Skroz zabavna vest da je srpski premijer dr Vojislav Kostunica ostao bez glave, koja je uredno odsecena od tela, bacena kao neupotrebljiva, pretvorila se u religiozni ritual onog casa kad smo saznali da je na zahtev dr Kostunjavog, u beogradskom Muzeju vostanih figura (!) njegova stara glava zamenjena novom, jer mu se ona prethodna nije dopadala!

Piše: Petar Lukovic/Feral Tribune

Skroz zabavna vest da je srpski premijer dr Vojislav Kostunica ostao bez glave – koja je uredno odsecena od tela, bacena kao neupotrebljiva – pretvorila se u religiozni ritual onog casa kad smo saznali da je na zahtev dr Kostunjavog, u beogradskom Muzeju vostanih figura (!) njegova stara glava zamenjena novom, jer mu se ona prethodna nije dopadala! Razumem ga potpuno! Nema te vestacke glave koja bi ekspresivno sumirala srpsku tragediju facijalnog grca – kao u slucaju Premijera koji se, gle, najprirodnije smeje dok u ruci drzi omiljeno diplomatsko oruzje (hrvatski:
kalasnjikov).

Koliko ce Kostunici nova glava pomoci da uveri covecanstvo da je Srbija jedna miroljubiva, tolerantna, ponosna i demokratiji odana zemlja – oseticemo na sopstvenoj kozi u mesecima koji stizu brze nego sto Kostunica ume da racuna: njegova opsednutost Kosovom – uz silesiju pravoslavnog fanatizma da je to jos uvek srpska teritorija – odredjuje ovdasnje politicke prioritete, pa je tako svake veceri u nekom od TV Dnevnika prica o “svetoj srpskoj zemlji” dogadjaj dana, narocito od kad je Kostunica odlucio da se o nepostojecoj “autonomnoj pokrajini” brine njegov
zenstveni DSS-kadar, Sandra Raskovic-Ivic, kcer dr Jovana Raskovica, nekadasnjeg srpskog buntovnika u Tudjmanovoj Hrvatskoj.

Buduci da je svakoj budali jasno da Kosovo nikad, never, opet, ponovo i again nece biti deo Srbije – samo je pitanje na koji ce se nacin sasvim izvesna drzavnost Kosova (koje vec sad poseduje sve drzavotvorne atribute; u sportu cak medjunarodno priznanje u rukometu i kosarci – i zgrazanje ovdasnje patriotske javnosti da, recimo, daleko bilo, igramo utakmicu s reprezentacijom Kosova!) ostvariti narednih decenija; polako ili brze, svejedno, Srbija se vec oprostila od “juzne pokrajine”, samo to jos niko nece da prizna! Narocito Premijer S Novom Glavom, zaljubljen u svaki manastir gde se uz zvuk sveca na promaji oseca kao mucenik ili svetac ili ziva cigla u zidu Pravoslavlja.

Kad se Srbija, u retkim trenucima, ne bavi Kosovom, sanjajuci o onim divnim danima Miloseviceve vlasti kad je svaki Srbin uobrazavao da ima 007 licencu da ubije nize albansko bice zvano Siptar – brigu, razumljivo, prebacuje na svoju sestrinsku firmu pod imenom GRS (Genocidna Republika Srpska): ovih smo tjedana, recimo, zatrpani brigom da li ce se reforma policijske sluzbe u B&H okoncati tako da nasi The Serbs ostanu bez onog sto najvise vole – uniformisanih lica srpske nacionalnosti koji bi strogo srpske zakone primenjivali na ekskluzivnoj teritoriji sopstvenog krvolocnog entiteta, kad smo vec ostali bez Vojske a zna se da nema jake drzave bez jake Vojske, jace Policije i najjace Crkve! Sasvim nezanimljiv slucaj: sta bi nas, u teoriji, u Srbiji boleo qurac kako se policija reformise u B&H, ovde je dozivljen kao jos jedan dokaz Svetske Zavere protiv vecito nesrecnih Srba koji, mozete zamisliti, vise ne mogu da obnasaju Vlast na vaskoliko srpskim teritorijama koje su im na tacni izvoleli pokloniti Mladic i Karadzic.

Tolerantno-strpljiva medjunarodna zajednica koja ima zivce kao brodske konopce, opet se oglasila ovih dana i Novoj Glavi dr Kostunice porucila da bi bilo “dobro” da se pomenuti zlocinci nadju u Hagu pre desetogodisnjice Dejtonskog sporazuma; najnoviji rok – u nizu prethodnih pedesetak popusenih rokova: jer svaka tri-cetiri meseca imamo novo odlaganje – izgleda kao ultimativni vic, jer se niko ozbiljno ne bavi uhicenjem Karadzica & Mladica, svi u vlasti svesni da izrucenje GRS-generala koji su se sakrivali u utrobi majke Srbije nije isto kao hapsenje Kostunicinih istomisljenika i njegovih ideoloskih mentora.

Istovremeno, popularnost Seselja i Milosevica prirodno raste: ohrabreni udarom uragana “Katrina” na New Orleans, srpski fasisti – uzivajuci u socnom recniku radikalskog vojvode u Haskom Tribunalu, gde je slikovito objasnio upotrebu oralnih glagola spram sopstvenog SRS penisa (“Mozete da mi popusite kurac”) – americku su nesrecu shvatili kao “kosmicku pravdu” i izrazili nadu da ce se “posle budjenja prirodne Katrin probuditi i politicka Katrin i nokdaun sistemom baciti Amerikance tamo gde im je mesto – u okean”, sto jos jednom, poput opstenarodne srpske radosti 11/9/2001, nakon napada na Nujork, ilustruje tradicionalnu pravoslavnu samilost glede zrtava sirom svijeta. Kao u slucaju “tsunami”, kad je drzava SCG reagovala s razumnih mesec dana zakasnjenja – slucaj “New Orleans” trujumfalno je opravdao vaseljensku nadu citalaca “Teslinog tajnog oruzja” da ce Amerika propasti, Rusija se uspraviti, Kina se dignuti do nebesa, Severna Koreja napraviti atomsku bombu i isprobati je u Tokiju, Kuba procvetati a Irak osloboditi inozemnih, kupacionih trupa.

Ne cudi onda da ste vi – Hrvati – jos uvek, po svim istrazivanjima ove 2005. godine, medju nasim najvecim neprijateljima: Srbi, narod najmudriji i najnesrecniji (jer je okruzen takvim pederskim susedima), pamte i ne zaboravljaju… sto ce se, ako bude pravde, pokazati na Europskom prvenstvu u kosarci, usred Beograda, gde cemo se, svi se nadamo, sresti u finalu. Pa da vidimo: ustase protiv cetnika, katolici protiv provoslavaca, morski turizam protiv manastirskog turizma, bledi falsifikat protiv prave istorije, Gotovina protiv Karadzica! Srecom za kosarku da Kostunica ima novu glavu: to je znak da je Srbija krenula vostanim putem!

Tricom za Kosovo!