potvrdjuju da su na Milosevicevoj strani. Jedino za cime zale je sto nisu uspeli da pobiju sve i da vladamo citavom teritorijom.” Znate, to je izuzetno teska ocena.

Kandic: To ste izvadili iz konteksta.

B92: Nisam Natasa izvadio iz konteksta, evo imam ovde intervju Vas, stenogram Vaseg intervjua.

Kandic: Dobro. Da vam kazem, nemojte da mi citate. Ta deklaracija, mislite na deklaraciju nevladinih organizacija o Srebrenici, i uopste posle pokusaj da Skupstina donese neku deklaraciju?

B92: O skupstinskoj deklaraciji, mislim da ste o njoj govorili.

Kandic: Rec je o tome da se prvi put dogodilo da se o ratnim zlocinima razgovara u vezi sa Srebrenicom ipak u Skupstini. Nekoliko dana je trajao taj jedan razgovor. Ja mislim da je to vrlo korisno i dobro, makar bila i onakva rasprava kakva je bila. Tom prilikom jeste stvoren prostor za odredjene gradjanske stranke da zapravo nastave s tim bavljenjem otvorenim pitanjem oko Srebrenice. To je ono sto se odnosi na DS, posto u jednom trenutku jedan od njihovih poslanika kaze: „Ovo je trenutak kada zapravo politicke stranke moraju da se odrede prema ratnim zlocinima”, sto mislim da se nikada ranije nije dogodilo, da se tako nesto cuje u parlamentu, ali oni su to rekli. DS i dalje nije otisla. Ja mislim da je to bio vrlo vazan trenutak i bilo je stvoreno to polje da se moze ici dalje u tom iznosenju cinjenica u vezi s potrebom da se o ratnim zlocinima upravo mora razgovarati u parlamentu. Inace, nasa vecina u parlamentu je ona ista vecina koja se ni po cemu ne razlikuje od Milosevicevog rezima i ni po cemu nije razlicita od onoga sto je bila, na primer, Seseljeva stranka od “90-ih godina, vecina poslanika je zapravo te provenijencije. I za njih je bilo previse i ono sto su na kraju pristali, mada je naravno besmisleno, zamislite, doneti deklaraciju kojom se osudjuju svi ratni zlocini. Pa, mi imamo krivicno zakonodavstvo, imamo krivicni zakon koji zapravo regulise pitanje odgovornosti za cinjenje ratnih zlocina. Znaci, ne moze parlament tako nesto besmisleno donositi. Ali, to je rasprava naterala i radikale, znaci one o kojima mi smo trebali, a nikada nismo raspravljali o tome gde su sve radikali. Mi imamo situaciju da nema nijednog sudjenja za ratne zlocine, ni kad se pomene u Hagu, ni ovde na domacoj sceni, a da tu nema pripadnika SRS-a.

B92: Znate, velika je razlika izmedju nespremnosti da se suoci sa zlocinom i nespremnosti da se udje u ratne zlocine, ako je to tako kao sto Vi govorite, i zelje ili zalom za tim sto nisu pobijeni svi i sto Srbija ne vlada svim teritorijama na Balkanu.

Kandic: Molim vas, videcemo, otvoricemo. Nazalost, neke stvari su jezive. Neke stvari predstavljaju uzasno jedno tesko nasledje, koje mi odugovlacenjem ostavljamo buducim generacijama, sto mislim da je nedopustivo. Ali, da vidimo, hajde, krenimo sa ovom Suvom Rekom. Slucajeva kao sto je Suva Reka ima na desetine, ima i tezih, uzasnijih i masovnijih zlocina od Suve Reke, ali Suva Reka je slucaj koji moze da pomogne ovde nama u Srbiji da vidimo zapravo sta smo mi to radili ako su nasa meta ili meta policije, vojske, ako su deca i zene. Znate, drugo je ubiti ratne zarobljenike. I to je najuzasniji ratni zlocin, ali kada imate desetoro-petnaestoro dece, kada imate da je u to umesana policija, da to policija radi, onda sta da mislimo o toj policiji i sta da mislimo o toj vlasti koja nista nije uradila da dodje do neke reforme? Sa takvom policijom ne mozemo ni graditi drzavu koja ce biti zasnovana na vladavini prava. Ono sto je nama preko potrebno to je udaljavanje iz te policije svih onih za koje ima dokaza, a naravno postoji postupak kako se to utvrdjuje, da su ucestvovali u vrsenju ratnih zlocina, i to 30 posto i pripadnika policije smatra da je to najvaznije. A zasto se to ne dogadja? Ne dogadja se zato sto je kod nas deo policije zauzet prikupljanjem odredjene dokumentacije, falsifikovanjem takodje dokumentacije i podrskom Milosevicu u njegovom sudjenju.

