Najnovija razmena verbalne vatre izmedju Beograda i Podgorice dostigla je proslog vikenda vrhunac

Piše: Danas

Najnovija razmena verbalne vatre izmedju Beograda i Podgorice dostigla je proslog vikenda vrhunac. Pocelo je zestokim napadima srpskog ministra finansija Mladjana Dinkica na predsednika drzavne zajednice Svetozara Marovica zbog afere oko nabavke vojne opreme. Crna Gora je uzvratila pretnjom da ce povuci svoje kadrove iz institucija drzavne zajednice, da bi portparol Vlade Srbije, ne imenujuci nikog pojedinacno, pozvao na uzdrzavanje od politickih rasprava dok nadlezni organi ne utvrde istinu.

Ovakva izjava Kostunicinog zvanicnika moze se protumaciti kao spustanje lopte sa srpske strane, ili bar kao odustajanje od goropadnog Dinkicevog stila. Sta je srpski ministar ocekivao da postigne ovako radikalnom politizacijom jedne problematicne poslovne transakcije – to on zna. U svakom slucaju, napad nije efektno izveo, tacnije – Crnogorci su uzvratili uspesnijom politickom kontrom. Napad na (svog) prvog coveka drzavne zajednice od strane jednog clana srpske vlade, zvanicna Podgorica je – prilicno vesto, ali i prilicno argumentovano – prikazala kao nasilje Vlade Srbije nad institucijama drzavne zajednice. “Ako su odlucili da pre crnogorskog referenduma proglase nezavisnost Srbije, onda treba to da nam kazu” – ironicno i superiorno je porucio Beogradu crnogorski lider DJukanovic.

Fakat je da je Dinkic svojim atakom na crnogorske funkcionere nastavio visedecenijsku nespretnu politiku Beograda kad je rec o uspostavljanju i, narocito, o ocuvanju sirih drzavnih zajednica. Beograd se, uglavnom, zalagao za integracije sa bliskim susedima, ali se u tim slozenijim drzavama cesto ponasao na nacin koji drugima nije bio po volji, a onda ih optuzivao za separatizam.

Drzavna zajednica SCG, kao poslednji ostatak propalih dvadesetovekovnih jugo-integracija, na velikim je iskusenjima. Vlast u Beogradu njen opstanak vidi kao svoj veliki cilj, dok Podgorica zeli nezavisnost. Ako se izuzme upotreba sile – sto posle Milosevica, nadajmo se, nikom nece pasti na pamet – jedini nacin da se sacuva drzavna zajednica jeste da se crnogorska vecina ubedi da je zajednicka kuca i za njih udobnija. Ako takvih argumenata nema, onda ih sigurno ne mogu nadomestiti ni zucne svadje.