Iako postoje dve drzave, do one druge, ni zaista fenomenalni navijaci u Novom Sadu nisu stigli, jer su sve vreme vikali “Srbija”

Piše: Ekonomist

Sta mi obelezavamo ovih dana? Pet godina od srpske oktobarske revolucije? Sta smo od nje dobili? Kostunicu, Dinkica, Stojkovica (neka tuzi Batica za tvrdnju da je neizlecivi alkoholicar), Vuksanovica, Kojadinovica, Tijanica. Sta smo dobili kad otvorimo konzervu? Najruzniju zenu na svetu koja sa najvecim primitivcima pokusava da prica o ozbiljnim stvarima. Da li smo na to spali?

I sta mi obelezavamo ovih dana? Pet godina od kada je onaj covek koji nam je ulivao makar neku nadu otisao u istoriju, da bi mu svakim danom priznavali sve manje autoriteta, sve manje postenja, do kraja.

Ma ima ovih dana sta da se obelezava. Pre dvadeset i pet godina umrli su Dzimi Hendriks i Dzenis Dzoplin. “Cekaj me na onom svetu, i nemoj da kasnis” (Hendriks).

Kakve sve ovo ima veze sa aktuelnim dogadjanjima u zemlji Srbiji? Pa ima. Da neko ko pokusava da svira gitaru makar malo misli o Hendriksu, bilo bi mu jasno da njegove krivicne prijave nisu protiv N.N. izvrsioca nego imaju izuzetnu politicku pozadinu, da nije isto kada komsija tuzi komsiju za pola ara placa nego kada ministar tuzi predsednika drzavne zajednice za stotine miliona navodno ukradenih evra. I da li pisac ovog teksta moze tako slobodno da sutra kaze kako je ministar finansija svojom voljom, bez ikakvog razloga, ugasio cetiri najvece srpske banke? Pa da se posle toga tuzilastvo bavi time.

Opet, niko pametan nece braniti ni Davinica ni Marovica. Zasto im je trebalo pedeset hiljada slemova? Na sta ce da ih nataknu? Redak slucaj u kome je Bozidar DJelic podrzao gazdu od svih nasih para.

Sta je ova Vlada prvo obecala? Ustav i borbu protiv korupcije. E, samo da vidim taj Ustav. A borbu protiv korupcije zapoceli su zvanicno ovih dana. I jedan od njihovih bezbojnih ministara objavio je da su sada krenuli. Protiv koga su krenuli? Sa cim` je ova Vlada dosla? Legalizam, Ustav, borba protiv korupcije. I sta sada od toga imamo? `Ajmo po redu. Legalizam – ma daj nemoj da se smejemo. Ustav – niko ga vise i ne pominje. Borba protiv korupcije – e to postujemo, jesi ga nagazio na pravu stranu.

I sta sada mi da radimo? Ovaj nece na ulicu a mi, ne znamo nista drugo. `Ajde, to je demokratija. Ova zemlja je konacno nasla Milosevicevog zamenika. Da li je potrebno da mu pominjemo ime? Jesmo li ista dobili posle petog oktobra, osim da ga tupimo i da pricamo sta god hocemo. E, hvala ti Kostunice, za to nismo morali da te budimo. Ako postoji drzava u kojoj nema ni prava ni pravde, sto bi rekao pokojni Oskar Davico ni prava ni pravice, onda je to ovo sto mi danas zivimo. Gomila pacijenata ne zna sta ce sa sobom, hteli bi drzavnu zejednicu, ali bas i ne vole Crnogorce, hteli bi da budu kosarkaska velesila, ali moraju da shvate da im je ostao samo jedan covek. Dejan Bodiroga. Covek nikada nije pitao ni zasto, ni kako, ni zbog koga. Samo je igrao. I u ovoj zemlji vise od icega, potrebni su ljudi koji samo igraju.

I nije ovo prica ni o Dinkicu, ni o Marovicu. Kako je neki papir dobio pre ministar finansija jedne od sastavnih jedinica tzv. federalne zajednice, nego predsednik iste te zajednice, predsednici sastavnih delova, da ne pominjemo premijere i ministre. Da li iko misli, bez obzira da li mu se to svidja ili ne, da u Crnoj Gori moze nesto da se odluci a da za to nije pitan Milo DJukanovic? Da li ste ovde u Srbiji politicari ili ste gomila mangupa koja ce da prima delegatske plate i naknade za sluzbeno putovanje? A gde su provizije?

Neka neko to konacno kaze. Ovu zajednicu, ako se tako zove, nije nikada ili, da ne budemo iskljucivi, razbijala Crna Gora. Ona je samo, po pravilu i najcesce, manifestovala svoje, legalne i legitimne, tako se kaze zar ne, interese. U Srbiji su neki posteni i vrlo posteno to formulisu, a neki su politicki dribleri. Nikada nama nece biti bolje nego kada sa tim ljudima, koje, da li emotivno da li iz politickog interesa, smatramo bracom, uspostavimo (i to je moderno reci) transparentne odnose, tj. ako budemo, najjednostavnije na svetu, Srbi i Crnogorci. Iako postoje dve drzave, do one druge, ni zaista fenomenalni navijaci u Novom Sadu nisu stigli, jer su sve vreme vikali “Srbija”. Dajte ljudi da napravimo (“predlog za razmisljanje!?”) carinsku uniju i da idemo vozom bez viza i bez pasosa. Nije to ni tako tesko ni tako strasno niti tako, sto je najvaznije, daleko od interesa (na) obe strane, sta god i koga god pod njima, tim stranama, podrazumevali.