B92: Ja Vas razumem, Natasa, ali sada ste veoma eksplicitni, govorite o policiji. A zar ne mislite da mozda, kad date jednu takvu izjavu u kojoj ste u isti kos stavili i DS i GS, da ne vredjate osecanja gradjana Srbije koji su njihovi glasaci, kad tako siroko postavite stvari i kazete – Njima je zao sto nisu svi pobijeni, sto ne vladamo drugim teritorijama?

Kandic: Cekajte, a za nas, za gradjane Srbije najvaznije je da znamo sta se to dogodilo, sta su u to ime ucinile oruzane snage u Srbiji, sta policija. To je najvaznije. Molim vas, ko ce da bude uvredjen? Evo, pocece sudjenje za Suvu Reku i onda ce se videti sta se ucinilo, da su deca i zene ubijeni u jednom zanatskom centru u piceriji. Pa, cekajte, ako su to radili pripadnici policije koji su glasaci SRS-a, ko ce tu biti uvredjen? Jedino normalan covek moze da bude ocajan zato sto u policiji sest godina sede takvi ljudi.

B92: Ja ne govorim naravno o policiji, Vi ste razumeli dobro o cemu ja govorim. Ja govorim o gradjanima Srbije i njihovim osecanjima.

Kandic: Ali, meni je normalno da gradjani Srbije…

B92: Da, ali Vi stalno govorite da u Srbiji postoji apsolutna nespremnost. Molim Vas, samo da Vas pitam.

Kandic: Dobro, nemojte mi dodavati nesto. Ja kazem da neke stvari postoje. Ne moze se prevideti da je ova Vlada predala 16 optuzenih Haskom tribunalu. Na stranu sto su oni praceni kao da su predstavnici drzave Srbije koji idu u posetu Holandiji, ali doci ce trenutak kada ce poceti njima sudjenje, kada ce te cinjenice o tome za sta su optuzeni, biti iznete u javnost. Onda ce biti potpuno svejedno da li su odavde ispraceni kao heroji, da li ih je neki ministar pratio, onda cemo imati jednu potpuno drugu sliku. To jeste neki rezultat ove trece tranzicione Vlade. Ja verujem, na primer, da sada ova Vlada u ime te jedne njene posvecenosti tome da Srbija bude clanica Evropske zajednice, cini velike napore da se i Mladic nadje. Na koji nacin ce se Mladic naci, ja ne mogu da ulazim u to, ali verujem ako savetnik premijera Kostunice kaze da je Mladic sada tehnicko pitanje, ja to mogu samo da razumem da to vise nije politicko, ideolosko pitanje, da se ne odnose vise prema Mladicu kao heroju koga treba stititi svim sredstvima nego su odlucili da oni hoce da ostanu u vlasti, a da bi ostali u vlasti oni moraju da urade nesto sto ce da pokaze njihovu privrzenost upravo toj vladavini prava i tom putu prema Evropskoj zajednici.

B92: Dozvolite mi samo ovo da Vas pitam. Koja je to brzina o kojoj Vi govorite? U cemu se recimo ova drzava i gradjani Srbije u tom osvescavanju razlikuju recimo od SAD-a i njenih gradjana, kada je u pitanju Vijetnam, Irak i Somalija, ako hocete, ili Hrvatske, da ne govorim o Kosovu i o Albancima na Kosovu i njihovoj spremnosti da se suoce sa zlocinima koji su cinjeni prema Srbima na Kosovu?

Kandic: Kad ste to pomenuli, ja ne volim da odmah pominjemo druge.

B92: Ne, nismo odmah pomenuli druge.

Kandic: Meni je najvise stalo da ako mozemo da gradimo ovde neku pravnu drzavu.

B92: Ja sam Vas zamolio da komparirate samo tu spremnost i tu brzinu, a nismo odmah pomenuli druge, govorili smo 20 minuta o zlocinu koji je ucinjen u ime srpskog naroda.

Kandic: Ja mislim da je u najvecem interesu Srbije to da mi jednostavno znamo sta se dogodilo od “91. godine do “95, pa onda zatim “98. i “99. godine, kao sto znamo sta se dogodilo sve i posle juna “99. godine. Ne pocinje nasa istorija od juna “99. godine. Postoje uzasne stvari koje su pocinjene pre toga. Mi moramo da pokazemo da mi nismo nikakvi monstrumi. Mi moramo da pokazemo nase osecanje prema drugim zrtvama. Mi moramo takodje da pokazemo pravi odnos i prema srpskim zrtvama, a ne da ih samo zloupotrebljavamo u odredjene i to uglavnom uvek u politicke svrhe. Ako hocete, ja cu samo da pomenem, da li se vi secate kako je doslo do sudjenja za ratni zlocin pocinjen u Celebicima? Ne? Nikako na nacin sto je drzava pomogla Haskom tribunalu i istraziteljima da razgovara sa svedocima, sto je predala dokaze, nego je jedna neformalna grupa okupila svedoke, izvela ih napolje, pomogla haskim istraziteljima da dodju do dokaza, i onda je doslo tako do sudjenja za Celebice. Isto tako, kada su u pitanju Srbi, drzava koja je dokaze dostavila i ti dokazi su bili nedovoljni za podizanje zbilja optuznica protiv Albanaca koji su pocinili ratne zlocine. To su uglavnom jadne porodice pokusavale da urade.

B92: Pomenuli ste malocas da su dokazi koje je drzava poslala Haskom tribunalu u pogledu zlocina koji su ucinjeni protiv Srba na Kosovu nedovoljni. S obzirom na to da je jedan dobar deo procesa utemeljen i na dokazima koje je u Haski tribunal poslao Fond za humanitarno pravo, mozete li da nam kazete da li je Fond nesto pomogao u pogledu tih zlocina koji su cinjeni na Kosovu protiv Srba?

Kandic: Ja mislim da smo mi ucinili i napravili ono sto je bilo neophodno, a to je da postoji neki dokument o tome sta se na Kosovu dogadjalo posle 12. juna “99. godine. Sada kada gledam unazad, to smo uradili zbilja relativno brzo. Znaci, 2000. godine mi smo imali taj dokument o Srbima koj su kidnapovani ili nestali pod nerazjasnjenim okolnostima posle juna “99. godine. Od tada se zapravo nista vise nije dogodilo. Mi smo napravili taj dokument, objavili ga, ali drzava, iako je imala jedno posebno telo koje je bilo formirano, koje se bavilo Srbima na Kosovu, pre svega pokusajem da se dodje do cinjenica o sudbini onih koji su nestali ili bili kidnapovani, nikad nista nije uradjeno. Ali, Srbi sa Kosova su uvek bili jedna tema koju su politicari koristili samo u odredjenim situacijama.

B92: Dobro, ali ja Vas nisam pitao za politicare, ja sam pitao za Fond. Da li je to jedan jedini dokument koji ste poslali Haskom tribunalu?

Kandic: Hocete da mi pokazete neki drugi dokument? To je jedan jedini dokument koji postoji, koji govori, koji dokumentuje o tome sta se dogadjalo na Kosovu posle juna “99. godine. Znaci, nije ga napravila nijedna drzavna komisija, nije ga napravila nijedna institucija, nijedan zvanicni odbor, nego ga je napravila nevladina organizacija. I nakon nekoliko godina, iako je bilo i od strane porodica zrtava sa Kosova, narocito Srba, bilo je jako puno uvek primedbi – Zasto nismo vise ucinili od tog dokumenta? Pa, nevladina organizacija moze da ucini onoliko kolik je moguce da dodje podataka. Mi smo podatke pribavljali jedino od porodica.

B92: Vi imate izuzetan ugled i imate mogucnost da odete na Kosovo.

Kandic: Od drzave nikad nista nismo mogli da dobijemo zato sto policija drzi podatke u fiokama, cak nije spremna ni sve podatke koje ima da da Haskom tribunalu, nego ima odredjene svoje interese zbog kojih neke podatke cak ne da iako bi to, po mom dubokom misljenju, pomoglo u razjasnjavanju toga sta se dogadjalo posle “98. godine.

B92: Primili ste, Natasa, pre nekoliko nedelja porodice nestalih Srba koji su u ocaju dosli kod Vas da traze pomoc. Jeste li uradili nesto za njih? Jeste li pokusali da ucinite, da im pomognete?

Kandic: Mislim da smo sad pokrenuli nesto sto mislim da ce biti strasno znacajno, ne samo za buducnost nego ce znaciti jedan pocetak uopste organizovanja tog jednog istorijskog secanja. Ono sto smo poceli da radimo sada to je popis zrtava i svih onih koji su stradali, pocinjemo zapravo sa Kosovom, znaci koji su stradali na Kosovu pocevsi od “98. godine do kraja 2000. godine, a onda cemo obuhvatiti i ono sto se dogadjalo i u juznoj Srbiji, a onda hocemo da radimo taj popis, registar zrtava pocevsi od “91. godine pa do “95. godine. I cilj nam je da postoji jedan dokument, koji ce biti jedan trajan dokument dokumentovan imenom, prezimenom i opisom onoga sto se svakome pojedinacno dogodilo, da jednostavno predupredimo svaku neku mogucnost zaborava. To je dokument koji mi mozemo da radimo i radimo zajedno sa porodicama zrtava. To je nesto sto je trebalo uraditi posle Drugog svetskog rata.

B92: Ali, oni ne zele da se to zaboravi, Natasa, oni zele da otkriju sta se desilo sa tim ljudima.

Kandic: Postoje dva aspekta toga. Jedno je taj humanitarni aspekt za majke i oceve koji nisu jos nasli tela, ostatke svoje dece, svojih oceva, rodjaka. To je zapravo jedan uzasan zivot. To je stalno jedno traganje, obijanje pragova o tome da li ce se naci kosti, gde se nalaze te kosti, gde se nalaze te masovne grobnice, to je jedna dimenzija. Druga dimenzija je upravo ovo pitanje pravde. Doci do tih podataka, cinjenica na osnovu kojih moze da se pokrene neki postupak ili da se tuzilastvima, s jedne strane ovde beogradskom odnosno srpskom tuzilastvu, a onda i medjunarodnom tuzilastvu na Kosovu, dostave podaci koji imaju zbilja snagu dokaza i koji mogu da pomognu da se istrage obave i da se podignu odredjene optuznice protiv onih koji su odgovorni.

B92: Vreme nam je, nazalost, isteklo. Natasa, jos samo jedno pitanje, veoma kratko. Imate li bilo kakva saznanja da li postoje, da li su povedeni bilo kakvi procesi u vezi sa masovnim grobnicama u kojima su nadjena tela Srba i drugih nealbanaca u Volujku i Malisevu?

Kandic: Mislim da je jos uvek to u fazi identifikacije ostataka koji su nadjeni. Ono sto ja znam nezvanicno od porodica to je da je negde 11 tela identifikovano putem DNK analize. Znaci, predstoji taj proces identifikacije, a onda zapravo tek na osnovu toga ce biti pokrenuti procesi. Ja mislim da je ipak to znacajna stvar da su te dve grobnice u Malisevu i Volujku otkrivene.

B92: Hvala Vam na tome sto ste bili gost „Poligrafa” i Televizije B92.